Aerozagađenje nije samo ekološki problem: Kako se Kragujevac greje tokom zime

Dok se sa dolaskom leta kvalitet vazduha u Kragujevcu privremeno poboljšava, tema
aerozagađenja gotovo nestaje iz javnosti. Grejna sezona je završena, koncentracije
suspendovanih čestica su niže i o smogu i zagađenju skoro da niko ne misli. Ipak, upravo je
period van grejne sezone trenutak kada bi trebalo razgovarati o uzrocima problema koji se iz
godine u godinu ponavlja.
Udruženje Ekomar je početkom 2026. godine, u okviru projekta „Energetska pravda i čist
vazduh za sve“, sprovelo istraživanje među građanima Kragujevca sa ciljem da sagleda vezu
između kvaliteta vazduha, načina grejanja domaćinstava i dostupnosti mera energetske
efikasnosti. Anketom je obuhvaćeno 141 domaćinstvo, dok su fokus grupe organizovane sa
građanima iz naselja Bresnica, Erdeč i Ilićevo.
Rezultati pokazuju da individualna ložišta i dalje predstavljaju dominantan način grejanja u
velikom broju domaćinstava. Najveći broj ispitanika koristi ogrevno drvo, dok manji broj
koristi pelet, ugalj, električnu energiju ili daljinsko grejanje. Istovremeno, značajan broj
građana navodi da tokom zime kombinuje više različitih energenata kako bi smanjio troškove
grejanja.
Istraživanje pokazuje da se problem aerozagađenja u Kragujevcu ne može posmatrati
odvojeno od energetskog siromaštva. Domaćinstva sa nižim prihodima češće zavise od
individualnih ložišta i čvrstih goriva, imaju ograničene mogućnosti za ulaganje u energetsku
efikasnost i teže pristupaju čistijim izvorima energije. Više od polovine ispitanika procenjuje
da raspolaže prihodima na nivou minimalne zarade ili ispod tog nivoa, što značajno utiče na
mogućnost izbora energenta i ulaganja u unapređenje uslova stanovanja.
Nalazi istraživanja ukazuju da rast cena energenata dodatno povećava rizik od korišćenja
goriva lošijeg kvaliteta i drugih materijala koji mogu doprineti povećanim emisijama
zagađujućih materija tokom grejne sezone. Istovremeno, domaćinstva koja koriste zastarele
sisteme grejanja često nemaju dovoljno sredstava za prelazak na efikasnije i manje
zagađujuće alternative.
Ovi nalazi potvrđuju ono što pokazuju i podaci monitoringa kvaliteta vazduha. Najveće
koncentracije PM čestica u Kragujevcu beleže se upravo tokom grejne sezone, kada je
upotreba individualnih ložišta najintenzivnija. Zbog toga se pitanje kvaliteta vazduha ne
može svesti isključivo na zaštitu životne sredine, već zahteva povezivanje politika energetske
efikasnosti, socijalne zaštite i javnog zdravlja.
Ključna poruka istraživanja jeste da poboljšanje kvaliteta vazduha neće biti moguće bez
rešavanja problema energetske dostupnosti. Građani koji najviše zavise od čvrstih goriva
često imaju najmanje mogućnosti da pređu na čistije načine grejanja. Upravo zato mere za
smanjenje aerozagađenja moraju istovremeno biti i mere energetske pravde.
Ovaj tekst objavljen je u okviru projekta  „Energetska pravda i čist vazduh za sve“,
koji realizuje udruženje Ekomar u okviru projekta  „Kolaborativnim alatima protiv
diskriminacije“, koji sprovode Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja A11
i Transatlantic Foundation (German Marshall Fund) a podžava Evropska unija.
Stavovi i mišljenja izneti u tekstu isključiva su odgovornost udruženja Ekomar i ne
odražavaju nužno stavove Evropske unije.