Zajedno za Kragujevac cenjuje da je definitivno svima u Kragujevcu jasno da je u potpunosti doživeo kolaps koncept prethodnog gradonačelnika Radomira Nikolića (u međuvremenu nestao sa javne cene), a koji nastavlja i sadašnji Nikola Dašić, o stabilizaciji javnih finansija grada formiranjem jednog komunalnog preduzeća umesto pet, besomučnog uzimanja kredita što grada, što JKP Šumadija, preuzimanjem u vlasništvo svih sportskih klubova bivšeg SD Radnički sa subvencijama od gotovo milijardu dinara.
U saopštenju se dodaje da su rezultati poražavajući, novca za kapitalne investicije grada jednostavno nema, niti će ga biti ni u ovoj niti u narednim godinama:
„Jedina okončana gradska investicija je javna garaža, koja je konceptualni promašaj i ona u ovom trenutku ne može da pokrije ni troškove kredita. Ostale, poput rekonstrukcije gradske tržnice su bunari bez dna, sa kojima ova vlast ne zna šta će, a još manje kako da ih okonča i stavi u funkciju. O isplativosti iste nema ni govora, šta tek reći o Zastavinom servisu na jezeru Bubanj ili o samom jezeru gde su potrošeni milioni za parterno uređenje, a da prethodno samo jezero nije očišćeno od mulja. Od ostalih nazovi investicija stoje samo table, tipa rekonstrukcije Trga Radomira Putnika, rekonstrukcije platoa otvorenih bazena… Ko se više seća najava na svakom ćošku kružnih tokova poput kružnog toka Medicinska škola, Trga Mala vaga ili ,,kapitalnih bulevara“ – Daničićeva. Ostali su samo izmenjeni urbanistički planovi, koji su za funkciju imali da omoguće podobnim investitorima enormne kapacitete za gradnju. Nisu isti kapaciteti za gradnju u naseljskim ulicama, gradskim ulicama i bulevarima, na desetine plaćenih projekata koji su mahom neupotrebljivi poput gradske dvorane.
Kada nema realizacije predizbornih investicija sa nivoa republike poput Kliničkog centra, Severne obilaznice, novog stadiona, 360 kilometara kanalizacije, onda lokalna vlast glumi pa zamenu parternog mobilijara predstavlja kao investiciju od nekoliko miliona dinara, poput radova na jezeru u Šumaricama.
Ali, ono što svakom Kragujevčaninu bode oči je pokušaj da se proširivanjem zona sa naplatom parkiranja uredi stacionarni saobraćaj.
Nažalost ova mera ima smisla što se građana tiče isključivo samo ako je u potpunosti ispraćena sa pozicije grada i to u delu mogućih kapaciteta za gradnju novih objekata, obaveza investitora da obezbede parking mesta na svakoj lokaciji, investicija grada u infrastrukturu: nove saobraćajnice, parking prostor, zaključno sa izgradnjom spratnih ili podzemnih garaža.
Kapitalan primer je svakako prostor oko lokacije Palate pravde koji je već sada u haosu, a kome preti potpuni kolaps završetkom stambenog kompleksa Novi Bubanj, lokacije Tesla sa preko 36.000 kvadrata bruto stambeno-poslovnog prostora. Na ovakvo stanje ne može biti samo odgovor zoniranje, već izgradnja druge trake Gušićeve ulice, koja bi spojila i rasteretila saobraćaj od raskrsnice Palate pravde do Trga Mala vaga, izgradnja zatvorenih parkirališta, podzemnih ili nadzemnih garaža, druge trake Šukine ulice, ali za tako nešto je neophodna vlast koja zna da predvidi probleme i da nalazi rešenja, a nikako vlast koja sama pravi haos, prodajući gradske lokacije u bescenje, vlast koja podobnima daje enormne kapacitete za gradnju, koja ne ulaže ni dinara u infrastrukturu ako ne uzme kredit, a i kada realizuje kredit to radi na sasvim pogrešan način.
