Stanje na kragujevačkim ulicama: Ima novca, ali ni rupa ne manjka

1
2304

“Zapušteno, sve rupa do rupe, poligon za savladavanje prepreka u vožnji, alternativna terapija za razbijanje kamena u bubregu”, samo su neki od opisa kojima građani, pre svega na društvenim mrežama, slikovito dočaravaju stanje na kragujevačkim ulicama. Sudeći po broju i učestalosti takvih komentara, reklo bi se da je iz perspektive Kragujevčana i Kragujevčanki, reč o jednom od najvećih problema u gradu.

Iz gradske uprave stižu uveravanja da je u ovoj godini budžetom predviđeno dovoljno novca za rekonstrukcije i tekuće održavanje saobraćajnica. Razlog za aktuelno stanje je kako navode, visok intenzitet stanogradnje, te neisplativost da se ulaže u afalt, koji će brzo ponovo biti oštećen kada se rade priključci za neku od novoizgrađenih višespratnica.

U šturom, pisanom odgovoru na naša pitanja, iz Gradske uprave poručuju da je za ovu godinu, Odlukom o budžetu grada Kragujevca, za ulaganje u putnu infrastrukturu prvobitno planirano 433 miliona dinara, kao i da su ta sredstva, sredinom februara, uvećana za dodatnih 10 miliona. Opšta je ocena da je reč o ozbiljnoj sumi, koja bi trebalo da zadovolji potrebe, makar kada je u pitanju održavanje najvažnijih gradskih saobraćajnica.

Zamenik gradonačelnika, Ivica Momčilović, kao vredonosni sud o stanju putne infrastukture iznosi podatak da je od 2019. godine u Kragujevcu asfaltirano oko 200 ulica.

“Dakle, govorimo o ulaganjima u putnu infrastrukturu koja iznose više stotina miliona dinara i nastavljaju se. I ne samo to! Danas Kragujevčani imaju nekoliko potpuno novih ulica koje su postale jako važne za dnevno funkcionisanje i u velikoj meri su uticale na smanjenje gužvi u pojedinim delovima grada. Ovih dana će započeti i radovi na asfaltiranju ulice Košutnjački vis koja je jedna od tih novih. Ako pogledamo saobraćajnice u užem i širem gradskom jezgru, možemo slobodno konstatovati da su vidljivi tragovi intervencija na sanaciji istih, ali da udarnih rupa praktično i nema. A one koje se otvore, bivaju brzo zakrpljene”, ocenjuje Momčilović.

Takvu ocenu ne prihvata opozicioni odbornik u Skupštini grada, Nikola Nešić, koji na sednicama gradskog parlamenta često ukazuje upravo na probleme u komunalnom sektoru. Sem lošeg stanja infrastrukture, navodi i finansijske propuste koji su, kako tvrdi, već dosta koštali građane.

“Stanje komunalne infrastrukture u Kragujevcu je tužno, ali opasno. Da li možete dete u kolicima da prošetate trotoarom? Da li može da se zamisli jedan pravac vožnje autom, a da se ne upadne u rupu? Problem komunalne infrastukture u gradu Kragujevcu su ljudi koji vode ovaj sektor bez odgovornosti. Član Gradskog veća koji je odgovoran za preko 300 hiljada evra penala za nepovučena sredstva, koji su plaćeni iz gradskog budžeta za kredit EBRD-a i dalje odlučuje o komunalnim problemima, a nisu iskorišćena ni sredstva od kredita od 7,5 miliona evra. Postavlja se pitanje zašto je novac povučen, ako prethodno nije pripremljena dokumentacija? Isti je slučaj sada i sa najvećim projektom “Čista Srbija” za koju su opredeljena sredstva, a mi opet ne znamo kako će se razvijati komunalna insfrastuktura. Ovo je opasnost, zato su svi ugovori tajni u vezi sa ovim kineskim kreditom pa, nažalost, nećemo znati kolika će šteta nastati”, tvrdi Nešić.

S druge strane, Momčilović veruje da dolaze bolji dani. Kako glavni razlog za čekanje da pojedine ulice u centru budu rekonstruisane navodi – ekspanziju stanogradnje.

“Svaka nova zgrada sa sobom povlači i nove priključke na komunalnu infrastrukturu, a samim tim i sečenje asfalta. U takvim okolnostima je neodgovorno presvlačiti celu ulicu, ako znamo da će se vrlo brzo ponovo seći asfalt zbog novih priključaka. Ili ćemo ograničiti stanogradnju određenim urbanističkim rešenjima, što nije logično, ili sačekati da se ti kapaciteti ispune pa rešavati ulice sukcesivno. Uz sve to, problem je podzemna mreža instalacija. Pre svega vodovodne instalacije stare i više od pola veka, rađene od metalnih ili azbestnih cevi. Često se dešavaju havarije i svako rešavanje podrazumeva seču asfalta. Rešenje je zamena postojećih, dotrajalih cevi novim, od savremenih materijala i smanjenje havarija”, ističe Momčilović.

On, za razliku od Nešića, dosta očekuje i od druge faze projekta “Čista Srbija”.

“Taj projekat podrazumeva izgradnju nove i sanaciju stare kanalizacione mreže u ukupnoj dužini od 360 kilometara. Druga faza znači sanaciju oko 50 kilometara kanalizacione mreže u centru grada i sečenje asfalta po osovini ulica. Kako se koja ulica završi tako će se ponovo asfaltirati, nikako pre toga”, napominje Momčilović.

Na prijave građana, bilo da su dostavljene elektronskom poštom ili u pisanom obliku, reaguje se u najkraćem roku, tvrde u Gradskoj upravi. Zaposleni u Sekretarijatu za komunalne delatnosti, izlaskom na teren, na licu mesta sagledavaju problem na koji građani ukazuju.

“Na osnovu uočenog, reaguje se angažovanjem stručnih službi na otklanjanju problema, a sve u dogovoru sa upavljačem puta JKP „Šumadija“, u skladu sa tehničkim mogućnostima. O merama koje će se preduzeti, u pisanom obliku obaveštavamo podnosioca prijave”, objašnjavaju nadležni.

Međutim, kako smatra odbornik Nešić, gradska vlast i ovom slučaju zamenjuje teze, odnosno postavlja javni sektor iznad građama, umesto da on bude upravo u službi njihovih potreba i zahteva.

“Grad Kragujevac je napravio mobilnu aplikaciju eKGrađanin, a država Srbija gReact, ali su obe implemetirane tako da građani budu u službi komunalnih preduzeća, a ne obrnuto, kako bi trebalo. Sada možete prijaviti problem, 1.000 građana može prijaviti isti problem, jer sistem nije javan. Zato mi planiramo da lansiramo sličnu aplikaciju (prijaviproblemusvomgradu.rs) koja će biti kompatibilna sa obe aplikacije, ali će biti javna, građani će moći da dele probleme i time im daju dodatno na važnosti. Sem toga, aplikacija će pratiti efikasnost svih preduzeća. Komunalna delatnost mora biti vraćena u službu građana, a ne namenjena za partijsko podkusurivanje. I kroz odbornička pitanja moguće je dodatno vršiti pritisak na nadležne, ali i biti most između građana i donosilaca odluka”, smatra Nešić.

Ako se pogledaju brojevi, prema zvaničnim podacima, od 1. jula do kraja prošle godine za održavanje i rehabilitaciju ulica plaćeno je nešto više od 233 miliona dinara. Na tekuće popravke i održavanje utrošeno je skoro 70 miliona, dok je 163 podvedeno pod kategoriju rehabilitacije zgrada i građevinskih objekata. Ono što je najočiglednije kada se govori o stanju kolovoza – udarne rupe, od jula do decembra 2021. “pojele su” 29,25 miliona dinara. Rezultati su, reklo bi se, vidljivi na svakom koraku.

Autor: Nenad Živadinović

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

1 KOMENTAR

  1. Slabo planiranje, rad bez kontrole, rodbinsko kumovske veze, 2 milijarde nejasnih troškova iz budžeta grada i para nema. Objašnjenja su tu. I obećanja, obećanja….

Ostavi komentar

Unesite vaš komentar!
Unesite vaše ime