Mediji i udruženja osoba sa invaliditetom trebalo bi bliže da sarađuju kako bi teme iz svakodnevnog života i problemi koji tište ovu kategoriju stanovništa dobili više prostora u javnosti, zaključak je tribine održane u organizaciji udruženja Res Publika, u zgradi Gradske uprave Kragujevac.
Predstavnici udruženja jednoglasni su u oceni da je uloga medija u poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom (OSI) neprocenjiva, kako u pravovremenom i objektivnom informisanju, tako i u vršenju pritiska na nosioce javnih funkcija da se politike usvojene na nacionalnom i lokalnom nivou zaista i primenjuju u praksi.
Po rečima Milene Stojanović, predsednice Centra za samostalan život OSI, činjenica je da se o osobama sa invaliditetom uglavnom izveštava kada ostvaruju izvanredne uspehe ili se govori o tragičnim događajima, dok takozvane male teme iz običnog života ostaju zanemarene.
– Medijsko informisanje je veoma važno za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Mi činimo deset posto populacije, a ako tome dodamo i članove naših porodica, to je oko trećina stanovništva. Zato mislim da problemi OSI ne bi trebalo samo sporadično da budu u medijima. Vrlo često o nama govore drugi i izveštavanje ide u dve krajnosti, ili se piše na sažaljiv način ili se predstavljamo kao heroji. Retko ćete naći medijski sadržaj u kome su osobe sa invaliditetom sagovornici o nekim drugim, opštim temama, iako svi imamo mišljenja i stavove kao i ostali ljudi, rekla je Stojanović.
Ipak, ona dodaje da nije sva krivica u medijima i novinarima, već i da udruženja i osobe sa
invaliditetom moraju da budu proaktivniji i da sami medijima plasiraju teme su značajne za njih.
Sa ovakvim stavom saglasan je i dugogodišnji novinar Miroslav Miletić. On je istakao da se tokom godina svest ljudi značajno promenila i da su osobe sa invaliditetom sada mnogo zastupljenije u javnosti, ali da nedostaje njihova angažovanost, jer su oni ti koji medijima treba da skrenu pažnju na teme koje su im važne.
– O osobama sa invaliditetom se uglavnom govori kada udruženja imaju neke projekte, ali projekti dođu i prođu, a problemi ostaju. Novinari ne mogu da znaju sa kakvim se sve problemima suočavaju, ukoliko ih oni sami ne predoče. Takođe, treba napraviti razliku između informisanja društva o osobama sa invaliditetom i informisanju njih samih. Pitanje je gde se oni informišu i u kojoj meri su im dostupni klasični mediji, kaže Miletić.
Za pomoćnicu gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava Gordanu Damnjanović informisanje svakako nije najvažaniji problem kada govorimo o osobama sa invaliditetom, ali je uvek prvi.
– Moramo da kažemo da se svest naših građana u poslednjih 20 godina veoma izmenila i da su osobe sa invaliditetom prihvaćene u svim sferama života. Ali uvek ima mesta za napredak, naročito kada govorimo o informisanju osoba sa invaliditetom kojie nisu članovi udruženja i ne žive u gradskim sredinama. Zbog toga bi bilo važno napraviti određenu platformu – medij na kome bi radile osobe sa invaliditetom i gde bi im bile dostupne sve informacije i aktivnosti svih udruženja, istakla je Damnjanović.
O izazovima u informisanju osoba sa invaliditetom na tribini su razgovarali predstavnici više od 15 udruženja i novinari šest kragujevačkih medija. Ovaj javni događaj bio je poslednja aktivnost u devetomesečnom projektu “Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve”, koji udruženje Res Publika sprovodi okviru Programa malih medijskih grantova, koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš.
Kroz konsultovanje, organizovanje događaja i kreiranje medijskih sadržaja uticali smo na unapređenje kvaliteta informisanja građana i građanki Kragujevca o svakodnevnom životu i problemima sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i pripadnici manjinskih grupa. Rad na ovom projektu doprineo je boljem upoznavanju i većem razumevanju novinara i aktivista za zaštitu ljudskih prava, identifikovanju tema od javnog interesa i konsultovanju o izazovima u izveštavanju i mogućnostima i rešenjima za njihovo prevazilaženje.