DRUGI PIŠU: Novogradnja „napada“ Šumarice, treba ih odbraniti

Već dugo se čeka na utvrđivanje novih granica Spomen parka „Kragujevački oktobar”, što bi značilo delimičnu izmenu postojećih granica postavljenih 1979. godine. Zašto bi se granica korigovala i šta je sporno sa važećom? Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu Nenad Karamijalković  za nedeljnik „Kragujevačke“ kaže da su dva glavna razloga za to.

Prvo, potrebno je da se granice usklade sa novim katastarskim podlogama u zemljišnim knjigama, jer su formirane nove parcele koje stara granica preseca i treba to uskladiti. Drugi razlog je još važniji jer po važećem Zakonu o zaštiti kulturnih dobara oko parkova kao što je kragujevački, koji je kulturno dobro od izuzetnog značaja, mora da postoji prostor izvan granice kompleksa koji se zove zaštićena okolina.

– Svrha postojanja te zone zaštite je ista kao i same granice parka, a to je da čuva memorijal da na njegovoj granici ili pored nje ne nikne stambeni, poslovni ili bilo koji drugi objekat koji svojim gabaritom, visinom i izgledom narušava memorijalni prostor i ugrožava kulturu sećanja. Memorijali u svetu vezani za svetske ratove, bez izuzetaka, nemaju u svojoj blizini takve objekte, navodi Karamijalković.

Tri zahteva grada

Zaštićena okolina za Spomen park Šumarice nije određena, jer se čeka revizija sadašnjih granica, a čitav postupak pokrenut je još pre četiri godine. Karamijalković se seća početnih dogovora jer je tada bio direktor Spomen parka, a u reviziju su  uključene dve institucije koje su direktno nadležne za naš Spomen park, a to su Republički zavod za zaštitu spomenika i sam park kao organizacija koja brine o ovom kompleksu.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, koji naš sagovornik trenutno vodi, nije direktno nadležan za zaštitu kompleksa, već se poziva da učestvuje svojim savetima. Pošto Republički zavod iz Beograda nije dao svoj predlog novih granica Spomen parka, oglasio se prošle godine grad Kragujevac sa svojim predlogom, praćenim kartama i nacrtima.

Grad predlaže tri ključne izmene granice Spomen parka i to njihovo proširenje oko Čehoslovačkog groblja, uz koje su dve humke, širenje oko Spomenika prijateljstva, poklon rumunskog naroda, u Sušičkom potoku, kraj kojeg su takođe dve humke i izuzimanje Jezera „Šumarice” iz kompleksa Spomen parka.

Na ovaj predlog od Republičkog zavoda nema nikakvog odgovora niti komentara, navodi Karamijalković. Obrazloženje za Šumaričko jezero je da je jedna njegova strana, odnosno severna obala, već, decenijama poznata kao plaža koju koriste građani u letnjim mesecima i na kojoj postoje ugostiteljsko turistički sadržaji, zabavni park za decu, sportski događaji.

– U prvim planovima i odlukama iz vremena nastanka jezera bilo je predviđeno da ovde mogu da se organizuju sportske aktivnosti i ugostiteljsko turistički sadržaji. Ali, sadašnji stav Republičkog zavoda je da bi to narušilo kulturu sećanja na žrtve streljanja, posebno s obzirom na činjenicu da je na prostoru gde je nastalo jezero bilo streljanje 1941. godine, kaže Karamijalković.

U međuvremenu grad se obratio kragujevačkom Zavodu za zaštitu spomenika i direktoru sa pitanjima da li je na prostoru jezera zaista izvršeno streljanje i da li su se tu nalazile humke žrtava. Poznato je da se već dugo po gradu govori i  to je već postalo urbana legenda da se grobovi streljanih nalaze na dnu jezera i da je to razlog što se mnogo kupača udavilo. To su priče koje vuku na sujeverje, ali direktor kragujevačkog Zavoda kaže da to ipak nije bio razlog da se ne krene u istraživanje u istorijskom kontekstu i provere svi izvori.

Stručnjaci iz ovog Zavoda su pregledali svu dokumentaciju iz 40-ih i 50-ih godina prošlog veka i ono što je nesumnjivo utvrđeno je da je grobnica streljanih zaista postojala, ali ne na dnu današnjeg jezera, već na obali. Kada se posmatra prostor danas koji zauzima jezero, tu nije bilo streljanja ili humki, ali jeste na obali i to na onoj južnoj strani, preko puta kupališta, gde počinje šuma i gde se danas okuplja dosta pecaroša, navode u Zavodu.

– Kada je rađena ova akumulacija, a to je bilo od 1964. do 1967. godine, svi ostaci streljanih su ekshumirani i prebačeni u grobnicu broj 17. koja se nalazi na prostoru levo iznad ulice Desankin venac, kada se skrene sa milanovačkog puta prema jezeru. Zbog toga je dat predlog, na moju sugestiju koju je grad prihvatio, a to je da nova granica Spomen parka ide po sredini jezera. Da se povuče linija po sredini jezera i da južni deo ostane u sastavu parka, a severni da se izdvoji, kaže Karamijalković.

Zgrade na granici parka

Taj zahtev je poslat Republičkom zavodu i čeka se odgovor. Kada je reč o predlogu grada da se proširi granica Spomen parka oko Čehoslovačkog groblja, razlog je nova gradnja, odnosno stambene zgrade koje su poslednjih godina nikle na samoj sadašnjoj granici zaštićenog kompleksa.

Po direktoru Karamijalkoviću gradnja ovih objekata je bila moguća jer nije postojala „zaštićena okolina”, odnosno zona pored granice parka na kojoj ne može da se gradi. Da je ta mera koja se sada čeka bila doneta i da je bila nekih 500 metara izvan granice parka, ove zgrade ne bi mogle da se izgrade. Inače, „zaštićena okolina” može da iznosi od jedan metar do jedan kilometar, sve zavisi kakva se odluka donese u zavisnosti od uslova na terenu i procene koliko bi buduća gradnja objekata, njihov gabarit i oblik, narušili izgled kulturnog dobra.

Spomenik prijateljstva u Sušičkom potoku, oko kojeg se takođe traži proširenje granice Spomen parka, nalazi se, zajedno sa dve humke uz njega, na samoj sadašnjoj granici kompleksa. To znači da bi sutra na dva metra od njega mogla da nikne neka zgrada, jer zakonski gledano prepreka za to trenutno ne postoji.

Takođe, traži se i proširenje granice parka iznad spomenika poklona hrvatskog naroda, poznatog kao „Krugovi”, jer se iznad njega nalazi naselje sa privatnim kućama, a postoji zabrinutost da se to naselje ne širi dalje ka spomeniku. Zanimljivo je da je predlogom grada predviđeno i širenje granica parka iznad poznatog izvora u Šumaricama, nedaleko od spomenika „Peto tri”. Sadašnja granica od pre 44 godine prolazi pored samog izvora i opravdana je bojazan da bi neka nova zgrada mogla jednog dana da se uzdigne iznad ove česme i naruši ambijent. Da to nije preteran strah govori podatak da je iza kompleksa stambenih zgrada na granici sa Čehoslovačkim grobljem već izgrađen novi niz zgrada koji „trasira” put prema šumi iznad česme.

Dok se čeka da konačnu odluku o novim granicama Spomen parka donese Republički zavod direktor kragujevačkog Zavoda Nenad Karamijalković smatra da se sada ide na to da se granice parka dovedu do toga gde je nekad trebalo da bude „zaštićena okolina”. A možda, kako kaže, Republički zavod čeka da se donese novi Zakon o nepokretnim kulturnim dobrima, pa da donese svoju odluku.
Prema sadašnjoj verziji tog zakona potrebno je da uz granice kulturnih dobara postoji zaštićena okolina, a očekuje se isto rešenje i u novom zakonu. Kako sada stvari stoje, nepostojanje tog rešenja u Kragujevcu dovelo je do toga da se nova gradnja približava na samu granicu Spomen parka, a dalje „neće moći”. Zapravo, nadležni još rade na tome.

IZVOR: Kragujevačke