Izložba Zorana Ignjatovića

- -
0

Sutra od 20 časova, u okviru Noći muzeja, u Kontakt galeriji SKC-a, biće otvorena izložba „The New Standards – Izgubljene poetike“, Zorana Ignjatovića. Izložbu će otvoriti Marija Кonjikušić, istoričarka umetnosti.

Umetnička praksa Zorana Ignjatovića obuhvata rad u različitim likovnim tehnikama, preko slika velikih i malih formata, kolaža i crteža, pa sve do različitih objekata i skulptura. Izazovi koji su se desili sa svakim novim materijalom, ili prelaskom na drugu tehniku, stvorili su uslove za višedimenzionalno promišljanje, na konstantnu stvaralačku igru, pomeranje granica kako u samom medijumu tako i u iznalaženju novih inspiracija kroz raznolikost. Novi standard – Izgubljene poetike prestavljaju skupinu radova nastalih tokom dvadeset devet godina intezivnog posvećenog rada. To su radovi koji su često stvarani nezavisno od nekih već započetih ciklusa, radovi koji su do sad ostali ne izlagani, u ateljeu. Oni grupisani i izloženi zajedno obrazuju presek svih višegodišnjih stvaralačkih  impulsa, umetnikovog promatranja sveta i želje da iskomunicira sa istim tim svetom kroz svoj rad, postavljajući pitanja, i želeći da se posmatrač kroz gledanje rada i sam zapita.

Zanimljivo mi je što izložba nosi naziv  The New Standards – Izgubljene poetike, da li si tim nazivom poželeo da utvrdiš neki novi standard u svojoj umetnosti ili u umetnosti generalno; ili se odnosi na nešto treće?

Mislim da svakoga ko je kreativan u bilo kom polju, iritiraju  granice… one u stvari i postoje da bi se pomerile kada postanu okovi, ali je zagonetno jesmo li mi spremni da promenimo ustaljen način mišljenja i stvaralačku “cermoniju” pretvorimo u igru… to je uostalom pitanje lične slobode …

Odakle ideja da se na ovoj izložbi nađu radovi koji do sad nisu izlagani? Da li je ova izložba retrospektiva ili povezivanje radova koji su ostali zatureni u ateljeu, nisu se uklopili u neke dosadašnje izložbene celine? Кoliko sam razumela to su radovi koji su nastajali dugi niz godina.

Nakon dvadeset devet godina intenzivnog rada potpuno je prirodno da se iznedri jedna skupina radova koja nema direktnu povezanost za neki „ciklus“. Nije zamišljeno da izložba bude retrospekriva već da pokaže ono što (nije zatureno) je rađeno u paralelnom svetu… I ovo što će biti pokazano opet je samo jedan deo.

Deluje mi da ova izložba pruža presek  tvojih  interesovanja, kako u temama tako i upotrebi različitih materijala koje si koristio prilikom izgradnje nekog dela. Tu se smenjuju tehnike crteža, kolaža, slike, objekti i skulpture. Odakle toliko različitih interesovanja…

Jednostavno me privlači raznolikost. Metal, drvo, tuš, uljana boja sve „miriše“ na svoj način. Raznovsnost tehnika i materijala stvara uslove za višedimenzionalno promišljanje, šire se vrata percepcije… novi su izazovi kada pređete sa ctreža na recimo skulpturu… a sve je opet rizomski povezano.

Кako dolaziš do inspiracije za rad? Da li unapred imaš skiciranu  ideju vodilju, ili se ona menja tokom samog rada. Da li te sam odabir tehnike, ili materijala povuče u neočekivano.

Inspiracija  je svuda oko nas i u nama samo ako si dovoljno prisutan da to opaziš… ostalo proizilazi iz rada… neki put je materijal inicijal ili, ideja traži određeni materijal itd.

Čovečuljak koji se pojavljuje kao čest momenat na većini radova, ko je on, šta on prestavlja?

Čovek je univerzalna tema i inspiracija umetnika svih epoha pa tako i na mojim radovima nije niko drugi nego ja i ti i svi mi što smo se ovde pojavili (po ko zna koji put) i putujemo terasama iluzije.

Da li se kao umetnik češće u svom radu postavljaš u ulogu posmatrača, interpretatora života ili ti je bliža uloga kritičara. Čini mi se da koketiraš sa oba pristupa?

Nije mi namera da kritikujem… samo poneki put postavim pitanje…

Кako bi ukratko opisao svoju umetnost, šta pokušavaš da poručiš? Кako želiš da budeš shvaćen?

Кako ću biti shvaćen?  Iskreno, veoma mi je važan proces nastajanja, stvaranje, to mi je značajnije od svih poruka i opisa. Poruka će se pojaviti ako treba da se obznani a prepoznaće je onaj ko ume da odgoneta.

Šta nas tačno očekuje na ovoj izložbi, koji su to radovi? Osim što nisu već izlagani oni svakako nisu manje značajni od nekih već izlaganih.

U svakom slučaju će to biti iznenađenje i za mene. Nema zanimljivijeg momenta nego kada slika, skulptura ili crtež napusti atelje i postane artefakt odlaskom u galeriju ili neku privatnu kolekciju, a tada u stvari vidimo da li on (osim za stvaraoca) ima bilo kakav značaj.

Marija Кonjikušić / Zoran Ignjatović, april 2019.

Zoran Ignjatović

Rođen 1961 u Ljubljani, Slovenija. Diplomirao 1990. god. na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, odsek slikarstvo u klasi prof. Milivoja Unkovića. Član ULUS-a od 1992. god. Izlagao je na više od 100 grupnih izložbi (u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Japanu, Meksiku, Americi, Mozambiku, Južnoj Africi). Do sad je imao 33 samostalne izložbe.

Nema komentara

Odgovorite