Nedavni poziv narodnog poslanika dr Dragana Delića upućen ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru na direktnu televizijsku debatu o stanju u zdravstvenom sistemu Srbije je opravdan i logičan, smatraju u NVO „Doktori protiv korupcije“.
– Poziv je opravdan jer su zdravstveni ishodi u srpskom zdravstvu alarmantni. Stopa mortaliteta od najčešćih oboljenja je zastrašujuća: kod kardiovaskularih bolesti stopa mortaliteta je dva puta veća od one u EU. Slično je i kod malignih oboljenja. Približavanje evropskoj stopi mortaliteta, i to za samo ove dve grupe oboljenja, godišnje bi uvećalo broj stanovnika za grad veličine Kikinde ili Prokuplja. Stoga građani, zbog ličnog odnosno iskustva okoline, preživljavaju sa strepnjom svaku potrebu za zdravstvenom uslugom i stanje u zdravstvu osećaju kao najveći lični problem, navode „Doktori protiv korupcije“ .
U saopštenju dostavljenom medijima dodaje se da je poziv logičan pošto je dr Delić kao narodni poslanik višegodišnjim prisustvom u Skupštini Srbije dao i legitimitet i kredibilitet Vladi RS te je stoga ministar zdravlja prirodni sagovornik.
– Teme koje bi dr Delić pokrenuo u eventualnoj debati se odnose na dominaciju kurativne nad preventivnom medicinom, nedostatak iskusnih i kompetentnih zdravstvenih radnika, dugo čekanje na pojedine operacije, veliko učešće privatnih troškova građana u ukupnim izdvajanjima za zdravstvo, visoke percepcije korupcije u zdravstvu, itd. Navedene teme objektivno konstatuju devastastaciju sistema ali čudi nepominjanje osnovnog uzroka pogubnog stanja u zdravstvu Srbije – sistemske korupcije !? Jer percepcija korupcije i tvrdo normirani konflikt javnog i privatnog interesa u sistemskom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti su potpuno različite kategorije, ocenjuju u toj organizaciji.
Ističe se i da je očigledan primer masovnog koruptivnog mehanizma dopunski rad državnog lekara u privatnom sektoru.
– Ova paradigma legalizovanog konflikta interesa je uzrok teških posledica koje dr Delić navodi. Jasan i uporan stav građana Srbije o zdravstvu kao delatnosti koja je najviše zaražena korupcijom to dodatno potvrđuje. Međutim, zašto se ne pominje problem sistemske korupcije? Zašto je konflikt interesa u zdravstvu tabu tema i danas, u periodu predizbornih ponuda? Ili postoji prećutna saglasnost i vlasti i parlamentarne opozicije da to pitanje treba izbegavati? Možda i sadašnje i predhodne zdravstvene nomenklature? I da li je moguće ostvariti bolje zdravstvene ishode na ozakonjenom konfliktu interesa u delatnosti bitnoj za svakog građanina? Može li velika većina građana koja već plaća doprinos od 10,3 odsto na bruto platu da ponovo, zbog dugih lista čekanja u državnoj ustanovi, odvoji novac za lecenje u privatnom sektoru? I to često kod istog državnog lekara, a sada u dopunskom radu privatnika. To su pitanja koja interesuju građane i bilo bi korektno da, pre svih predizbornih obećanja, dobiju odgovor od onih koji su upravljali zdravstvom u poslednje dve decenije. Dr Delić je u pravu, debata o zdravstvu je preko potrebna! Ali debata koja će analizom bazičnih promašaja biti prevashodno usmerena, pre parcijalnih, uskostručnih i sektorskih pitanja, na fundamentalne razloge neuspeha sistema. I koja će ponuditi rešenja u skladu sa načelima pravednosti, dostupnosti i jednakosti zdravstvenih usluga za sve građane, ocenjuju u NVO „Doktori protiv korupcije“.
1 коментар
Konflikt interesa koji navodite jeste važan i velik problem, ali nije najveći. Dominantna korupcija u zdravstvu vezana je za javne nabavke u kojima de isisavaju ogromna sredstva iz sistema. Preplaćena gradnja, višestruko preplaćena oprema i potrošni materijal to je ono gde je koren problema. Sa većim sredsvima mogao bi se zaposliti značajno veći broj ljudi pri čemu bi mogli biti i bolje plaćeni. Preopterećenost na poslu je bitan izvor velikog nezadovoljstva, pa time i smanjenog učinka na poslu . Kada se srede javne nabavke i sredstva usmere na poboljšanje radnih uslova možemo izneti na sto i problem konflikta interesa vezan za dopunski rad. U zdravoj radnoj atmosferi uz pristojna primanja većina rasnika neće ni ići u dopunski rad.
Drugi veliki problem je loša radna atmosfera u većini ustanova. Do toga je dovelo stranačko zapošljavanje kojim su se zdravstvene ustanove napunile masom nesposobih, neukih (čitaj prekvalifikovanih) kadrova koji ne tako retko, pozivajući se na zaštitu stranke, neće da rade.