Mala bara, a mnogo krokodila. Ova narodna izreka sasvim pristaje uz sve „gladne” pretendente na pare iz gradskog budžeta i na one koji u strukturi lokalne vlasti odlučuju o tome ko će se i u kojoj meri ovajditi iz gradske kase.
Budžet Kragujevca za 2026. je malo iznad četrnaest milijardi dinara. Tako je na početku godine, ali na njenom kraju sigurno će biti drugačije. Objektivno, teško je sasvim precizno predvideti i planirati kako će se budžet i puniti i prazniti, a pošto kod nas u upravljanju novčanim tokovima uvek ima dosta voluntarizma, odstupanja od plana mogu biti i znatno veća. To nam govori višegodišnje iskustvo, jer ne samo da su najmanje jednom, a često i više puta, rađeni rebalansi budžeta, već su „u hodu” i netransparentno vršene prenamene i ozbiljna muljanja budžetskim novcem, piše dvonedeljnik „Kragujevačke“.
Pare i od građana i iz budžeta
Pošto je Skupština usvojila odluku o budžetu za ovu godinu, Gradsko veće je preciziralo kako su podeljene pare preduzetnicima i ustanovama čiji je osnivač grad. Najveći deo tog kolača ide javnim gradskim preduzećima i privrednim društvima – 853 miliona dinara. Zapravo, prvo je bilo objavljeno da je taj iznos 861 milion (Službeni list grada od 16. decembra), ali je posle samo nekoliko dana ova suma umanjena za osam miliona, što je skoro zanemarujuće, jer je nekim korisnicima štrbnuto samo po milion-dva.
Među preduzećima najviše novca ide Javnom stambenom – 70 miliona dinara. U opisu njegovog posla stoji da vodi sistem objedinjene naplate komunalnih usluga, štampanje oko 60 hiljada uplatnica i slično, pa pretpostavljamo da veći deo subvencija ide na plate zaposlenih, a njih je više od pedeset.
Po 35 miliona dinara dobijaju „Vodovod i kanalizacija” i JKP „Šumadija”. S obzirom da „Šumadija” planira da ove godine ostvari prihod od preko tri milijarde dinara, iznos subvencije deluje mizerno, isto važi i za „Vodovod”, međutim, ponovo se vraćamo na pitanje – zašto se „novcem poreskih obveznika” subvencionišu preduzeća koja treba (i mogu) da funkcionišu isključivo na tržišnim principima? Dakle, na samofinansiranju. Svojevremeno je nekoliko zasebnih komunalnih preduzeća zgurano u jedno – JKP „Šumadija” – a glavni argument bio je racionalizacija (u prevodu: pojeftinjenje) poslovanja. Koliko se u tome uspelo – tema je posebne analize.
Rečju, dva najveća komunalna preduzeća u gradu za svoje proizvode i usluge imaju cene, koje su vrlo pristojne. Potrošači plaćaju skupu vodu, iznošenje smeća, grobljanske usluge, parkiranje, pijačne tezge… Zaposleni u ovim preduzećima imaju fine plate, obećana su im i povelika povećanja ove godine, a direktori u nekim javnim firmama na ruke mesečno primaju i skoro tri hiljade evra. Dakle, para nikad dosta.
Na spisku za subvencije iz budžeta grada su i preduzeća „Putevi” i „Niskogradnja”, prvo sa 19, drugo sa šest miliona dinara, i to su jedine pare koje ležu na njihove račune. Naime, ona ništa ne zarađuju, jer ništa i ne rade. Jedno preduzeće ima direktora i nekoliko zaposlenih – besposlenih, drugo ima samo direktora. I to tako traje, troše se budžetske pare na njih, bez vidljive volje osnivača (čitaj: grada Kragujevca) da konačno reši njihov status. Ili ih uposliti, ili ih likvidirati.
Šta privređuju privredna društva
Na spisku raznorodnih firmi, koje su podvedene pod isti oblik organizovanja kao privredna društva i koja iz budžeta grada dobijaju novac „na tacniˮ, direktnim subvencijama, zvanično je pobrojano okruglo deset javnih „formacijaˮ pod skutima lokalne uprave.
Najpre, šta je privredno društvo? Najsažetija definicija je da je to „pravno lice koje samostalno obavlja delatnost proizvodnje, prodaje i vršenja usluga na tržištu u cilju sticanja dobitiˮ. Kako u ovaj pravni i ekonomski ram udenuti, na primer, Sportsko društvo „Radničkiˮ, Fudbalski klub „Radnički 1923ˮ ili Radio televiziju Kragujevac? Kako su oni privredna društva – po vrsti delatnosti, po karakteru „poslovanjaˮ, po „sticanju dobitiˮ na tržištu?
E, pa mogu, pomoću političke gimnastike, tako što se mimo svih pravila, pa i čiste logike, organizacionim formama kojima je lokalna vlast naumila da sipa budžetske pare – podari status privrednog društva. To je kragujevački model da ona automaski budu priključena na gradsku kasu.
Inače, kragujevački izum da se sportska udruženja i klubovi ili informativne kuće proglašavaju privrednim subjektima jeste novotarija koja nigde drugde ne postoji. To ne smeta da sportsko društvo „Radničkiˮ i istoimeni klub budu podareni, i ove godine kao nekoliko prethodnih, najvećim gradskim subvencijama. Po planu, one su u zbiru 357 miliona dinara – u startu, a uvek tokom godine diskrecionim odlukama Gradskog veća budu uvećane.
Uzgred, u javno dostupnim izveštajima nije primećen podatak o tome, recimo, koliki su prihodi od prodaje igrača i sličnih transfera. Pošto je već odlučeno da osnivač kluba bude grad, a to je bez dileme javni sektor, dakle i poslovanje treba da bude dostupno građanima.
Radio televizija Kragujevac nastavlja ugodno da živi na državnim jaslama. Ove godine početna visina subvencija je 55 miliona dinara. Nešto slično bilo je i 2025, ali je na kraju godine evidentirano oko 80 miliona, dva po dva, pa se nakupilo dodatnih dvadeset i kusur miliončeta.
A to što je RTK i dalje na listi subvencionisanih, i to u punom iznosu, može se tumačiti i kao odluka da ova medijska kuća ni 2026. ne bude privatizovana. Podsetimo, prošle godine bilo je dva navodna pokušaja da se kragujevačka televizija proda, jer je zakonski rok za ovu transakciju istekao još pre deset godina, RTK je jedini medij u Srbiji koji još nije privatizovan, ali rezultata nije bilo i deluje da je sve bilo dogovoreno foliranje.
Privatizacija nije u nadležnosti lokalne vlasti jer nju organizuje i vodi Ministarstvo privrede, ali što je teško da nadležni i nenadležni naprave dogovor u fazonu „ne žurimo, nisu Nemci u Lapovuˮ. Bar dok ne prođu izbori, ma kada i oni bili.
Kada je reč o ostalim subvencionisanim privrednim društvima – gledajte tebelu i sudite sami.
Za Apoteke 180 miliona
Novac iz gradske kase ustanovama kulture koje je osnovao grad Kragujevac zvanično se ne vodi kao subvencije, mada se po načinu raspodele ni po čemu ne razlikuju. Početni iznos za jedanaest ustanova je 620 miliona dinara. Pohvalno je što je kulturnjacima dodeljeno više od šest posto (ako je račun tačan) od ukupnog iznosa godišnjeg budžeta, s obzirom da na nivou države to nije ni jedan procenat.
Malo bode oči, međutim, što profesionalno pozorište dobija samo 26 miliona dinara više od Doma omladine (159 prema 133 miliona), što se donekle može opravdati ako na teret Doma padaju troškovi nekih zabavnih manifestacija, recimo za Dan grada, Novu godinu i slično.
Preko sto miliona ima još samo Narodna biblioteka „Vuk Karadžićˮ, a svi ostali korisnici kreću se u malom rasponu od 44 do 67 miliona dinara – pa neka se snalaze.Obraćamo pažnju na još jednu budžetsku stavku koju je potvrdilo Gradsko veće, samo zato što je tu prisutna i Apotekarska ustanova. Naime u programu „Briga za zdravljeˮ za ove svrhe planirana su 232 miliona dinara i ona su namenjena trima ustanovama (Zavod za urgentnu medicinu, Dom zdravlja i Zavod za dentalnu medicinu) čija se kompletna delatnost finansira iz republičkog budžeta, a iz budžeta grada dobijaju novac za pokrivanje nekih „uzgrednihˮ troškova.
Najveći iznos iz ovog programa od 180 miliona dinara namenjen je Apotekarskoj ustanovi – 129 miliona za plate i tekuće troškove i 51 milion za nabavku lekova. Tek treba proveriti da li će to biti dovoljno za ono čemu je namenjeno, ali u ovoj dodeli para „državnimˮ apotekama možda se može prepoznati odluka gradske vlasti da odustaje od njihove privatizacije ili kakvih drugih statusnih promena.Na kraju, ozbiljno upozorenje: prezentovani podaci o budžetskim parama važe na početku godine, a kako će biti na njenom kraju – to ne bi ni svevišnji znao.
KAŽNJAVANJE NEPODOBNIH
Mediji uskraćeni za 38 miliona
Gradska vlast Kragujevca krajem prošle godine potvrdila je da je najrestriktivnija u raspodeli budžetskih para prema medijima – onim za njih nepodobnih, a nepodoban je svaki koji je podržao studentske i građanske proteste.
Konkretno, Gradsko veće je 9. decembra prekrojilo „program raspodele sredstava za finansiranje javnog informisanja u gradu Kragujevcuˮ, a zvanično je napisano da se broj 24.979.000 zamenjuje brojem 11.679.000. To praktično znači da je iznos para namenjenih sufinansiranju projekata od javnog interesa, koje se dodeljuju putem javnog konkusa, skresan za 13,3 miliona dinara.
Međutim, to nije jedino kažnjavanje profesionalnih medija. Po istom šablonu i opisu poteza Gradsko veće je prošlog leta štrbnulo još 25 miliona od 47,5 miliona dinara, koliko je u budžetu za 2025. bilo namenjeno javnom informisanju. Tako su mediji zakinuti za više od 38 miliona dinara.
Drugim rečima, po javnom konkursu za sufinansiranje projekata od javnog interesa dodeljeno je manje od deset miliona, s tim što su se u Kragujevcu „opariliˮ jedan beogradski tabloid i dva portala, jedan iz Vranja, drugi iz Smederevske Palanke. Znate, Kragujevčani „izginušeˮ da na njima čitaju o zbivanjima u svom gradu!
Da na kraju citiramo predsednika Aleksandra Vučića: „To što vi radite to je čist terorizam.“
IZVOR: Kragujevačke
