Trener Radničkog 1923 gost u novoj epizodi podkasta „2×45“.
Feđa Dudić spada u grupu trenera bez kojih se ne može zamisliti Mozzart Bet Superliga, pa je zbog toga bilo potpuno logično da nakon povratka u Kragujevac temperamentni Sarajlija bude gost u drugoj sezoni podkasta „2×45“. Kontakta je bilo i ranije, u više navrata, ali se poklopilo da se to dogodi baš danas, dva dana nakon premijernog trijumfa kluba iz srca Šumadije.
U prvom mandatu je napravio istorijske rezultate sa Radničkim i dva puta ga uzastopno izveo na evroscenu, ali kako na je u jednom intervjuu za Mozzart Sport rekao, jednim od najvećih uspeha smatra to što je ljude u Sarajevu ozbiljno zainteresovao da prate šta se dešava u Šumadiji.
Da se radilo o nekom drugom klubu, Dudić izvesno ne bi prihvatio poziv početkom leta, jer je porodici posle iskustva u Mariboru obećao da neće raditi do septembra. Ipak, srce ga je vodilo nazad ka Šumadiji. Radnički je bio poljuljan nakon incidenta s kraja prošle sezone i Feđa je osetio potrebu da mu pomogne, a dobio je i poziv čoveka kojeg ne može da odbije, a to je generalni direktor Igor Konatar.
„Jednostavno, nisam mogao da odbijem Igora – koji je, naravno, broj jedan i najzaslužniji što sam došao, ali ni sve navijače i grad Kragujevac. Osetio sam, pogotovo posle poslednje utakmice i onih dešavanja, da je klub na granici. Ne da se ugasi, ali da krene totalno nizbrdo, ili da se ponovo pronađe neki plamen koji će opet sve to pokrenuti. Znao sam da će moj dolazak ponovo pokrenuti dobre stvari, da ljudi to znaju i cene, pogotovo iz mog prvog mandata. Dosta toga je meni Radnički dao i osetio sam potrebu da u ovom trenutku moram da se vratim, kako bismo ponovo pokrenuli novu priču. Međutim, moj prvi i jedini uslov bio je da moramo promeniti 60 do 70 odsto ekipe. Da li su ovi igrači bolji ili lošiji, to uopšte nije bitno. Nadamo se, tražimo dobre, pokušavamo da pogodimo, ali jednostavno se morala promeniti struktura tima. Momci su bili zasićeni. Dve godine se izvlačio maksimum – iscediš ih do kraja kao limun, jednostavno više ne može. Kulminacija svega bila je treća sezona, gde si do samog kraja bio pred ispadanjem: 20 minuta pred kraj, u 71. minutu, Radnički je bio ispod crte. Hvala Bogu da se desilo kako se desilo i da se ostalo u ligi, ali jednostavno se morao napraviti reset. I to je u razgovoru bio moj jedini uslov za Igora – da li je spreman da to napravimo, jer to iziskuje i velika finansijska sredstva“, poručio je Dudić za podkast „2×45“.
Bilo je potrebno napraviti dobru strategiju. Ispoštovati igrače koji su ostavili trag, ali i pronaći sredstva da se napravi kvalitetan igrački kadar.
„Većini igrača je istekao ugovor, a sa ostalima moralo se raskinuti na normalan način. Svi su oni doprineli klubu, pogotovo oni koji su tu duže, dve ili tri godine – učestvovali su u istorijskim rezultatima i želeo sam da se sa svima rastanemo na fin način. Ali opet, za dovođenje novih igrača morali smo da izdvojimo nova sredstva. Zbog toga smo morali da prelomimo: odlučili smo da Sokler mora da se proda u ovom prelaznom roku kako bi klub obezbedio sebi sredstva. U međuvremenu je došla i ponuda za Baldea; osetili smo da je u ovom trenutku to cena koja nas zadovoljava i koja će nam omogućiti da lakše posložimo druge stvari. Tako je sve krenulo. Sigurno nije lako i mislim da je, što se tiče igračkog kadra i svega, mnogo teže nego prvi put. S druge strane, što se tiče ostalih stvari koje smo zatekli u klubu, situacija je puno bolja. Klub je sada na većem organizacionom nivou, imamo bolje uslove za rad i pomoćne terene. Radimo noćne treninge, pogotovo na ovim temperaturama od 35 do 38 stepeni. Treniramo pod reflektorima, tako da je to dosta bolje. Sve prateće stvari, poput odlaska u karantin i slično, na puno su boljem nivou. Ali što se tiče same ekipe, mislim da je ovaj put teže“.
Dudić nije želeo da pod tepih da gura ni situaciju koja se desila sa navijačima, već je lično organizovao sastanke gde bi se razjasnile stvari i došlo do neke vrste pomirenja.
„Naravno da sam prvi preduzeo korake i organizovao sastanak navijača sa mnom i sa kapitenom, jer smo jednostavno morali da uđemo u novu sezonu sa čistim stvarima. Nema smisla sada stavljati stvari pod tepih ili da prozivam ovako ili onako – svi znamo šta je i kako bilo, ali kada pogrešimo, moramo preuzeti odgovornost, bilo da je u pitanju trener, igrač, navijač ili bilo ko drugi. Otišla je ružna slika o Radničkom iz Kragujevca koja nije realna, jer ti navijači uopšte nisu takvi. Ako je neko imao podršku i ako je postojala svetla tačka mimo Zvezde i Partizana, uvek se pominjao Radnički. Tako je uvek i bilo – i kada gostuju Zvezda ili Partizan, Kragujevac je jedan od retkih gradova gde se navija za domaći tim. Uvek se slala lepa slika, znam da ste i vi to potencirali, a onda odjednom nastane neka iskrivljena, ružna slika o navijačima koji vole svoj klub više nego išta. Upravo zato nisam hteo da guram stvari pod tepih. Nisam želeo da sklanjam glavu i da se time ne bavim. Naprotiv, bio sam tu i pre i želim da se bavim time. Verujte mi, pre prvog kola protiv Novog Pazara imali smo otvoren sastanak. Zapravo, imali smo jedan sastanak i pre toga, pa sam onda rekao da pred Novi Pazar dođe delegacija navijača. Došli su, bili su u svlačionici i održali smo sastanak“.
Veruje da se sve vratilo na svoje mesto i da će Čika Dača nakon odrađene kazne ponovo zagrmeti u znaku podrške Radničkom.
„Kažem, nadam se da je to iza nas. Preduzeo sam sve što je bilo do mene da stanem u zaštitu ekipe, jer su igrači za mene broj jedan u klubu. Od igrača sve zavisi. Uvek želim da ugodim igraču u svemu, kako bih od njega mogao sve i da tražim. Nadam se da se u budućnosti više nikada neće ponoviti takav gest i da će navijači uvek biti uz nas, kao što su i bili. Sećam se, dok sam bio ovde u prvom mandatu, izgubili smo od Pazara 0:4. Bilo me je sramota, izlazim sa klupe, a oni nam aplaudiraju. Zapitao sam se: „Da li je ovo normalno, je l’ ovo nama aplaudiraju?“ Kažu mi: „Jeste.“ Evo, verujte mi, i danas se setim te utakmice – izgubili smo 0:4 od Pazara, a ljudi nam aplaudiraju. Kažem sebi: „Da smo u Bosni, sad bi nas gađali grudvama!“ Pao je i neki sneg, pa rekoh – sad bi nas grudvama zasuli. Tako da ja stvarno imam dobra i lepa iskustva, pogotovo sa Đavolima i sa ljudima iza klupe, sa zapadne tribine, koji su uvek tu da pruže podršku. Zato mi je bilo neshvatljivo šta se uopšte desilo. Ali kažem, bilo je – ne ponovilo se, i nadam se da je to bio poslednji put“, poručio je između ostalog Dudić za podkast „2×45“.
U najnovijoj epizodi druge sezone, koja je emitovana na Mozzart TV-u, saznajte zbog čega Dudiću dva dana posle eliminacije od Mornara smatra najtežim u dosadašnjoj karijeri. Kakav ima odnos sa Slavkom Perovićem i zbog čega veruje da bi prošlog leta igrao plej-of Lige konferencije protiv Rajo Valjekana da je imao špica. Saznajte i šta je rekao o tome što je u proteklom periodu, pre prvog dolaska Srđana Blagojevića, bio povezivan sa Partizanom.
Uživajte!
Izvor: Mozzart sport
