Kineski automobili sve su veća pretnja tradicionalnoj evropskoj autoindustriji. U nedelji kada je objavljeno da Folksvagen grupacija planira da otpusti desetine hiljada radnika pojavio se i podatak da je BMW u Nemačkoj prodao tek 1.772 automobila više od kineskih proizvođača. U problemu je i četvrti najveći svetski proizvođač automobila Stelantis, koji planira zatvaranje određenih fabrika, ali ne i one u Kragujevcu. Sagovornici N1 kažu da Stelantisu u Kragujevcu ide dobro, neki bi rekli i – iznenađujuće dobro.
Igor Vijatov, predsednik Automobilskog klastera Srbije, objašnjava da trenutna situacija u automobilskoj industriji u Evropi traje već godinu i po do dve, a sve je počelo sa ambicioznim planom i nadom da će svi vrlo brzo preći na električne automobile.
Međutim, kako kupci nisu bili spremni da za njih izdvoje velike količine novca, pojavili su se kineski proizvođači koji su razvili „relativno dobre električne automobile“.
– Kupci su počeli da ih kupuju, a Kinezi su u poslednje dve godine još više napredovali u tehnologiji i povećali kvalitet, tako da sada ispada da Evropljani trče da ih sustignu u tehnologiji. A kupci gledaju odnos cene i kvaliteta i tako kineski proizvođači zauzimaju mesto koje su ranije imali tradicionalni proizvođači, kazao je Vijatov.
Čak i nemačko tržište, koje se dugo smatralo najotpornijim na strane konkurente, posustaje pred prodorom kineskih brendova. U prvoj polovini ove godine BMW je u matičnoj zemlji prodao tek 1.772 vozila više od kineskih proizvođača, odnosno 39.772 u odnosu na 38.000.
– BYD, a naročito Lipmotor, beleže izuzetno snažan rast. Lipmotor je povezan sa evropskim tržištem kroz zajedničko ulaganje sa kompanijom Stelantis. Kineski proizvođači sve više stavljaju fokus na elektromobilnost. Električna vozila već čine 42,9% njihove ukupne prodaje u Nemačko, naveo je nemački Centar za upravljanje automobilskom industrijom (CAM).
Stelantisu ide dobro u Kragujevcu
Stelantis, četvrti najveći proizvođač automobila u svetu, pod svoju kapu je okupio 14 brendova među kojima su Pežo, Sitroen, Alfa Romeo, Abart, Lančia, Fiat, Opel, Džip, Krajsler i Dodž. U fabrici u Kragujevcu proizvodi se „fiat panda“ i to u tri verzije – električnoj, hibridnoj i benzinac sa manuelnim menjačem, kao i novi „citroen C3“.
Krajem prošle godine iz kompanije je saopšteno da imaju više porudžbina nego što mogu da proizvedu i da će proizvodnja „citroena C3“ ove godine biti povećana za 40.000 vozila na ukupno 300.000 vozila godišnje.
Ivan Ristić, predsednik Samostalnog sindikata Stelantisa, kaže za portal N1 da im za sada ide dobro i da fabrika u Kragujevcu ne oseća pritisak koji evropski proizvođači imaju na tržištu.
– Još nismo dostigli maksimalnu proizvodnju, ali ćemo dostići do kraja godine, težimo ka tome, kazao je Ristić i dodao da se autmobilska industrija kreće u amplitudama, a njihova je trenutno u rastu.
Prema Ristićevim rečima, najveći deo proizvodnje se izveze i to za poznatog kupca.
Vijatov iz Automobilskog klastera Srbije, koji okuplja kompanije i organizacije koje posluju u automobislkom sektoru, ocenjuje da Stelantis u Srbiji „fino radi, iznenađujuće dobro“, uz opasku da su raniji pokušaji u Kragujevcu bili „taman da uspe“.
Dodaje da su ovaj put pogodili dobitnu kombinaciju, a to je odnos cene i kvaliteta modela koje proizvode.
Ivan Ristić, predsednik sindikata u Stelantisu, objašnjava da su uspeli da tržištu ponude proizvod koji je nov i nije mnogo skup, odnosno automobil čija je početna cena 15.500 evra, koji dolazi od poznatog proizvođača sa razvijenom mrežom servisa i rezervnih delova, što ga čini konkurentnim kada je u pitanju odnos cene i kvaliteta.
Prema njegovim rečima, ukupno gledano u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu najviše se proizvodi tradiocionalni „panda“ benzinac sa manuelnim menjačem.
On kaže da se nada da će do kraja godine proizvodnja biti standardna i da se za sada ne oseća pritisak.
– Za sada je to tako, ali stvari se menjaju iz dana u dan. Automobilska industrija je podložna svakom malom komešanju na tržištu. Na industriju je uticao i rat u Iranu zbog povećane cene energenata, to su stvari na koje ne možemo da utičemo, rekao je Ristić.
Šta će već biti sledeće godine – ne može da kaže. To ne može da predvidi ni Vijatov iz Automobilskog klastera Srbije, koji napominje da atmosfera u autoindustriji nije dobra.
– Svi nešto čekaju, niko ne donosi velike odluke. Dobro je da sve fabrike, proizvođači rezervnih delova funkcionišu. Nema najava da će biti zatvaranja, osim Drekslmajera, koji je to ranije najavio i gde je to bilo planski jer im je radna snaga ovde postala preskupa, kazao je Vijatov.
On kaže da Evropska unija trenutno traži rešenje kako bi se zaustavio ili makar usporio prodor kineskih automobila na neko vreme.
– Pa da se vidi šta će ostati od tradiconalne evropske autoindustrije, zaključio je sagovornik N1.
IZVOR: N1
