Televizija je za građane i građanke Kragujevca i dalje neprikosnoveni izvor informacija o vestima u zemlji i svetu. Rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe udruženja Res Publika, tokom aprila, na reprezentativnom uzorku od 611 ispitanika sprovela Crta, pokazuju da se na taj način informiše 47,7% anketiranih. Gotovo duplo manje ljudi, tj. 24,4% aktuelnosti u zemlji i svetu prati preko internet portala, 17,3% za to koristi društvene mreže, a 7% razgovor u porodici i sa prijateljima.
Na pitanje koje medije najčešće pratite kako biste saznali vesti iz zemlje i sveta 27,1% ispitanika kao prvi odgovor navelo je RTS. Odmah iza javnog medijskog servisa je televizija N1 sa 15,1%, a slede Pink sa 8,9%, Prva televizija sa 7,7% i Nova S preko koje se informiše 6,4% Kragujevčana.
Kada je reč o lokalnom informisanju, koje je bilo u fokusu ovog istraživanja, navike građana su drugačije. Glavni izvor informacija o vestima u Kragujevcu za 25,2% anketiranih su internet portali, a u neznatnom zaostatku je televizija sa 24,5%. Zanimljivo je da u gradu od blizu 180 000 stanovnika, čak 22,6% građana prioritet u odnosu na medije daje razgovorima sa porodicom i prijateljima.
Kada su upitani da navedu koje medije najčešće prate kako bi saznali vesti i informacije u vezi sa dešavanjima u Kragujevcu, 34,8% anketiranih opredelilo se za Radio televiziju Kragujevac. Internet portal IKragujevac je izbor 7,7% građana, Glas Šumadije prati 6,8%, Info KG 5,6%, dok se za ostale lokalne medije izjasnilo od 1,6 do 0,3% onih koji su učesvovali u istraživanju.
Međutim, alarmantna je činjenica da je čak trećina ispitanika, odnosno 32,5%, odgovorilo da ne znaju gde bi se informisali o gradskim zbivanjima. Problematično je i to što dva od četiri medija, koje prema rezultatima ovog istraživanja Kragujevčani najčešće prate kako bi saznali lokalne vesti, nisu registrovani. Njihovo vlasništvo nije transparentno, nemaju odgovornog urednika, a uz to za portal IKragujevac, za razliku od Info KG-a, nije poznato da ima novinare, niti samostalno proizvodi medijski sadržaj, već gotovo sve objave preuzima od drugih medija.
Razlog za zabrinutost svih koji se bave informisanjem u Kragujevcu trebalo bi da izazovu i odgovori na pitanje koji lokalni mediji biste označili kao najbolji, pošto više od polovine anketiranih to nije moglo da navede.
Preciznije 28,8% građana odgovorilo je nijedan, dok je 28% navelo da ne zna. Radio televizija Kragujevac najbolja je za 17,9% ispitanika, Glas Šumadije za 7,1%, Info KG za 4,9%, dok IKragujevac na prvo mesto stavlja 4,8%. Da medijska ponuda na lokalu, po oceni građana, nije na zavidnom nivou, pokazuje i podatak da je svega 3% veoma zadovoljnih, dok je uglavnom zadovoljno 34,1% anketiranih. Nasuprot tome je većina koju čini 32,8% uglavnom nezadovoljnih, 18,8% veoma nezadovoljnih i 11,3% onih koji ne znaju kako bi ocenili medijsku ponudu na lokalu.
Poseban akcenat u ovom istraživanju stavljen je na Radio televiziju Kragujevac, s obzirom na to da je reč o medijskoj kući koja je još uvek u vlasništvu lokalne samouprave i gotovo u potpunosti se finansira iz javnih izvora i to iznosima koji je svrstavaju u sam vrh liste medija- najvećih korisnika budžetskih sredstava u Srbiji.
Zbog toga je veoma indikativno to što je na pitanje da li ponekad pratite vesti ili informacije putem RTK više ispitanika odgovorilo negativno, odnosno 54,1% naspram 45,9% anketiranih koji su rekli da se makar povremeno informišu preko Radio televizije Kragujevac. Loše izveštavanje / loš kvalitet programa 17,9% ispitanika navelo je kao glavni razlog što ne prate RTK, 17,5% ne zna da obrazloži, dok je za 13,9% građana problematičan manjak objektivnosti tog medija. Zanimljivo je da je nakon punih 7 godina, koliko je program RTK dostupan i u kablovskoj mreži SBB-a i Telekoma, 13,2% anketiranih navelo da nema taj kanal.
Ohrabrujuće za Radio televiziju Kragujevac moglo bi da bude to što je među ispitanicima koji su odgovorili da makar povremeno prate program tog medija više od polovine (57,5%) uglavnom zadovoljno medijskom ponudom, a gotovo je istovetan broj ispitanika (57,7%) koji uglavnom veruju informacijama koje taj mediji plasira. Važno je napomenuti da ogromna većina građana koji prate RTK 83,3% to čini preko televizije, dok je internet portal tog medija izvor informacija za svega 8,6% onih koji joj makar povremeno ukazuju poverenje. Rezultati istraživanja su pokazali da najbrojniju publiku Radio televizije Kragujevac čine stariji od 65 godina, kojih je 53,1%, a gotovo je istovetan procenat onih koji prate RTK, a koji su naveli da su im bliže političke partije na vlasti- 53,6%.
Ovakav nalaz o političkim preferencijama gledalaca Radio- televizije Kragujevac ne iznenađuje, ako se imaju u vidu rezultati monitoringa koji je Res Publika sprovela u okviru svoje posmatračke misije, tokom kampanje za izbore održane 17. decembra prošle godine. Praćen je program RTK emitovan u terminu od 19 do 23 sata, odnosno emisije Hronika u 19h/ u 22h, Epicentar, Komunalni servis, Intervju, Razgovor s povodom i Predstavljanje izbornih lista (vanredni program). Medija monitor je u svojim izveštajima beležio i napomene o emisijama i formatima koji nisu bili obuhvaćeni navedenim uzorkom, ali su naknadno uvedeni ili su posebno iskorišćeni u svrhu promocije političkih aktera tokom izborne kampanje. Rezultati medija monitoringa, nakon obrade podataka o 1083 pregledana medijska sadržaja, pokazuju da je RTK favorizovala Srpsku naprednu stranku i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je sa 15,4% bio najzastupljeniiji politički akter u programu jedine televizije u Kragujevcu. Tik iza njega je republička lista Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane sa 15,3 %, dok je lista SNS-a za lokalne izbore na trećem mestu sa 11,5% učestalosti pojavljivanja.
Koalicija Ujedinjeni protiv nasilja- Nada za Kragujevac u medijskim sadržajima emitovanim na RTK imala je zastupljenost od 5,9%, a lista Pokret Kragujevac Prestonica- Srbija Kraljevina- Ruska Stranka 5,2%.
Zanimljivo je da je Nikola Dašić, kao predsednik Privremenog organa grada Kragujevca, sa 4,9% bio čak tri puta manje zastupljen u programu RTK od Aleksandra Vučića.
Nova snaga Kragujevca- Nikola Nešić u ulozi političkog aktera zauzela je 4,7% predizbornog programa, dok su ostale izborne liste uglavnom zabeležile oko 3% ili manje. Kao što u pogledu zastupljenosti političkih aktera republička lista SNS-a i predsednik Vučić dominiraju u odnosu na lokalne naprednjake, rezultati monitoringa pokazuju i da su nacionalne teme (52%) za Radio- televiziju Kragujevac tokom izborne kampanje bile prioritetnije od lokalnih (48%).
Treba napomenuti da su redovne večernje emisije u produkciji Radio- televizije Kragujevac, u formi intervjua, bile su rezervisane isključivo za nosioce javnih funkcija ili članove vladajuće stranke. Monitoring je pokazao da nijedan predstavnik bilo koje opozicione izborne liste nije imao priliku da gostuje u nekoj od ovih emisija.
Istovremeno, zabeleženo je da je u samom finišu predizborne kampanje, 13. decembra, predsednik Privremenog organa Nikola Dašić dobio sat vremena za predstavljanje u emisiji Epicentar, da bi se već sutradan 14. decembra (pred početak izborne tišine) pojavio ponovo u programu RTK, ovog puta sa ministrom Goranom Vesićem, u intervjuu koji je trajao nešto više od 40 minuta.
Medija monitoring je obuhvatio i izveštavanje internet portala Glas Šumadije, Pressek, Ritam grada, U Centar i neregistrovanih medija IKragujevac, InfoKG, Puls Šumadije, Kragujevčani. Rezultati medija monitoringa, nakon obrade podataka o ukupno 917 pregledanih medijskih sadržaja, objavljenih na 8 internet portala, pokazuju da je o predizbornoj kampanji najintenzivnije izveštavao Glas Šumadije, koji je objavio 28,1% tekstova o aktivnostima političkih aktera. Sledi Puls Šumadije sa 21%, pa Info KG sa 14,4%. Ritam grada (10,8%), U Centar (10,6%) i IKragujevac (10,5%) imali su gotovo identičan broj medijskih sadržaja u vezi sa izborima, dok su Pressek (2,9%) i Kragujevčani (1,6%) najređe izveštavali o predizbornoj kampanji.
Monitoring je pokazao da su internet portali, zbirno gledano, omogućili nešto više političkog pluralizma. Medijski prostor otvorili su za predstavnike opozicionih lista, pre svega, za koaliciju Ujedinjeni protiv nasilja – Nada za Kragujevac koja se u posmatranim medijskim sadržajima sa 16,1% beleži kao najzastupljeniji politički akter. Drugi po učestalosti pojavljivanja je Nikola Dašić, predsednik Privremenog organa i funkcioner SNS-a sa 10%, a treća je lista Nova snaga Kragujevca- Nikola Nešić sa 8,8% zastupljenosti u svim sadržajima o izborima koje su plasirali portali iz uzorka. O aktivnostima opozicije najviše je izveštavao Glas Šumadije, dok je Srpska napredna stranka dominirala na stranicama portala IKragujevac. Zanimljivo je da je ovaj neregistrovan mediji izveštavao isključivo o listi SNS-a i aktivnostima gradskih funkcionera i predsednika Aleksandra Vučića. Jedina vest u vezi sa izborima u kojoj politički akter nije Srpska napredna stranka, jeste objava pod naslovom „Ekskluzivno: Oborena Verkova lista“, kojom portal Ikragujevac izveštava o odluci GIK-a da poništi listu koalicije Ujedinjeni protiv nasilja – Nada za Kragujevac. Sličan trend u izveštavanju o izbornoj kampanji neguje i neregistrovan mediji Kragujevčani. Taj portal prenosio je isključivo vesti o aktivnostima liste koju je predvodio Slađan Rakić, dok ostali politički akteri nisu dobili prostor da se predstave. Medija monitor je zabeležio da je na Glasu Šumadije, koji je najviše izveštavao o izbornim temama, najčešće citiran politički akter Zdravko Ponoš, odnosno da on, tj. predstavnici stranke Srbija Srce dobijaju najveći medijski prostor, iako koalicija Srbija protiv nasilja ima još puno članica. Internet portali, za razliku od RTK, dešavanjima na lokalnom nivou daju apsolutnu prednost (87,7%) u odnosu na nacionalne teme (12,6%).
Svi ovi nalazi svoj puni smisao dobijaju kada se stave u kontekst raspodele novca iz javnih izvora na medije.
Istraživački tim Res Publike prikupljao je od lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova dokumentaciju o plaćanjima medijima u periodu od 2021. do 2023. godine. Podaci ukazuju da je u ovom periodu potrošeno blizu 220 miliona dinara javnog novca za subvencije, projektno finansiranje i oglašavanje, od čega se oko 188 miliona slilo u RTK.
Koliko je Radio televizija Kragujevac privilegovana kada je reč o javnom finansiranju ilustruje podatak da je samo za šest meseci 2022. godine dobila koliko tridesetak medija i produkcija zajedno tokom tri godine konkursnog sufinansiranja (28,6 miliona dinara). Povlastice koje RTK ima vrlo su očigledne iz dostupne dokumentacije za 2023. godinu, koja pokazuje da uz subvencije od 60 miliona dinara, ova firma prihoduje i od skupštinskih prenosa i dodatno skoro tri miliona dinara na osnovu ugovora zaključenog sa Gradskom upravom za poslove organa grada. Kada se tome doda i 1,2 miliona dinara od emitovanja obaveštenja, reklama i sponzorstava preduzeća i ustanova u javnom vlasništvu, iznos prelazi 68 miliona dinara. Zanimljivo je i to da je prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2023. Radio televizija Kragujevac imala nešto više od 12 miliona dinara sopstvenih prihoda, i to najviše od televizije – oko 11,5 miliona. Kada se saberu iznosi iz dokumenata do kojih je istraživački tim Res Publike došao, ispostavlja se da veći deo ovog prihoda (oko 76%) potiče iz javnih izvora.
Interesantno je i da je u 2023. RTK imala primat kada je reč o oglašavanju i sponzorstvima, pa joj je pripala gotovo trećina reklamnog budžeta gradskih ustanova i preduzeća. To se odnosi i na dva najveća oglašivača PD Šumadija sajam i Gradsku turističku organizaciju koje, sudeći prema dostupnoj dokumentaciji, nisu imale komercijalnu saradnju sa RTK tokom prethodne dve godine. Javna komunalna preduzeća tokom posmatranog perioda imala su skromna izdvajanja za reklame u tradicionalnim medijima, kojima najčešće plaćaju emitovanje čestitki za praznike ili obaveštenja.
Jedini lokalni medij u kojem se oglašava gradska uprava jesu Kragujevačke novine, zbog obaveze da se urbanistički planovi, projekti, obaveštenja i javni pozivi objavljuju u lokalnom štampanom mediju. Po tom osnovu preduzeće Javnost prihodovalo je u poslednje tri godine oko 474 hiljade dinara. Ipak, omiljeno mesto za oglašavanje lokalne samouprave je Srpski telegraf na čijim stranicama su objavljeni oglasi vredni skoro 950 hiljada dinara kroz direktnu saradnju i još 1,1 milion preko posrednika – firme Pro medija (Marija Anđelković Preduzetnik Agencija za marketing, posredovanje pri registraciji vozila i ostale usluge). Novcem iz gradskog budžeta plaćaju se objave u Službenom glasniku, kao i u listovima Alo, Kurir, Novosti, a Gradska uprava za poslove organa grada je u prethodne dve godine redovan klijent Ninamedija Klippinga iz Novog Sada.
Res Publika će narednih dana objaviti publikaciju sa detaljnim nalazima o finansiranju medija u Kragujevcu iz javnih izvora u poslednje tri godine.
