Svakome po poluvreme, i jedni i drugi imaju za čime da žale, na kraju verovatno niko neće biti sasvim zadovoljan nakon remija (1:1) u okršaju imenjaka na startu plej-auta Mozzart Bet Superlige i debiju Slavka Matića i Marka Neđića na klupama večerašnjih rivala. Radnički iz Kragujevca zato što nije prekinuo seriju od sada već deset utakmica bez pobede, koja traje od poslednjeg dana januara, Radnički iz Niša zato što i sa ovim bodom ostaje u zoni ispadanja iz lige i što mu ekipe koje juri sada više nisu dostižne samo jednom pobedom. Domaćin zato što je na poluvremenu mogao i znatno ubedljivije da vodi, gost zato što je u nastavku imao lepu šansu za preokret.
Radnički je do vođstva došao golom Vižđi Salija. Napadali su Kragujevčani, viđena je totalna nadmoć ekipe Slavka Matića, ali do poluvremena nje bilo promene rezultata.. Kao da su im se konačno odvezale noge posle nekoliko meseci stegnute, bezidejne igre pod Božidarom Bandovićem. Obilato su koristili visoko postavljenu odbranu Radničkog, pa je Sokler uporno napadao dubinu, nekoliko puta lako pretrčavao Pavlovića i ulazio, iza njegovih leđa, u zicer situacije. Prvu, koja je neposredno prethodila golu, kada je Stanivuković istrčao u prazno i ostavio nebranjenu mrežu, nije iskoristio zahvaljujući požrtvovanoj intervenciji Mijailovića, u drugoj se golman gostiju makar delmično iskupio.
Možda samo u prvih desetak minuta gosti su nagovestili neko osveženje, iznenadivši rivala visokim presingom, ali bio je to polet vrlo kratkog daha. Previše nesaradnje u odbrani, iako Marko Neđić maltene ništa nije menjao u sastavu koji je forsirao Takis Lemonis (samo je izostao stanadrdni čuvar mreže Strahinja Manojlović), previše dugih lopti (mahom nepreciznih) na anemičnog Arijibija, Kanute je bio u potpunom kontraritmu, Šestjuk odsečen, Milosavljević je još u prvom poluvremenu zaradio rekordni, svoj čak 13. žuti karton u sezoni…
I svi statistički parametri bili su na strani domaćeg tima. Neki važni šrafovi Radničkog ove sezone ostali su van protokola (Simović, Ristić), ali probudio se ofanzivni deo ekipe – Ben Hasin je pogodio pečku, Evandro ciljao tik uz stativu – mogla je to da bude ubedljivija prednost na poluvremenu.
I kad već nije, po fudbalskom aksiomu – kazna je stigla posle nepuna tri minuta igre u nastavku. Duže od šest meseci Miloš Spasić igra u kontinuitetu kao krilni napadač Nišlija, bez da je imao upisan gol ili asistenciju, a taj post prekinuo je udarcem levom nogom sa oko 20 metara u bliži Lijeskićev ugao.
Ostaće ubeleženo i da se Milosavljeviću piše asistencija – petom, a Kovačeviću za Vižđijev gol – rukom, direktno iz auta!
Izjednačenje je potpuno okrenulo momentum u korist gostiju. Uloge su potpuno zamenjene u odnosu na prvo poluvreme, ulazak Abasa umesto Arijibija dodatno je prodrmao redove Nišlija, a upravo je on bio najbliži golu u 62. minutu. Ako je Lijeskić možda mogao bolje kod primljenog gola, sada je iskoristio svoju visinu da vrhovima prstiju skrene u korner loptu koju su već mnogi videli u golu. A Šestjuk nesporno i ume i mora bolje od onoga kako je traljavo šutirao levom nogom na dodavanje Nikolića, koji je i sam naterao Lijeskića na intervenciju sa distance, a fudbaler koji ga je zamenio, Luka Izderić, prebacio je gol iz vrlo povoljne pozicije.
Zanimljive su bile izmene Slavka Matića, izvukao je Soklera posle sat vremena igre, pa tek nešto kasnije prinudno ubacio Vidakova umesto povređenog Baldea, a jedan od fudbalera koji su ušli sa klupe Isa Ba zatresao je mrežu rivala u 76. minutu, ali rukom, pa gol nije priznat ,te se rezultat nije menjao.
IZVOR: Mozzartsporrt
