Evropska unija je u poslednjih pet godina Srbiji obezbedila rekordne donacije, u vidu bespovratnih sredstava i povoljnih kredita, u iznosu od nekoliko milijardi evra. Najve\u0107i infrastrukturni projekti su modernizacija \u017eeleznice Beograd -Ni\u0161, uz grant EU od skoro 600 miliona evra, zatim rekonstrukcija pruge Ni\u0161 \u2013 Dimitrovgrad i obilaznice oko Ni\u0161a, kao i izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom, koji je stavljen u funkciju krajem 2023. godine.<\/p>\n
Prema podacima Centra za evropske politike, osim ovih infrastrukturnih projekata, Evropska unija je izdvojila 165 miliona evra za za\u0161titu ugro\u017eenih doma\u0107instava i malih preduze\u0107a tokom energetske krize, finansira \u0161irenje interneta u ruralnim podru\u010djima, kao i projekte za\u0161tite \u017eivotne sredine, uklju\u010duju\u0107i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i unapre\u0111enje energetske efikasnosti javnih objekata. Kroz razne projekte podr\u017eala je i desetine lokalnih samouprava \u0161irom zemlje u oblasti infrastrukture i privrednog razvoja.<\/p>\n
Novi vid finansijske pomo\u0107i, kome se raduje ne samo Srbija, ve\u0107 i zemlje u okru\u017eenju, predvi\u0111en je Planom rasta za Zapadni Balkan. Njime bi Srbija trebalo da dobije iznos od 1,67 milijardi evra. U okviru pretfinansiranja svaka zemlja mo\u017ee da ra\u010duna na sedam posto ukupnog bud\u017eeta i taj iznos za Srbiju iznosi ne\u0161to preko 111 miliona evra. Na\u0161a dr\u017eava je u junu ve\u0107 dobila 51,7 miliona u vidu povoljnih zajmova, dok \u0107e dodatnih 59 miliona bespovratne pomo\u0107i i kredita bi\u0107e upla\u0107eno u narednom periodu, u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.<\/p>\n
Sredstva su direktno uslovljena sprovo\u0111enjem dogovorenih reformi u oblasti unapre\u0111enja privatnog sektora, digitalizacije i zelene tranzicije, unapre\u0111enja ljudskog kapitala i vladavine prava, pa je opravdana bojazan da li \u0107e, zbog aktuelne politi\u010dke krize u zemlji, Srbiji ispuniti sve ove uslove.<\/p>\n
Kako obja\u0161njavaju stru\u010dnjaci sa kojima je \u0160umadijski centra za gra\u0111anski aktivizam Res Publika razgovarala, isplata 111 miliona je zagarantovana, odnosno pretfinansiranje je ve\u0107 odobreno, jer je Srbija ispunila neophodne uslove, poput ratifikacije Sporazuma o finansijskom instrumentu. Me\u0111utim, isplata ostatka sredstava, po re\u010dima Marka Todorovi\u0107a iz Centra za evropske politike, bi\u0107e strogo uslovljena napretkom svake zemlje u procesu sprovo\u0111enja Reformske agende.<\/p>\n
– Procena po\u0161tovanja demokratskih standarda i vladavine prava sprovedena je tokom 2024. godine, te trenutna politi\u010dka de\u0161avanja i protesti ne uti\u010du na dobijanje ovih inicijalnih sredstava namenjenih infrastrukturnim projektima. Me\u0111utim, nakon ovog inicijalnog pretfinansiranja, svaka naredna tran\u0161a iz Plana rasta zavisi\u0107e isklju\u010divo od sprovo\u0111enja reformi. To zna\u010di da \u0107e se prilikom svake nove isplate ponovo procenjivati ispunjenost kriterijuma vezanih za funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava i osnovne slobode, odnosno od konkretnih reformskih poteza i politi\u010dke situacije u zemlji,<\/strong> navodi Todorovi\u0107.<\/p>\n On dodaje da \u0107e od ovih sredstava za infrastrukturne projekte imati korist direktno gra\u0111ani, jer je deo novca iz pretfinansiranja ve\u0107 namenjen za projekte kao \u0161to su uvo\u0111enje solarne energije u sistem daljinskog grejanja u Novom Sadu ili rekonstrukciju hidroelektrane u Priboju.<\/p>\n Res Publika je u Ministarstvu za evropske integracije poku\u0161ala da dobije odgovor na pitanje koji \u0107e projekti biti finansirani u \u0160umadijskom okrugu, ali u ovom Ministarstvu isti\u010du da je tokom pripreme Reformske agende, koju je Srbija poslala Evropskoj uniji, predvi\u0111eno da se u ovom dokumentu na\u0111e \u0161ira lista kapitalnih projekata. Odluku o tome koji \u0107e od njih biti predlo\u017een za finansiranje u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, zavisi\u0107e od konkretnih kriterijuma i uslova svakog pojedina\u010dnog poziva za podno\u0161enje projekata.<\/p>\n Ipak, da \u0107e korist imati i gradovi i op\u0161tine u \u0160umadiji, kako navode u Ministarstvu, pokazuju podaci o tome koliko novca iz Evropske unije je tokom poslednjih pet godina ulo\u017eeno u ovaj region. Samo preko EU Pro Plus Programa u periodu od 2021. do 2025. godine u \u0160umadijskom okrugu podr\u017ean je 21 projekat, ukupne vrednosti 4,9 miliona evra. Od toga je Evropska unija ulo\u017eila 3,6 miliona, dok samofinaniranje iznosi 1,2 miliona evra.<\/p>\n Tri klju\u010dna projekta su \u0160umadija Konekt, vredan 1,6 miliona, koji se odnosi na podsticanje terotorijalnog razvoja kroz inovacije i valorizaciju kulturnog nasle\u0111a, KREST \u2013 stvaranje inovativne regionalne turisti\u010dke ponude, vredan 1,3 miliona evra i izrada studije izvodljivosti za revitalizaciju Ma\u0161inske radionice u Vojnotehni\u010dkom zavodu. Prva dva projekta sprovodi Regionalna agencija za ekonomski razvoj \u0160umadije i Pomoravlja, a tre\u0107i grad Kragujevac.<\/p>\n Od najva\u017enijih infrastrukturnih projekata izdvaja se sanacija drumsko-pe\u0161a\u010dkog mosta u slobodnoj zoni FAS, vredan ne\u0161to vi\u0161e od 650.000 evra, kao i rekonstrukcija trga u Lapovu i izgradnja mosta na reci Kr\u010dmara, u op\u0161tini Ra\u010da.<\/p>\n Sektor malih, srednjih i mikro preduze\u0107a podr\u017ean je sa skoro 347.000 evra kroz nabavku opreme i uvo\u0111enje usluga, ali i podr\u0161ku sa ciljem da se podstakne digitalizacija, uvede e-trgovina i pove\u0107a otpornost ovih preduze\u0107a.<\/p>\n U oblasti socijalne za\u0161tite u ovom periodu je podr\u017ean projekat vredan 25.000 evra koji je unapredio usluge dnevnog boravka za decu sa invaliditetom, kao i usluge ku\u0107ne nege i mobilnog tima za odrasle osobe sa invaliditetom.<\/p>\n Kroz program podr\u0161ke socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji op\u0161tina Topola je kupila dve ku\u0107e u koje su preseljene dve najosetljivije romske porodice. Iznos od 94.000 evra obuhvatio je, osim kupovine ku\u0107a, i njihovu rekonstrukciju, nabavku name\u0161taja i ku\u0107nih aparata, karijerno savetovanje i stru\u010dno usavr\u0161avanje, opremu za sticanje prihoda.<\/p>\n Tako\u0111e, zahvaljuju\u0107i sredstvima Evropske unije \u0160kola za osnovno i srednje obrazovanje \u201eVuka\u0161in Markovi\u0107\u201c postala je jedan od pet uspostavljenih resurs centara za podr\u0161ku inkluzivnom obrazovanju, dok \u0107e Osnovna \u0161kola Veliko Kr\u010dmare u Ra\u010di postati pristupa\u010dna za osobe sa invaliditetom. Predvi\u0111eni su radovi na poplo\u010davanju ulaznog platoa, izgradnja pristupne rampe i rekonstrukcija kuhinje i toaleta. Trenutno su u toku i radovi u Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu, vredni milion evra, koji imaju za cilj rekonstrukciju i opremanje laboratorije za biolo\u0161ki bezbedno rukovanje agensima. Rekonstrukcijom \u0107e se podi\u0107i bezbedonosni standardi za medicinsko osoblje, smanjiti rizik od kantaminacije, pobolj\u0161ati efikasnost odrade uzoraka i minimizirati \u0161tetni uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Osim ove direktne pomo\u0107i Evropske unije, gradovi i regioni u Srbiji mogu da u\u010destvuju i u projektima me\u0111ugrani\u010dne saradnje, kao i da se samostalno prijavljuju za Programe koji se finansiraju iz EU. Tako je, na primer, kroz Dunavski i IPA ADRION program \u0160umadijskom regionu namenjen iznos od 1,6 miliona evra, a jedan od projekata koji \u0107e biti realizovan je zamena sistema grejanja na Fakultetu in\u017eenjerskih nauka u Kragujevcu.<\/p>\n Iz Ministarsva za evropske integracije isti\u010du za Res Publiku da se odre\u0111eni broj projekata Evropske unije ogleda u pru\u017eanju tehni\u010dke ili druge vrste ekspertske pomo\u0107i, kao \u0161to su obuke i studijske posete. U njima u\u010destvuju i lokalne samouprave iz \u0160umadijskog okruga, ali njihovu vrednost nije mogu\u0107e iskazati u novcu.<\/p>\n Iako je lista projekata koji su finansirani novcem Evropske unije preduga i svi podaci pokazuju da je upravo EU najve\u0107i donator Srbije od 2001. godine, u javnosti postoji iskrivljena slika da zemlje koje najvi\u0161e doprinose razvoju ipak dolaze sa druge strane sveta, konkretno iz Kine. Infrastrukturni projekti kineskih kompanija se veli\u010daju u medijima, a neretko otvaranje odre\u0111enih deonica puteva, tunela ili fabrika pose\u0107uje \u010ditav politi\u010dki vrh Srbije.<\/p>\n Prema re\u010dima Marka Todorovi\u0107a, glavni razlog stvaranja ovakve percepcije u javnosti je politi\u010dka volja vlasti.<\/p>\n