Predstojeće povećanje plata i penzija, koje je u petak najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavlja već viđeno predizborno podmićivanje građana pred izbore, smatraju sagovornici Danasa. Uz to, ocenjuju da je reč o lošoj meri i da je plate trebalo povećati za stopu inflacije, uz dodatak rasta realnog BDP-a.
Od 1. decembra plate u javnom sektoru biće uvećane, kako je rekao predsednik, za osam odsto, osim zaposlenima u sektoru socijalne zaštite, čije će plate porasti za 12 odsto, dok će penzionerima penzije biti veće za 7,5 odsto.
Vučić je rekao da su i plate i penzije povećane tako da ne ugroze javne finansije i istakao da najveće povećanje dobijaju zaposleni u sektoru socijalne zaštite, jer su do sada bili zaboravljeni.
Promena u odnosu na ranije godine je i to što će, osim penzionerima, i zaposlenima u javnom sektoru plate biti povećane 1. decembra, umesto 1. januara, kako je do sada bio slučaj. Isplata će, kako je rekao Vučić, biti izvršena pre Badnjeg dana i Božića.
Međutim, sagovornici Danasa ukazuju na to da bi sva ova Vučićeva obećanja mogla i da se ne ostvare ukoliko dođe do promene vlasti na izborima 25. oktobra.
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da je povećanje plata u javnom sektoru od osam odsto suštinski nepotrebno, jer se time, kako navodi, novac prebacuje iz privatnog u javni sektor.
„Rast BDP-a nije ni približno osam odsto u prošloj godini, odliv radne snage je zaustavljen, a imamo i priliv iz inostranstva. Tako da ne možemo govoriti o tome da u drugim oblastima plate rastu tom brzinom“, kaže Stevanović za Danas.
Prema njegovim rečima, reč je o ponavljanju stare prakse u Srbiji koju su, kako ocenjuje, naprednjaci rado usvojili, imajući u vidu da su njihovi glasači mahom na budžetu.
„Poenta je da očigledno žele da im udovolje i da ih motivišu malo više“, smatra Stevanović.
On ocenjuje da je povećanje plata od osam odsto loša mera i da je maksimalno trebalo povećati plate za stopu inflacije, uz rast realnog BDP-a.
Kao dodatni problem, Stevanović navodi to što u javnom sektoru plate stalno linearno rastu, bez povezanosti sa učinkom zaposlenih.
„To je kod nas očigledno nemoguće urediti, pa tako će osam odsto dobiti i oni koji ničemu ne služe i oni koji nose javni sektor. Mi i dalje nemamo uvid u to koliki su učinci, da li su neka radna mesta potrebna ili nisu i kako te ljude nagraditi. Jer, kakav god učinak da imate, sada ćete imati sličnu platu“, kaže Stevanović.
Govoreći o najavljenom povećanju plata zaposlenima u sektoru socijalne zaštite od 12 odsto, Stevanović ističe da su i oni, kao i zaposleni u drugim sektorima, do sada bili zapostavljeni.
Prema njegovim rečima, jedini sektor koji do sada nije bio zapostavljen jeste sektor sile (vojska, policija).
Komentarišući odluku da povećanje plata bude 1. decembra, umesto 1. januara, Stevanović ocenjuje da vlast za to „valjda za toliko ima prostora“.
On podseća da rebalans budžeta više ne može da se uradi, jer je Skupština raspuštena, pa smatra da pomeranje povećanja na decembar može biti pokušaj da mera izgleda bolje pred oktobarske izbore.
On, međutim, upozorava da se najavljeno povećanje ne mora nužno ni dogoditi.
„To možda se neće ni desiti, zbog moguće promene vlasti“, smatra Stevanović.
Ekonomista Božo Drašković ocenjuje da najavljeno povećanje plata i penzija predstavlja „klasičnu Vučićevu manipulaciju“ i predizborno podmićivanje građana.
„Radi se o klasičnoj Vučićevoj manipulaciji, predizbornom podmićivanju građana njihovim sopstvenim novcem, pecanju glasača i glasova“, kaže Drašković za Danas.
On ukazuje i na to da je Vučić najavio povećanje plata i penzija u trenutku kada je Vlada tehnička, a parlament raspušten.
Govoreći o najavljenom povećanju penzija od 7,5 odsto i plata u javnom sektoru od osam odsto, Drašković smatra da za takve procente nema dovoljno relevantnih ekonomskih pokazatelja.
„Za povećanje od 7,5 i osam odsto ne postoje relevantni podaci vezani za ekonomski rast, inflaciju i druge ključne ekonomske pokazatelje“, ocenjuje Drašković.
On smatra da bi odluke o povećanju plata i penzija morale da se zasnivaju na stvarnim ekonomskim pokazateljima, a ne na političkim potrebama.
Autor: Suzana Peljto, danas.rs
