Uprkos tome što je zbog Stelantisa, Simensa, Vaker Nojsona, Zastava oružja, Forme ideale, Gorenja i mnogih drugih stranih i domaćih kompanija i dalje značajan industrijski, a uz to i zdravstveni i univerzitetski centar, kojem gravitira oko dva miliona ljudi, Kragujevac je saobraćajno i infrastrukturno slepo crevo Srbije i Balkana. I teško da će se to u dogledno vreme promeniti, iako je krajem 2023. konačno počela gradnja Severne obilaznice, koja svojom trasom, a još više cenom, izaziva brojne reakcije ovdašnje javnosti. A kako i ne bi kada je od 14. decembra prošle do sredine novembra ove godine zvanična vrednost radova povećana 30 odsto, odnosno za 77 miliona evra, sa 265,2 miliona na 342,1 milion evra, piše nedeljnik Radar.
Iz Revidirane fiskalne strategije Vlade Srbije za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027, vidi se da će država u naredne tri godine u Kragujevac, umesto obećane 1,2 milijarde, uložiti tek nešto više od četvrtine te sume ili oko 320 miliona evra, doduše uz već uloženih 180 miliona u Data centar i projektovanje Severne obilaznice.
Sa spiska planiranih investicija, bar do kraja 2027. i okončanja Ekspa, otpali su dugo najavljivana rekonstrukcija i izgradnja Univerzitetskog kliničkog centra, novi stadion „Čika Dača“, nova zgrada Filološko-umetničkog fakulteta, pruga Cvetojevac – Sobovica, Industrijska zona Cvetojevac, brza saobraćajnica Kragujevac – Mrčajevci, koja je trebalo da se nadoveže na obilaznicu i poveže šumadijsku prestonicu sa Koridorom 11,
Šta će i da li će neki od ovih otpisanih projekata ponovo oživeti uoči nekih narednih izbora, ostaje da se vidi. Sve više je, međutim, onih koji na osnovu dosadašnje marginalizacije veruju da ništa od toga, bar za vakta aktuelnog režima, neće biti završeno. Tim pre što su na skraćenom spisku Revidirane fiskalne strategije opstali samo nova faza izgradnje i opremanja državnog Data centra, Inovacioni distrikt koji se na njega naslanja i već famozna Severna obilaznica.
Na stranu što stalno pomeranje rokova mnoge podseća na gradnju Skadra na Bojani, ova saobraćajnica je sasvim opravdala svoj naziv jer i bukvalno zaobilazi Kragujevac i njegovu kompletnu industriju. Jedina, kakva-takva uteha bilo je uveravanje da će uz početnih pet kilometara obilaznice biti izgrađena nova Industrijska zona Cvetojevac, ali je sada svima jasno da ni od tog posla nema ništa, bar u naredne tri godine.
Član kragujevačkog Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Aleksandar Milošević nedavno se pohvalio da bi prvih pet kilometara obilaznice trebalo da bude završeno do sredine naredne godine, a da potom sledi druga faza i izgradnja preostalih 17 kilometara. Naveo je i da se trenutno asfaltiraju prva dva kilometra saobraćajnice, za koju je rekao da je „deo projekta Skok u budućnost – Srbija 2027, koji bi trebalo da obezbedi ubrzani ekonomsko-privredni razvoj Kragujevca“.
Javnost je, međutim, mnogo više šokiralo saznanje da će izgradnja te četvorokolovozne obilaznice kroz šumadijske njive i livade koštati oko 15,55 miliona evra po kilometru.
– Meni te cene deluje neverovatno, kaže za Radar nekadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović, za čijeg je mandata, od 2006. do 2014, u Kragujevcu izgrađeno 20 od ukupno 25 kilometara državnog puta sa četiri trake prema Koridoru 10. I to po 15 puta nižoj ceni od one koju je ugovorila aktuelna vlast, s tim što se ne može isključiti da će dodatno porasti dok radovi ne budu završeni.
Veljko Merdžan, nekadašnji direktor u međuvremenu ugašenog državnog Preduzeća za izgradnju Kragujevca, koje je bilo nosilac izgradnje državnog puta od Kragujevca do Batočine, za Radar precizira da je 2010, kada se on uključio u taj projekat, kilometar tog puta koštao milion evra, a sada košta čak 15 puta više. Činjenica je, kaže, da je prema Batočini od 2006. potpuno izgrađena jedna saobraćajna traka, dok je druga, već postojeća, „presvučena“ novim asfaltom, ali ni to ne može da opravda aktuelnu cenu Severne obilaznice. Tim pre što je, tvrdi, i početna cena od 265,2 miliona evra delovala nerealno i previsoko.
– Nemoguće je da je cena izgradnje saobraćajnica, koje se u Šumadiji mahom grade kroz njive i livade, od 2020. porasla za neverovatnih 1.500 odsto, bez obzira na depresijaciju evra i poskupljenje materijala i rada. Poslednji naš ugovor sa JP Putevi Srbije iz 2011. za izgradnju četiri i po kilometra puta, dva i po kilometra sa dve trake u Ulici Internacionalnih brigada i dva kilometra sa jednom trakom u Ulici Dušana Đorđevića, bio je vredan oko četiri miliona evra, ističe Merdžan.
S obzirom na to da je pojedinačno najveći trošak gradnje puteva njihovo asfaltiranje, pri čemu se on određuje na osnovu cenovnika koji utvrđuju nadležni državni organi, utvrđeno je da je asfalt 2011. koštao 5.700, a ove godine 7.000 dinara po toni. Asfalt je, dakle, za 13 godina poskupeo za nešto više od 22 odsto, a gradnja saobraćajnice u Šumadiji za riplijevskih 1.500 procenata.
I bivšem gradonačelniku Stevanoviću poslednja cena od 342,1 milion evra deluje „neverovatno“, jer je svojevremeno za 20 kilometara puta, izgrađenog do 2014, kada je vlast u gradu preuzeo SNS, od Kragujevca prema Koridoru 10 plaćeno oko 20 miliona evra. Kaže da mu zaista nije jasno kako samo dva kilometra duži put na skoro istom terenu sada može da košta 17 puta više. Nije mu, takođe, jasno i zašto je delimično izmenjena i produžena trasa Severne obilaznice, koja je, prema prvobitnom projektu, trebalo da prođe obodom vojne kasarne u naselju Divostin, što je, smatra Stevanović, bilo racionalnije i jeftinije rešenje od aktuelnog, kojim se ta kasarna potpuno zaobilazi.
Na pitanje da li smatra da je cena 22 kilometra Severne obilaznice od 342,1 milion evra odgovarajuća i molbu da nam pojasni strukturu tih troškova, član gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Aleksandar Milošević samo je kratko odgovorio da njenu izgradnju „finansira Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Srbije, a investitor su Putevi Srbije“, dok je „lokalna samouprava finansirala i usvojila Plan detaljne regulacije Severna obilaznica Kragujevac, uz koordinaciju sa kolegama iz resornog ministarstva i sprovodi postupak eksproprijacije zemljišta.“
Zbog toga je i od v. d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka zatražen odgovor na isto pitanje i pojašnjenje kako je nastala razlika od skoro 80 miliona evra, za koliko je nova cena veća od prvobitne, utvrđene 23. jula 2023, ugovorom koji su Ministarstvo građevinarstva i Putevi Srbije, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, potpisali sa izvođačem radova, privatnom firmom Srbijaautoput, u vlasništvu Željka Jankovića. A sam Vučić je tada dogovorenu cenu od 265,2 miliona evra zvanično saopštio 14. decembra prošle godine, kada su i počeli radovi.
– Obaveštavamo vas da JP Putevi Srbije nije nadležno da komentariše Fiskalnu strategiju za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027, iz koje ste uzeli projektovanu cenu za izgradnju Severne obilaznice oko Kragujevca, navodi se u odgovoru Zorana Drobnjaka, uz poruku: „Vašeg znanja radi, jedno je projekcija, a drugo stvarna vrednost!“
Nevolja je što je na kraju svaki infrastrukturni projekat koštao više od svake projektovane cene. Iz Drobnjakovog odgovora ne može se zaključiti da li je za njega projektovana cena 265,2 miliona ili 342,1 milion evra. A razlika od skoro 80 miliona skoro je duplo veća od sume neophodne za temeljnu rekonstrukciju i izgradnju novih objekata Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu. I to pod uslovom da konačna, ili kako Dronjak kaže „stvarna“ cena ne nastavi da raste sa svaka dva kilometra obilaznice.
IZVOR: Radar
