Povodom hapšenja Novice Antića, bivšeg predsednika Vojnog sindikata Srbije, Milan Tanović Tane, predsednik GO MONARHISTI Kragujevac izrazio je zabrinutost zbog načina na koji se postupa prema čoveku čiji je slučaj otvorio važno pitanje granica slobode govora i postupanja državnih organa.
– Bez obzira na to da li se slažemo sa nečijim stavovima, država mora da poštuje zakon, pretpostavku nevinosti i pravo svakog građanina da iznosi svoje mišljenje, uključujući i kritiku postupaka državnih institucija. Ako nadležni organi smatraju da je objavom na društvenoj mreži izvršeno krivično delo, dužni su da to dokažu u zakonitom postupku. Međutim, postojanje sumnje na krivično delo ne znači automatski da je hapšenje neophodno, navodi Tanović.
On dodaje da lišenje slobode mora imati konkretno zakonsko opravdanje, a ne sme da predstavlja poruku upozorenja drugima koji se usude da javno postavljaju neprijatna pitanja.
– Posebno je važno da se napravi jasna razlika između namernog širenja lažnih informacija sa zakonom propisanim posledicama i iznošenja mišljenja, sumnje ili političkog komentara. Ta razlika mora se utvrđivati na osnovu dokaza, a ne političke podobnosti onoga ko govori. Da li je Novica Antić zaslužio da bude uhapšen ako znamo da su na slobodi odgovorni za pad nadstrešnice, da nema odgovornih za ubistvo na Senjaku, da su na slobodi huligani koji su devojci polomili vilicu bejzbol palicom u Novom Sadu, da niko ne odgovara za Jovanjicu, za ubistvo na naplatnoj rampi… Sloboda govora ne znači pravo na nekažnjivost, ali ni borba protiv navodnih krivičnih dela ne sme postati opravdanje za neopravdano ograničavanje slobode. Podršku Novici Antiću izražavam upravo u odbrani tih principa. Očekujem da mu budu obezbeđena sva prava koja mu pripadaju, da javnost bude upoznata sa pravnim osnovom za preduzete mere u granicama zakona i da nadležni organi postupaju nepristrasno, bez političkih pritisaka Ne tražim da bilo ko bude iznad zakona. Tražim da zakon jednako važi za sve i da se sloboda građana ne meri time koliko su njihove reči prijatne vlastima, zaključuje Taanović.
