U Srbiji ima vi\u0161e od 160 ve\u0161ta\u010dkih jezera koja su formirana podizanjem brana na rekama i re\u010dicama i naj\u010de\u0161\u0107e je njihova namena vi\u0161estruka – vodosnabdevanje, navodnjavanje, za\u0161tita od poplava, izgradnja hidrocentrala, sport i rekreacija. Me\u0111u akumulacijama domoniraju one manje, samo je 28 velikih, u koje se ra\u010dunaju one sa koli\u010dinom vode ve\u0107om od deset miliona kubika, a od njih se 25 koristi za vodosnabdevanje gradova ili op\u0161tina.<\/p>\n
Ovi podaci saop\u0161teni su u publikaciji \u201eAkumulacije u Srbiji u vreme klimatskih promena\u201d koja je rezultat istra\u017eivanja kragujeva\u010dkog udru\u017eenja \u201eEkomar\u201d obavljenog pro\u0161le godine. Ovo specijalizovano ekolo\u0161ko udru\u017eenje uglavnom \u010dine profesori Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta, a konkretnu studiju uradili su profesor dr Sne\u017eana Simi\u0107, docent dr Nevena \u0110or\u0111evi\u0107, Marija Simi\u0107 Savi\u0107 i \u017daklina \u017divkovi\u0107, a ceo projekat sproveden je uz podr\u0161ku Evropske unije.<\/p>\n
Ina\u010de, istra\u017eivano je \u0161est zna\u010dajnih akumulacija koje slu\u017ee i za vodosnabdevanje. To su Gara\u0161i, odakle vodu dobija Aran\u0111elovac, Gru\u017ea – glavno vodoizvori\u0161te Kragujevca, \u0106elije (Kru\u0161evac), Barje (Leskovac), Bovan (Aleksinac i Ra\u017eanj) i Vrutci (U\u017eice).<\/p>\n
Utisak je da su istra\u017eiva\u010di \u201eterali zeca, a isterali vuka\u201d, jer su njihove analize od polazne teme o uticaju klimatskih promena na stanje akumulacija do\u0161le do alarmantnih rezultata ekolo\u0161ke ugro\u017eenosti jezera. Takozvani ljudski faktor najodgovorniji je za proces izmene klime, ali to \u0161to ljudski nemar \u010dini na zaga\u0111ivanju akumulacija s kojih dobijamo vodu za pi\u0107e – ravan je zlo\u010dinu koji sami sebi pravimo. To je potvrdilo i istra\u017eivanje \u201eEkomara\u201d.<\/p>\n
Nijedna od \u0161est analiziranih akumukacija nije za\u0161ti\u0107ena onako kako zakon i razni pravilnici to nala\u017eu. Ovde su propisi uglavnom \u201emrtvo slovo na papiru\u201d i dug je spisak faktora rizika koji ugro\u017eavaju kvalitet jezerskih voda koji nisu samo latentni, ve\u0107 su u dugim periodima \u201ena delu\u201d. Po pravilu su lo\u0161e ure\u0111eni prostori oko akumulacija, ne po\u0161tuju se pravila za zone sanitarne za\u0161tite, tako \u0161to je u njima veoma prisutna divlja gradnja, otpadne pa i feklane vode ispu\u0161taju se u jezera, negde se na samoj obali prave divlje deponije.<\/p>\n
Na isti na\u010din ugro\u017eeni su vodotoci koji tvore akumulacije jer su slivni prostori neure\u0111eni, a u zonama za\u0161tite masovno se koriste ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva bogata pesticidima i herbicidima koji se prilikom padavina slivaju u vodu. Uz to, prekomernom se\u010dom \u0161uma pove\u0107ava se erozija tla, \u0161to izaziva velike nanose koji zavr\u0161avaju u akumulacijama.<\/p>\n
Sve se to doga\u0111a i zbog sistemskih nedostataka, ne toliko u manjkavosti propisa koliko u radu insitucija, koji se mo\u017ee opisati izrekom \u201emnogo babica, kilavo dete\u201d. Naime, prema Zakonu o vodama integralno upravljanje ovim najva\u017enijim prirodnim resursom u nadle\u017enosti je Republike Srbije i ona to ostvaruje preko vi\u0161e ministarstava, pokrajinskih i lokalnih organa i javnih vodoprivrednih preduze\u0107a.<\/p>\n
U operativnom smislu za pra\u0107enje stanja aumulacija i njihovo o\u010duvanje zadu\u017eeni su Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine, instituti i zavodi za za\u0161titu zdravlja, institut \u201eBatut\u201d, komunalna preduze\u0107a koja se bave preradom i distribucijom vode, ovla\u0161\u0107ene nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dke ustanove… Svakom od njih dodeljen je odre\u0111eni deo posla koji \u201eobavlja kako ko\u201d, ali problem je u njihovoj nedovoljnoj me\u0111usobnoj saradnji.<\/p>\n
Nesporno je da i klimatske promene, kao kompleksan globalni fenomen, imaju zna\u010dajan uticaj na vodne resurse – i to \u0161irom sveta.<\/p>\n
Prvo, re\u010d je o promeni re\u017eima i obima padavina, poput dugih su\u0161a ili obilnih padavina, a i jedno i drugo se odra\u017eava na stanje akumulacija.<\/p>\n
Klimatske promene manifestuju se i kroz porast temperature ili kroz ekstremne vremenske doga\u0111aje poput intenzivnih oluja. Ova de\u0161avanja \u010desto dovode do naglih i nepredvidivih promena u vodnom ciklusu.<\/p>\n
Podaci meteorolo\u0161kih stanica ukazuju na zna\u010dajne promene klime u periodu od 1951. do 2023. godine. Registrovan je trend pove\u0107anja temperature, jer su u devet od deset najtoplijih godina zabele\u017eene nakon 2000, a najtoplija je bila 2023. godina. Predvi\u0111a se da \u0107e ovakav trend biti nastavljen.<\/p>\n
Klimatske promene udru\u017eene sa nemarnim odnosom ljudi prema akumulacijama za posledicu naj\u010de\u0161\u0107e imaju pojavu koja se naziva \u201ecvetanje vode\u201d. Do njega dolazi naglim i masovnim razvojem algi i cijanobakterija koje se kao biomasa formiraju na povr\u0161ini jezera i veoma su vidljive jer imaju upe\u010datljive boje, od zeleno-plave do crvene. Cvetanju algi pogoduje to \u0161to u vodu dospevaju razne organske materije, jedinjenja fosfora i azota, a ona su sadr\u017eana u otpadnim vodama, sme\u0107u, ve\u0161ta\u010dkim \u0111ubrivima, pesticidima, \u0161tetnim materijama koje ispu\u0161ta industrija… Uz to, razvoju algi pogoduju visoke temperature i pad nivoa akumulacija u su\u0161nim periodima.<\/p>\n
Razvoj algi i cijanobakterija degradira kvalitet vode tako \u0161to u njoj nastaju \u0161tetne, toksi\u010dne materije, smanjuje se koli\u010dina kiseonika, \u0161to ugro\u017eava ostali \u017eivi svet u jezeru, \u010desto dolazi do velikog pomora riba, a voda postaje \u0161tetna po ljudisko zdravlje i veliki rizik je koristiti je.<\/p>\n