Kampanja „Podržite vanzavodske sankcije“ u Kragujevcu

1
806

20150624021345 copy

Fondacija „Centar za demokratiju“ organizovala je danas uličnu akciju u Pešačkoj zoni u Kragujevcu, u okviru kampanje „Podržite vanzavodske sankcije u vašoj sredini“, tokom koje će se nizom aktivnosti promovisati primena alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde.

Građani Kragujevca su se na licu mesta informisali o tome šta su alternativne krivične sankcije i mere restorativne pravde, koliko njihova primena može da unapredi lokalnu zajednicu i popričali sa aktivistima na štandu.

Nataša Nikolić, iz Centra za demokratiju, predstavila je i rezultate istraživanja o alternativnim sankcijama i restorativnoj pravdi, koje je od novembra 2014. do januara 2015. godine sprovelo Viktimološko društvo Srbije u Kragujevcu, Nišu, Zrenjaninu, Leskovcu, Beogradu, Požarevcu i Novom Sadu.

Neki od rezultata istraživanja su:

– Kragujevčani su „popustljiviji“ od ispitanika u ostalim gradovima kada su u pitanju počinioci saobraćajnih delikata zbog vožnje u pijanom stanju i u velikoj meri kao kaznu predlažu društveno koristan rad

– Ispitanici iz Kragujevca su se više od ostalih gradova zalagali za kaznenu meru rada u korist zajednice u slučaju krađe robe iz prodavnice u vrednosti od 3.000 dinara

– Više od polovine ispitanika u slučaju fizičkog nasilja u porodici smatra da je adekvatna mera kazna zatvora

– Većina ispitanika u svim gradovima smatra da je za nasilničko ponašanje maloletnika od 14-16 godina najprimerenije izreći obavljanje rada u korist društvene zajednice

– Žene ispitanici su pre nego muškarci spremnije da predlože posredovanje između žrtve i počinioca u slučaju imovinskih delikata

Kampanja „Podržite vanzavodske sankcije u vašoj sredini“ se organizuje u okviru projekta „Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde“ koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije.

1 KOMENTAR

  1. Činjenica je da se OBIČNI GRADJANI BEZ KRIMINOGENOG PONAŠANJA stavljaju u zatvor od 6 meseci do 3 godine, gde se na recept kljukaju tabletama, ujutru i uveče, a sve zbog malo konoplje za ličnu upotrebu, bilo rekreativno, bilo u medicinske svrhe. Radi se o hiljadama slučajeva godišnje koji se statistički prikazuju kao uspeh društva da se izbori protiv kriminala, pri čemu se peglaju slabi rezultati društva protiv kriminogenog ponašanja, i pravog kriminala koji razjeda društvo. Kao obrazovani ljudi, intelektualci, koji su vredno radili na sticanju znanja kako bi unapredili društvo, posebno kao stručnjaci iz naučnih disciplina koje izučavaju čoveka zbog unapredjenja njegove dobrobiti, ostaje nejasno kako je moguće da niko ne oseti minimum ljudske empatije i društvene odgovornosti da reaguje kao intelektualac i profesionalac? Niko nije doživeo kao profesionalni izazov činjenicu da od običnih gradjana bez kriminogenog ponašanja proizvodimo psihičke bolesnike, posle policijske i zatvorske torture od 6 meseci do 3 godine, a sve zbog malo kanabisa. Nije prirodno da reakcija običnih gradjana, od kojih društvo mnogo manje očekuje, u ovolikoj meri premaši aktivnosti onih koji su obrazovanjem stekli status u društvu i dobili društveno odgovoran posao. Gde ste vi u svemu tome?

Ostavi komentar

Unesite vaš komentar!
Unesite vaše ime