Pisma čitalaca: Turbani, napišite MOSTAR!

0
1313

Jedna čitateljka RITMA GRADA napisala je pismo o sportskoj manifestaciji koja je povezivala region, spajala ljude, a onda je prestala da postoji.

Pismo prenosimo u celosti:

“Gde je Mostar? Ovako mi je na pitanje gde se nalazi, juče odgovorio moj dvadesetogodišnji sin, uzoran student sa izuzetnom odgovornošću prema sopstvenom zdravlju i izgledu, koji se svakodnevno rekreira vozeći bicikl na duge staze.

Bila sam zbunjena i mislila da se šali dok mi nije pun jeda objasnio o kakvom se stubu radi kada je došao kući.

Šetajući velikim parkom sa prijateljem iz Mostara zastao je pored stuba sa imenima gradova prijatelja i pobratima.

Njegov vidno ozareni prijatelj je sa radošću tražio ime svog grada ali ga nije našao, tada već vidno razočaran.

Nastala je tišina uz obostrano neprijatan osećaj.

I sve to upravo ovih dana koji su, ne samo za Kragujevac i Mostar, već i šire predstavljali svojevrsnu svetkovinu.

Sina sam kao predškolca 2007. vodila na malu biciklističku trku na trg kod Krsta odakle smo nakon trke ispraćali bicikliste za Mostar, oni su ih častili lepim narandžastim majicama koju moj sin još uvek ljubomorno čuva.

Tako je i zavoleo biciklizam.

Kao osnovac je odlazio posredstvom razmene mladih sportista u Mostar, bio smešten u porodici, stekao prijatelja za ceo život koji je dolazio k njemu, naše porodice su se sprijateljile.

Tok ove višednevne manifestacije sam pomno pratila posredstvom društvenih mreža, domaćih i regionalnih medija, o kragujevačkim biciklistima je sa velikim poštovanjem i simpatijama pisala, ej bre i „Slobodna Dalmacija“.

U karavanu biciklista su bili i neki moji poznanici, ostvareni porodični ljudi, uspešni privrednici koji su umesto na more išli u Mostar jer su svim srcem podržavali plemenitu ideju zbližavanja ljudi.

Dragi sugrađani, želim da sačuvam od zaborava činjenicu da su naši tandem biciklisti odlaskom za bratski Mostar 2004. obnovili ratom utihnule odnose naša dva zbratimljena grada i digli ih na nivo koji su visokim pokroviteljstvima podržali predsednik Republike Srbije i Ambasada BiH čiji su ambasadori i atašei redovno ispraćali bicikliste sa trga kod Krsta.

Biciklisti su na najvišem nivou dočekivani u Užicu, Višegradu, Sarajevu i Mostaru gde su višestruko odlikovani najvišim priznanjima za doprinos zbližavanju ljudi u regionu.

Tragajući za informacijom zašto je ova manifestacija prekinuta došla sam do saznanja da je grad Kragujevac više ne podržava.

Dragi sugrađani, čestitam nam nov prelep gradski stadion, jedan od najlepših u zemlji, u strahu da će moj unuk umesto na biciklu kao njegov otac odrastati na tribinama istog uz kikiriki i pivo jer neće imati uzore kakve je imao tata.

Nek nam je Bog dragi u pomoći.

Priču na ovu temu sa sinom sam završila dubokim uzdahom i komentarom mudrih staraca „Sve turban do turbana a nigde pameti nema“.

I sve ovo uoči skokova sa starog mosta u Mostaru, manifestacije stare skoro pet vekova na kojoj su kragujevački biciklisti sedeli u VIP loži i javno pozdravljani odmah nakon intoniranja himne, bili su važan deo protokola i viđeni širom sveta, čulo se sa ovog mesta ime našeg grada.

A čulo se i te kako po još više puta nakon nastupa pet, šest pa i sedam skakača iz Kragujevca koji su oduševljavali publiku svojim skokovima, bili finalisti, pozdravljani burnim aplauzima kao da su domaći i uistinu su se tako osećali.

U gradu koji se borio za vodu osnovali su ovi momci skokove sa visinskih skakaonica dižući skele, dolazili su nam skakači iz celog sveta a grad je otakazao podršku i ovoj manifestaciji.

Danas bi se, da je sreće i pameti među turbanima, svojom porukom mira oglasili iz prestonog Sarajeva naši biciklisti i skakači.

Ovako, podsećam vas dragi moji kako je to nekada bilo, a mi sada samo možemo umesto ispraćaja biciklistima da kod Krsta održimo pomen manifestaciji i zdravoj pameti.

Nek nam je Bog dragi u pomoći, ako nam se više uopšte pomoći može.

Turbani, napišite MOSTAR!”, poručuje naša čitateljka.

Ostavi komentar

Unesite vaš komentar!
Unesite vaše ime