\u0160ta je to politika? Koliko je ona deo svakoga od nas, dnevno, nedeljno, \u017eivotno? Postoji li \u0161ansa da je izbegnemo, koliko god poku\u0161avali? Dok neki be\u017ee od politike, da li se ona njima bavi?<\/p>\n
Ova pitanja otvaraju druga \u2013 kako se postaje politi\u010dar? U koju \u0161kolu ode\u0161 i postane\u0161 politi\u010dar, onaj isti koji odlu\u010duje o \u017eivotima svakoga od nas? Gde ode\u0161 da nau\u010di\u0161 da preuzme\u0161 odgovornost, da postane\u0161 svestan koliko je ona velika? Da se spremi\u0161 za platu, koju \u0107e svako da izmeri, odmeri i da ti se ka\u017ee da je ne zaslu\u017euje\u0161 ako se ipak odva\u017ei\u0161 da bude\u0161 politi\u010dar. Gde je mesto koje te priprema za surovost napada na tvoju porodicu, tvoje prijatelje i tebe li\u010dno?<\/p>\n
Ovo je samo deo onoga \u0161to treba da nau\u010di\u0161 pre nego \u0161to stane\u0161 na crtu onima koji \u0107e sve dati i ulo\u017eiti u tvoj neuspeh.<\/p>\n
Ako na izborima ipak osvoji\u0161 poverenje, postane\u0161 parlamentar bez obzira na nivo vlasti, gra\u0111ani u politici tra\u017ee gre\u0161ke, oni koji su dali poverenje to preispituju, oni drugi se slade. Koliko je vas, koji \u010ditate sada ovaj tekst, poku\u0161alo da nabroji \u0161ta je bilo koji politi\u010dar uradio\/rekao dobro? To je, \u010dini mi se, osnovni poreme\u0107aj u tome kako gledamo na javni \u017eivot \u2013 tra\u017eimo povod da nekog precrtamo, a ne povod da mu priznamo da je ne\u0161to uradio kako treba. I to sve poti\u010de od sistema obrazovanja i kako komuniciramo ako vidimo da je neko uradio \u010detiri od pet ta\u010dnih zadataka. U Srbiji \u0107e se uglavnom re\u0107i \u2013 pogre\u0161io je jedan zadatak, a u drugim obrazovnim sistemima uradio je \u010detiri zadatka ispravno.<\/p>\n
Iz toga proizlazi i gre\u0161ka koju \u0107e svaki politi\u010dar napraviti. Jednom glasa\u0161 u parlamentu, mo\u017eda dugoro\u010dno pogre\u0161no, a kratkoro\u010dno si ube\u0111en da si u pravu \u2013 i posle toga vrlo \u010desto ostaje\u0161 \u201eprodana du\u0161a\u201d. Referentna vrednost\u00a0ve\u0107ine gra\u0111ana\u00a0je vlast i kako je to dizanje ruku tada uticalo na vlast, a referentna vrednost mora biti interes gra\u0111ana i tu je tako\u0111e pogre\u0161no postavljena percepcija. \u010cesto se vodimo emocijom, a u politici ne pra\u0161tamo. Kao da mora\u0161 od ro\u0111enja da ima\u0161 iste stavove, iako se okru\u017eenje oko tebe menja, iako ti se menjaju saznanja i okolnosti. Ako si jednom rekao jedno, a docnije misli\u0161 drugo, to ti se pamti kao izdaja, a ne kao\u00a0li\u010dni\u00a0rast\u00a0ili razvoj.<\/p>\n
Znam to i li\u010dno, jer sam to osetio na sopstvenoj ko\u017ei. Dugo sam govorio da nikad ne\u0107u u\u0107i u politiku. U\u0161ao sam, jer sam video da je to jedino mesto gde je uticaj dovoljno jak da ne\u0161to zaista\u00a0promeni\u0161. Nekada\u0161nji kolega, divan \u010dovek, koga po\u0161tujem i volim, i danas mi to prebacuje \u2013 rekao si da ne\u0107e\u0161, pa eto te. Kao da je promena mi\u0161ljenja greh, a ne prirodan tok. A ja se, priznajem, i danas na to samo nasmejem (drugo i ne mogu), jer znam za\u0161to sam u\u0161ao i \u0161ta sam tim izborom dobio \u2013 priliku da se stvari zaista poku\u0161aju promeniti, a ne samo prokomentari\u0161u sa strane.<\/p>\n
I tu dolazimo do pravog pitanja: kako uop\u0161te izgleda razvoj u politici? Kako izgleda promena? Kako o\u010dekujemo da se ne\u0161to promeni, bilo kad i bilo kako, ako politi\u010darima ne dopu\u0161tamo da se menjaju? S jedne strane, tra\u017eimo nove ljude da u\u0111u u politiku, a s druge, svima pri\u010damo da je politika blato. Ne mo\u017ee oboje da va\u017ei. Danas nam nedostaje ljudi za skoro sve pozicije \u2013 pa gde onda te nove ljude da na\u0111emo? Gde oni odrastaju? Gde se, u stvari, ra\u0111a politi\u010dar? Decu u\u010dimo da se u politici krade, da je to prljav posao, i onda se \u010dudimo \u0161to niko normalan ne\u0107e da u\u0111e u tu vodu.<\/p>\n
To pitanje \u2013 gde se ra\u0111a politi\u010dar \u2013 mene li\u010dno ne ostavlja na miru, toliko da sam poslednje dve godine i sam deo jednog odgovora na njega. Kroz kompaniju u kojoj radim vodim deo me\u0111unarodnog programa koji se, ne slu\u010dajno, zove ba\u0161 \u201eGetting into Politics\u201d \u2013 rad sa mladim politi\u010dkim liderima u sedam zemalja na \u010detiri kontinenta i tu ideju promovi\u0161em od Evropskog parlamenta, Evropske komisije do State Departmenta i pripadaju\u0107ih organizacija. Ideja je jednostavna, ali kod nas gotovo nepostoje\u0107a: da se u politiku ne ulazi samo kroz strana\u010dko \u0161lihtanje, li\u010dni kontakt i umre\u017eavanje, nego kroz ozbiljnu, merljivu procenu liderskih ve\u0161tina \u2013 uklju\u010duju\u0107i i povratnu informaciju od ljudi pa \u010dak i iz suprotne politi\u010dke opcije, gra\u0111ana, tvojih mentora, jer ko ne ume da \u010duje neistomi\u0161ljenika, te\u0161ko da \u0107e umeti da vodi bilo koga. Ako pitamo gde se ra\u0111a politi\u010dar, ovo je jedan od odgovora koje poku\u0161avam da izgradim, umesto da samo postavljam pitanje. Na taj na\u010din svaki pojedinac bi\u0107e bolja verzija sebe, a onda \u0107e i ovom dru\u0161tvu, svojoj organizaciji, stranci\u2026 biti bolji.<\/p>\n
Va\u017ena komponenta na kojoj radim je i poznavanje rada unutar institucija, jer danas ne znamo ni kako da se izborimo za sebe kroz institucije, jer, iskreno, mnogi od nas i ne znaju \u0161ta je koja institucija i \u010demu slu\u017ei. Koliko nas prati bud\u017eet svoje op\u0161tine? Koliko nas ode na javnu raspravu? Ta apatija je tu\u017ena slika \u2013 i nije nastala sama od sebe. Sistem, jednostavno, ne funkcioni\u0161e. Na\u0161 obrazovni sistem ne proizvodi generacije koje imaju osnovna poznavanja \u0161ta je sve politika i jo\u0161 va\u017enije kako da uti\u010demo na nju.<\/p>\n
Jaz izme\u0111u struke i politike je toliko narastao da ga je te\u0161ko i sagledati. Kvalitativno smo ozbiljno opali. Intelektualci vrlo jasno prave distancu i ne poku\u0161avaju da budu deo sistema, i te\u0161ko im je zameriti. Jer, ako uradi\u0161 ne\u0161to profesionalno, bez ijednog elementa korupcije, ionako \u0107e\u0161 ispasti \u201ene\u010diji\u201d i kriv. Kako si dobio taj posao? A ako ne uradi\u0161, sve \u0107e se sru\u0161iti, nastre\u0161nice (Novi Sad), potporni zidovi (kod Centra izvrsnosti), magistralni putevi (kod \u010cika Da\u010de)\u2026<\/p>\n
Previ\u0161e je ljudi koji ne \u017eele da budu ni\u010diji, do te mere da vi\u0161e ne mo\u017eemo da do\u0111emo ni do minimalnog broja onih koji su nam potrebni da sistem funkcioni\u0161e. Zato smo sa ekipom u Novoj snazi Kragujevca od po\u010detka insistirali na jednoj jedinoj stvari: da javni interes bude ispred li\u010dnog i partijskog. Ne zato \u0161to to lepo zvu\u010di, nego zato \u0161to je jedini na\u010din da se uop\u0161te sastavi tim ljudi koji nemaju \u0161ta da kriju.<\/p>\n
\u010cak smo prihvatili i status inkognito \u010dlana, \u0161to je veliki poraz za politiku i gra\u0111ane, ali smo tako sa\u010duvali sjajnog mladog perspektivnog i stru\u010dnog savetnika. Nakon 12 godina u politici postoji i ta pozicija da niko ne zna da si ne\u0161to dobro napisao za organizaciju koja se bavi interesima gra\u0111ana u temi koja je ba\u0161 tog \u010dlana, pardon savetnika. Ali, imamo li danas luksuz da ispustimo bilo koga kvalitetnog ili treba mo\u017eda \u201esaviti rep\u201d?<\/p>\n
Veliku prepreku i poja\u010davanje jaza izme\u0111u struke i politike ima i ono \u0161to neko popularno zove projekat \u201eBedem\u201d \u2013 fenomen postavljanja ljudi na pozicije koje im ne pripadaju ni po obrazovanju, ni po zakonu. Ti ljudi onda postaju \u017eivi zid sistema, onog istog sistema koji nas jede iznutra. I taj sistem dozvoljava da kum udari na kuma, ali nikad da institucija udari na sistem.<\/p>\n
To silovanje institucija vidimo na primeru Aleksandra Lazovi\u0107a, \u0161efa kabineta i odbornika Skup\u0161tine grada, \u0161to je u sukobu interesa po mi\u0161ljenju Agencije za borbu protiv korupcije. No i to nije dovoljno, iako je o\u010digledno, on sada tra\u017ei njihov stav jer mi\u0161ljenje nije dovoljno, vr\u0161e\u0107i pritisak da se poka\u017ee mo\u0107. Jer, on mora biti i jedno i drugo, kako bi se poslala poruka njihovim \u010dlanovima da sistem mo\u017ee da se dodatno uru\u0161i, samo ako si dovoljno lojalan.<\/p>\n
Pogledajte Kragujevac. Igra prestola i potpuna diskonektovanost od Beograda, iako postoji toliko lakih re\u0161enja. Pedeset rupa na putu, prijavljenih za jedan dan, od hiljada rupa \u2013 i nijedan odgovoran. Ping pong izme\u0111u struja unutar vladaju\u0107e stranke. Nijedna rupa nije nastala ju\u010de. Dobro, ali stanje u Kragujevcu je op\u0161te poznato ve\u0107 deceniju. I mo\u017eda je rupa i pravi status za trenutni polo\u017eaj Kragujevca.<\/p>\n
Politika je igra interesa. Gra\u0111ani daju poverenje odre\u0111enim grupama gra\u0111ana ili strankama da re\u0161avaju interese gra\u0111ana ili njihove pojedina\u010dne interese, zatim kada oni sa najve\u0107im poverenjem postanu parlamentarni, njihov interes je da porastu, kako bi njihov uticaj porastao\u00a0i kako\u00a0bi ideje koje svako od njih nosi bile\u00a0bli\u017ee realizaciji. Tako bi trebalo da razmi\u0161lja od svakog izabranog u mesnoj zajednici do predsednika Republike Srbije. Ovde govorim o utopisti\u010dkom razmi\u0161ljanju ali kao i u svakom poslu i na\u010delima pravde, niko nije kriv dok se ne doka\u017ee suprotno, pa nije ni onaj izabrani odmah lopov i onaj koji je tu da samo u\u017eiva benefite.<\/p>\n
Dobra konekcija mo\u017ee da postoji, i to se vidi na primeru Data centra \u2013 ali samo zato \u0161to Mihailo Jovanovi\u0107 vidi interes u Kragujevcu i dr\u017eavni Data centar ovde gura napred. Za\u0161to ne mo\u017eemo da na\u0111emo interes drugih ministara za Kragujevac? Neka taj interes bude i samo ne\u010diji osmeh, ako ni\u0161ta drugo.\u00a0Vlada potpuna\u00a0diskonekcija\u00a0sa gra\u0111anima. Fokus je isklju\u010divo na bira\u010du, dok traje kampanja, njemu se obra\u0107aju \u2013 a onda se to gasi. Onaj ko \u201epogre\u0161no\u201d glasa biva precrtan sve do slede\u0107ih izbora, iako su njegova o\u010dekivanja, u su\u0161tini, ista kao i kod svih ostalih. I on ne \u017eeli rupu na putu ispred ku\u0107e, ni njegova deca ne piju zdravu vodu manje nego moja.<\/p>\n
Palata pravde, prelepa zgrada u Kragujevcu, je napravljena sa svega 200 parking mesta, a potrebe su minimum tri puta ve\u0107e. Diskonektovanost grada i dr\u017eave se ogleda u tome \u0161to grad ho\u0107e jedinu\u00a0gradsku\u00a0zelenu parcelu u tom delu grada da pretvori u parking. Za\u0161to? Jer ne \u017eeli da pri\u010da sa Ministarstvom pravde, generatorom problema parkiranja u tom delu grada, prosto se be\u017ei od problema i kontakata.<\/p>\n
Gde je \u017eeleznica danas u Kragujevcu? Proizvodimo tramvaje i brze vozove, zar to nije osnov da tra\u017eimo da Kragujevac bude regionalni \u010dvor, a ne da bude rupa? Umesto da ovde bude ra\u010dvanje puta ka tri luke (Dra\u010d, Solun i Bar), kroz Kragujevac idu toliko brzo vozovi da se ni rampe ne spu\u0161taju vi\u0161e. Ovo je dokaz nezainteresovanosti vlasti. Ne da nema razvoja, nema ni odr\u017eavanja.<\/p>\n
Ovo su neke od ogoljenih situacija i primera prikazanih onakvih kakvi jesu, bez uvijanja: politika u ovoj zemlji ka\u017enjava doslednost promi\u0161ljanja, a ne nagra\u0111uje je. Ka\u017enjava stru\u010dnost, a nagra\u0111uje poslu\u0161nost. I zato se stru\u010dni ljudi sklanjaju u stranu, a mi ostajemo sa sve manjim brojem onih koji su spremni da se izlo\u017ee.<\/p>\n
Ali, ba\u0161 zato mislim da je ovo trenutak da se uklju\u010dite, a ne da se povu\u010dete. Mi u Novoj snazi Kragujevca smo pokazali da to ide i druga\u010dije \u2013 da se ne postavljaju samo pitanja, nego se nude i re\u0161enja, da tim mogu da \u010dine ljudi iz razli\u010ditih struka, nestrana\u010dki, ljudi koji nemaju za kim da odgovaraju osim za gra\u0111anima. Pokrenuli smo platformu \u201ePrijavi problem\u201d upravo zato da svako od vas ima gde da ka\u017ee \u0161ta ga mu\u010di i da vidi da se to prati do kraja, a ne da nestane u fioci. Iz istog razloga vodim i podkast \u201eSve je politika\u201d \u2013 ne da bismo se jo\u0161 jednom posva\u0111ali pred kamerom, nego da ljudi \u010duju politi\u010dare i javne li\u010dnosti u razgovoru, a ne u sukobu, i vide da iza svake pozicije stoji \u010dovek sa svojim putem, sumnjama i razlozima.<\/p>\n
Ne tra\u017eim od vas da verujete na re\u010d. Tra\u017eim\u00a0od vas da\u00a0postavite pitanja, da se posva\u0111ate ako treba, ali da se ne isklju\u010dite. Grad i dr\u017eava se ne popravljaju sami od sebe, niti \u0107e ih popraviti ljudi koji su re\u0161ili da \u010dekaju sa strane dok neko drugi obavi prljav posao. Ako mislite da neko treba da se izlo\u017ei, budite taj neko. Ako mislite da politika treba da bude druga\u010dija, dovedite u nju sebe, svoje znanje, svoju upornost \u2013 jer dok vi koji imate \u0161ta da ponudite ostajete po strani, mesto na tim pozicijama ne\u0107e ostati prazno. Samo \u0107e ga popuniti neko ko nema ni va\u0161e znanje, ni va\u0161u savest.<\/p>\n