Više od 500 domaćinstava i preko hiljadu stanovnika Jovanovca, koji je na samo tri kilometra od centra Kragujevca, žive kao u pustinji. Već 53 dana su bez vode, piše portal „Glas Šumadije“.
– Ovo ne bi poželeli ni najvećem neprijatelju, tako opisuju svoju svakodnevnicu.
Već skoro dva meseca žive bez osnovnih uslova za normalan život. U višim delovima naselja vode nema uopšte, dok u nižim ponekada dođe u noćnim satima. Iako su više puta zvali „Vodovod“, odgovor koji dobiju je uvek isti: vode nema, niti se zna kada će je biti.
Jedina alternativa im je cisterna sa pijaćom vodom, koju „Vodovod“ dovozi u jedan deo naselja, ali kako kažu, ni ona nije dostupna svakog dana.
Od kada vode nema, od juna, cisterna je dovožena svega tri puta. Problem je i što su mnoge kuće udaljene od mesta gde je cisterna postavljena, pa tako stariji ljudi, majke sa decom muku muče kako bi pune balone vode odneli do svojih kuća. Kako kažu, cisterna nikako ne može biti trajno rešenje, jer ne može da zadovolji ni dnevne potrebe jednog domaćinstva, a u Jovanovcu ih ima preko 500.
– Pa šta da vam kažem, ovo je strašno. Ovako živeti u 21. veku, na samo tri kilometra od centra grada, ovako nije bilo ni onim životinjama na Staroj planini. Vode nemamo uopšte, evo pogledajte, slavina presušila, ni kap da krene. Snalazimo se kako znamo i umemo. Ovo je strašno, kao u pustinji da živimo. Zvao sam Vodovod, onaj službenik mi kaže zovite gradonačenika. Šta ima ja njega da zovem, nemam ni njegov broj, priča jedan od okupljenih meštana Jovanovca. A okupili su se da ispričaju svoju muku, da bar neko čuje za njihov problem i da ga nadležni konačno reše.
Ono što znaju je da su problem bunari iz kojih se voda distribuira do njih, a koji su povezani na Moravski sistem u Brzanu. Rešenja za sada nema ni na vidiku, pa zato moraju da se snalaze kako znaju i umeju.
Meštanka Jovanovca Ivona Luković kaže za „Glas Šumadije“ da ne želi da se navikne na takvu svakodnevnicu, da sudove mora da pere vodom iz balona, da mora da napravi improvizovanu “česmu” kako bi se ujutru umila, da vodu kojom opere sudove mora da sačuva i iskoristi za toalet. Ne želi da se navikne, ali uslovi u kojima poslednjih meseci živi su je na to naterali. Kaže da su joj deca zbog ove situacije otišla da žive u grad privatno.
– 53 dana smo bez kapi vode. Tačno znam, jer brojim dane. Ja zovem najmanje tri puta dnevno, da vidim zašto nemamo vodu. Ja svakog dana postavljam isto pitanje: zašto nemamo vodu i kada ćemo dobiti vodu? I onda zovem da pitam kada će doći cisterna. Jer su tu počeli da “švrljaju” sa odgovorima. A što se tiče vode, jednog dana kada sam pozvala, čovek koji mi se javio je rekao zaboravite na vodu! Nećete imati vodu zbog tih reni bunara koji nisu, kako oni kažu, revitalizovani, a koji su izgradjeni 60-ih i 70-ih godina prošlog veka.
Iako su nadležni u kragujevačkom „Vodovodu“ i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić prošle godine u novembru najavljivali da će reni bunari koji se nalaze na Moravskom vodosistemu, sa kojeg se vodom snabdevaju opštine Batočina, kao i naselja Badnjevac, Nikšić, Milatovac, Cvetojevac, Jovanovac i oko 15 odsto korisnika u gradu Kragujevcu, biti revitalizovani, to se očigledno još uvek nije dogodilo.
Zbog toga gradjani Jovanovca ali i okolnih naselja upućuju, kako kažu, ne apel, već vapaj nadležnima da ovaj problem što hitnije reše i da ozbiljno shvate probleme sa kojima se gradjani suočavaju. Napominju i da je takođe problem veliki broj nelegalno priključenih domaćinstava na vodovodnu mrežu, koje niko ne kontroliše, iako, kako tvrde, nadležni vrlo dobro znaju da je to slučaj poslednjih godina u Jovanovcu. Zbog toga, pored svoje potrošnje, moraju da plaćaju i rastur za vodu.
Nebojša Pejčinović iz Jovanovca kaže da građani imaju predlog za rešenje problema.
– Ono što vidimo kao rešenje jeste prvo rešavanje svih nelegalnih priključaka koji postoje u Jovanovcu, da se legalizuju kako bi i ti ljudi plaćali odnosno kontrolisano trošili vodu a ne da to ide preko nas. Sada imamo situaciju da mi koji smo bez vode plaćamo rastur vode, koju inače nemamo, a oni koji su nelegalno priključeni nalaze se uglavnom u nižem delu naselja i koriste vodu bez ikakve kontrole. Drugi način je da se Jovanovac preveže na neki deo vodosistema koji je u gradu, to je otprilike tamo kod Data centra. Sa nekih dva kilometra i 500 metara bismo mogli da dobijemo adekvatan pritisak koji bi mogao da rastereti ceo ovaj sistem koji ide preko Jovanovca, Cvetojevca, Nikšića do Batočine.
Imaju građani predloge, ali je pitanje ima li ko od nadležnih da ih sasluša i konačno krene u rešavanje ovog problema koji postoji dugi niz godina, a koji je ove godine kulminirao, jer ovog leta meštani Jovanovca vodu nemaju ni za lek.
IZVOR: Glas Šumadije
