IZ LIČNOG UGLA: Kako je izgledao prijem kod gradonačelnika i da li smo dobili neke odgovore

Na razgovor sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem, koji je počeo u sredu popodne oko 16 sati, i trajao do iza ponoći, odazvao se veliki broj ljudi.

Više od 160 građana došlo je popodne u Svečani salon zgrade Uprave, a po atmosferi koja je vladala činilo se da se problema i primedbi nakupilo.

Prenosimo zapažanja sa sastanka aktivistkinje Suzane Đorđević , koja je na sastanak otišla sa saborkinjomi Aleksandrom Kostić:

– Moja saborkinja Aleksandra i ja smo išle na „otvoreni prijemˮ kod gradonačelnika Nikole Dašića. Očekivale smo da če to biti javni sastanak gde će pojedinačno moći da se postave pitanja. Međutim tamo nas je sačekao red od preko stotinu ljudi koji čekaju da se upišu na spisak i prema tom spisku svako od nas će biti pozvan na individualni sastanak. Rešile da sačekamo red.

Koristimo priliku da i mi porazgovaramo sa sugrađanima i pitamo ih zbog čega su došli.

Bilo je i onih koji su došli zbog komunalnih problema u svojim mesnim zajednicama, zbog štete nastale na njihovim domaćinstvima nakon nevremena, asfaltiranja ulica, čini se da je ipak bilo više onih koji su došli da traže posao za sebe ili nekog svog. Bilo je i onih koji su članovi stranke kojoj pripada i sam gradonačelnik i oni su došli zbog posla.

Dok pišem ovaj tekst, blizu je ponoć, ljudi još uvek čekaju u redu na prijem kod gradonačelnika. Sve to je i tužno i pražavajuće.

Nas dve smo nakon tri sata čekanja stigle na red.

Pored gradonačelnika na sastanku su bili i pojedini članovi i članice Gradskog veća.

Na jedno od Aleksandrinih pitanja gradonačelnik se požalio da 80 odsto zaposlenih u javnim institucijama i preduzećima ne rade svoj posao i da ne zna kako da ih otpusti. Nije mu prvi put da se žali. To se lepo prima kod njihovih glasača.

Napisaću ukratko svoja pitanja i odgovore koje sam dobila.

Kada će biti zamenje azbestne cevi, odgovor radi se, ali niko ne zna da kaže kojom dinamikom se radi i kada će biti završeno. Nisam iznenađena odgovorom.

Drugo pitanje je bilo da li znamo koliko je novca potrošeno od početka rekonstrukcije Tržnice do danas i koliko će još biti potrošeno s obzirom da se podiže novi kredit.

Pokušaću da ga citiram:

–Ovog trenutka ne raspolažem pravim podacima, to mi ne spada u klasična pitanja građana. Koštaće dosta jer su cene od početka radova do danas otišle u “tri lepe”. Mnogo grešaka je napravljeno, užasnih, koje će koštati i koštale su.

Rekao je i da bi voleo da po njegovoj krivičnoj prijavi nadležni pohapse odgovorne za Tržnicu.

Na pitanje koliko smo mogli ultrazvučnih aparata za Dom zdravlja da kupimo od penala koje plaćamo zbog Tržnice – odgovor nisam dobila. Članica gradskog veća zadužena za zdravstvo i socijalnu poitiku, Gordana Damnjanović, rekla je da je od ministarstva dobijen novac za jedan UZ aparat.

Tako da grad od 200.000 stanovnika dobija JEDAN aparat. Podsetiću da smo od penala koje plaćamo mogli da kupimo barem 100.

I jedino pitanje na koje sam dobila konkretan odgovor tiče se novca za novogodišnji vatromet, za koji je rečeno da će biti preusmeren za lečenje dece. Od prošle godine Centar za socijlni rad iz gradskog budžeta dobija 4 miliona dinara za tu namenu. Novac može dobiti najviše njih osmoro jer su rasporedili da iznos bude 500 hiljada dinara po detetu.

Stekla sam utisak i da je očekivao da ćemo voditi političku raspravu jer par puta je tako nešto i spomenuo. Ali ne, pozvao je građane na razgovor i mi smo otišle da postavimo pitanja koja se tiču svih nas, a koja su u nadležnosti lokalne samouprave.

Sve u svemu, ovo je organizovano isključivo iz političkog marketinga i tu nema dileme. Bliže se lokalni izbori.

Rekao je i da se slatko ispričao sa nama jer ljudi uglavnom dolaze da traže posao, a valjda je očekivao i da ćemo možda da se pobijemo sa njim, što ne znači da neke nećemo juriti po ulicama. Kad tad.

AUTORKA: Suzana Đorđević, aktivistkinje