Potpredsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Kragujevacu, Obrad Turković, povodom polovine mandata gradske vlasti, oglasio se autorskim tekstom:
– Danas je 23. januar 2026. godine i tačno za dve godine od danas je poslednji zakonom mogući termin za održavanje lokalnih izbora u Kragujevcu. Taj datum nije simbolika, već egzaktan politički presek: tačno smo na polovini mandata aktuelne gradske vlasti.
To je tačka u kojoj se vlast više ne meri planovima, već isključivo onim što je do današnjeg dana urađeno – i onim što do današnjeg dana nije.
Bilans, na današnji dan, staje u nekoliko kratkih činjenica.
Nema novog Kliničkog centra.
Nema stadiona.
Nema nove deponije
Nema zgrade Filuma.
Nema obnovljenih sala Pionir i Šumadija.
Nema Centra izvrsnosti.
Ulice su i dalje izrovane, infrastrukturni problemi trajni, a razvojni projekti ostali na nivou obećanja.
Istovremeno, još uvek nismo svesni kolika je politička šteta koju su, do današnjeg dana, proizvele afere lokalne vlasti:
Afera od 295 miliona, slučaj Lidije Štrbac, voda koje nema ili je zamućena, neraspisivanje izbora za mesne zajednice, kao i afera „veze“ za Dom na Bešnjaji i porodicu Milanović. Zajedno, to je više nego dovoljno da se neko već koliko sutra nazove bivšom vlasti.
Ali ova analiza ne počinje i ne završava se u Kragujevcu.
U pet opština u Srbiji, u poslednjih godinu dana, do današnjeg dana, održani su lokalni izbori. U svih pet, SNS i SPS zajedno beleže pad između 10 i 15% glasova. Bez izuzetka. To više nije politička procena, već zabeležena činjenica.
Kada se taj obrazac preslika na Kragujevac, računica je jasna već danas.
Na prethodnim izborima SNS i SPS su zajedno osvojili
36.136 + 6.239 = 42.375 glasova.
Na današnji dan, po svim uporedivim parametrima, taj zbir se realno kreće između 36.000 i 36.500 glasova. Uz izlaznost od oko 65%, kakva je zabeležena u svim sredinama gde su izbori održani, to znači 36–37% podrške.
To nije tesan rezultat.
To je direktan izborni poraz.
Važno je, da naglasim, da govorimo o današnjem danu. A pred nama su još dve godine, u kojima se trend ne okreće na gore, već nastavalja silaznom putanjom.
I tu dolazimo do dublje političke zakonitosti.
Kao i svuda u Srbiji, imena gradonačelnika su bila nebitna, mnogi i ne znaju njihova imena. Građani su na lokalu glasali pre svega za Aleksandra Vučića. Njegov rast rejtinga se godinama mehanički preslikavao na lokalne rezultate, čak i tamo gde lokalne administracije nisu imale vidljiv učinak.
Taj mehanizam bio je njihov politički balon. Koji ih je bez ikakvog njihovog truda vodio direktno na površinu.
Danas se isti taj balon, pretvorio u kamen koji ih vodi direktno na dno.
Pad Vučićevog rejtinga se, bez obzira na volju lokalnih struktura, direktno preslikava na njih. I čak i kada bi danas pokušali da se odvoje, da ponude novo lice ili da se lokalno predstave kao nosioci promena, to više nije realna opcija. I tu nema prostora za manevar.
Veze su već uspostavljene.
Čelični lanci se ne kidaju u kampanji.
Ni uz satelite poput 300 Kragujevčana, niti uz zloupotrebu manjinskih lista – ruske i slovačke, koje su zajedno nosile oko 6% – na današnji dan ne postoji matematički put do većine u lokalnom parlamentu.
Drugim rečima, ni uz sve političke trikove, matemaička većina više ne postoji.
Jedino otvoreno pitanje je izlaznost.
Sve što javnost Kragujevca treba da uradi jeste da izađe u većem broju i potvrdi realnost koja već danas postoji.
Jer polovina mandata je iza nas.
A ono što se danas jasno vidi govori više o ishodu nego bilo koja kampanja, navodi Turković.
