Oktobar u Galeriji RIMA biće u znaku sećanja na nedavno preminulog umetnika Milana Blanušu (1943-2025). Izložba koja je bila planirana i dogovarana kao njegovo četvrto samostalno predstavljanje u Galeriji RIMA, dobila je memorijalni karakter. Tim povodom izložba će obuhvatiti oba galerijska prostora, u Beogradu i Kragujevcu, a postavka je proširena tako da, pored poslednjih slika nastalih 2023. godine, obuhvata i selekciju reprezentativnih radova iz prethodne tri decenije koje publika nije imala priliku skorije da vidi.
Kao što naslov sugeriše, izložba „Čovek po Blanuši“ posvećena je viziji i predstavi čoveka u Blanušinom stvaralaštvu. Od serije crteža naslovljenih „Akcija“ preko „Posmatrača pomračenja Sunca“ i „Finih ljudi“ do „Četvoronošca“, izložba se fokusira na centralni motiv u Blanušinoj umetnosti – ljudsku figuru, i još konkretnije figuru čoveka u poslovnom odelu preko koje je umetnik, kroz više od pet decenija umetničkog rada, detektovao neuralgične tačke savremenog sveta i kritikovao društvenu stvarnost. Prikazan uvek tipski, definisan samo svojim jednoobraznim kostimom moći i vlasti, Blanušin muškarac u odelu je sirova i gruba predstava čoveka sistema, bez individualnosti i ličnog integriteta. „Političari, biznismeni, ljudi od vlasti, bezbrojni korporativni i birokratski klonovi, uniformisanih pojava i insceniranih ophođenja, svi su oni objedinjeni jednim istim tipom anonimusa u poslovnom odelu – figurom depersonalizovanog čoveka kao vrednosnim simbolom savremenog društva. Blanušini ljudi u odelima istovremeno su tvorci i žrtve uređenosti sveta koja im postepeno guta slobodu u svakom aspektu postojanja, pretvarajući ih na kraju u čovekolike automate“, navodi se u tekstu izložbenog kataloga, autorke Nevene Martinović, kustoskinje Galerije RIMA.
Kuriozitet izložbe čini serija crteža naslovljenih „Akcija“ iz 1988/1989. godine, koja se smatra prekretnicom u Blanušinom umetničkom izrazu i likovnom rukopisu. Ekspresivnim crtačkim postupkom, upotrebom teksta u slici i specifičnom morfologijom muškarca u odelu, započela je etapa u Blanušinom stvaralaštvu po kojoj je ostao prepoznatljiv od devedesetih godina do danas. Poput filmski režiranog prizora, crteži koji većinom prikazuju (zlo)upotrebu Erosa u odnosu grubog odevenog muškarca i obnažene žene, otkrivaju dubinu otuđenosti i gubitak smisla u životu savremenog čoveka.
Izložba uključuje i primere Blanušine prakse referisanja na umetnike prošlosti ili njegove savremenike, a koji su mu bili važni u razumevanju umetnosti i sveta, poput Bekmana ili Bazelica, u ovom slučaju. Postavke u Beogradu i Kragujevcu povezuju dve serije slika – Brijanje (Beograd) i Vezivanje kravate (Kragujevac), u kojima je Blanuša, kroz postupak aproprijacije, uspostavio vezu sa delom švajcarskih umetnika Petera Fišlija i Davida Vajsa.
Kako je jedna od ključnih vrednosti Blanuše kao umetnika, bila ta što se sa jednakim uspehom izražavao u svim tradicionalnim likovnim oblastima, posetioci izložbe priređene u čast umetnika, moći će da uživaju u njegovim slikama, crtežima i skulpturama.
Izložba u Beogradu biće svečano otvorena u četvrtak 9. oktobra, dok će otvaranje kragujevačke izložbe uslediti narednog utorka, 14. oktobra u 19 časova.
