U Saopštenju „Slavko Ćuruvija fondacije“ navodi se da je brutalna kampanja iz državnog vrha doprinela da za tri nedelje bude 57 napada na novinare.
– Pismo televiziji N1, u kom se preteći podseća na masakr u redakciji Šarli ebdo, kada je ubijeno 12 medijskih radnika, predstavlja eskalaciju brutalne kampanje targetiranja koju vlast godinama vodi protiv kritičkih medija, a naročito poslednjih meseci, navodi se u saopštenju.
Za poslednje tri nedelje, Slavko Ćuruvija fondacija je zabeležila da su državni funkcioneri najmanje 57 puta verbalno napadali kritičke medije, optužujući ih da pozivaju na nasilje, komanduju napadima na policiju i podstrekuju fizičke napade na političke neistomišljenike.
Posebno, kako se navodi, zabrinjava što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao rad novinara Nove S i N1 „čistim terorizmom“ i pozivao na njihovo hapšenje. Podsetimo, Vučić je i u aprilu pretio tužiocima koji ne hapse novinare koji izveštavaju o protestima.
– Poslanik SNS Milenko Jovanov svrstao je ove medije u „blokaderski teroristički pokret“, a predsednik SNS Miloš Vučević u „plaćeničke antisrpske medije“ koji „pozivaju na bratoubilački rat“. Ana Brnabić, predsednica Skupštine, optuživala ih je da učestvuju u „hibridnom ratu protiv Srbije“. Poslanik Nebojša Bakarec je vodio višednevnu hajku protiv Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Verana Matića i Dinka Gruhonjića, označivši ih kao „ideologe blokadera“ i „odmetnike“ iz pravosuđa i medija. Posebnu pažnju Bakarec je posvetio tužiocima i predstavnicima policije koji su se usudili da sarađuju sa novinarima na polju unapređenja njihove bezbednosti. Troje ministara – Bratislav Gašić, Milica Đurđević Stamenkovski i Darko Glišić – javno su diskreditovali novinare KRIK-a i osporavali njihove nalaze iz baze imovine političara. Đurđević Stamenkovski ih je nazvala „medijskom fabrikom laži“, dok ih je Glišić povezao sa kavačkim klanom, ističu u „Slavko Ćuruvija fondaciji“.
U međuvremenu, novinari koji izveštavaju sa studentskih i građanskih protesta izloženi su svakodnevnim napadima. Umesto da zaštiti napadnute novinare, policija je, kao se navodi, u velikom broju slučajeva štitila nasilnike.
– Kada to nije činila, policija je sama prebijala novinare. Policija nije reagovala ni kada je napadnuto najmanje 14 novinara koji su pokušali da izveštavaju iz zabranjene zone, tzv. „Ćacilenda“. Sve ovo je nedvosmislena posledica kampanje koju državni vrh vodi protiv novinara, pomoću prorežimskih glasila. Ova sinhronizovana kampanja direktno poziva građane koji veruju vlastima da se fizički obračunaju sa novinarima. Od državnih funkcionera zahtevamo da momentalno prekinu sa targetiranjem, a od policije i tužilaštva da hitno procesuiraju sve odgovorne za pretnje i napade na medijske radnike. U suprotnom će snositi odgovornost za bilo kakvu eskalaciju nasilja nad novinarima, poručuju iz „Slavko Ćuruvija fondacije“
