Hleba i igara! Metafora koja predstavlja model vladavine gotovo svake vlasti, ne samo na našim područjima, nego i u mnogim drugim kulturama i civilizacijama. Nju čine brojne metode kojima se vlast služi ne bi li na taj način obezbedila sebi podršku. Stanovništvo se makar prividno drži u stanju zadovoljstva i pokornosti, nauštrb dugoročnih interesa i kako bi se ozbiljni problemi gurnuli pod tepih.
Džoni gradonačelnik, sigurno nikad u životu nije čuo za rimskog pesnika Decija Juniusa Juvenala, autora ove satirične metafore, ali je u poslednje vreme odlučio da u potpunosti počne da primenjuje sve metode kako bi je sproveo u delo.
Posle uspešno obavljenog posla, prvog za tri godine vladavine, u revitalizaciji fasade stare zgrade – Zgrade sa atlasima, preko puta Štafete. Džoni, njegov verni Brbule i ostala gradska vrhuška je verovatno pomislila da je ovim “mukotrpnim” i višemesečnim radom, opravdala poverenje Kragujevčana, koji su im svojim glasovima omogućili da vode ovaj grad.
Osokoljeni rešavanjem svih problema u gradu, Džoni i kompanija su odlučili da je pravo vreme da se pozabave i problemima ljudi sa seoskih područja. S obzirom da oni ni otvaranje toaleta ne ostavljaju bez medijskog prostora, tako je poslednjih dana i nedelja, gradonačelnik više nego aktivan u posetama seoskim područjima. Uz obaveznu medijsku propraćenost ovih poseta, na kraju svake je bilo i obećanje – da se obezbedi bolji život meštana, što bi se reklo hleba i igara.
Džoni je rešio da pored titule gradonačelnika, sebi dodeli i titulu kmeta. A njegovo interesovanje za sela i meštane istih, neodoljivo podseća na repliku iz poznate domaće serije, koja glasi: “ Moj osnovni moto u životu je….. Briga o mojim seljacima!”
Lokalni izbori su se približili, stanje u gradu je ozbiljno uzdrmalo naprednjacke redove. Podrška u samom gradu je sve manja, ostala su sela. Jedna od najbližih saradnica, jednog bivšeg gradonačelnika, bajkovitog imena i dva prezimena, bajatim idejama pokušava da zajedno sa Džonijem stvori idealnu sliku aktuelne vlasti u seoskim područjima, ali Džoni kmet je do sada toliko dobro obavljao svoj posao, da će mu i Zorica Brunclik teško pomoći.
Autor : Blagoje Popović
3 коментара
Dobar tekst.nego nemoj da ga velicas,on nije kmet,on je kmetov svinjar…ne zna on ni sta je kmet,ni ko je pesnik,ni gde je levo ni desno.on i njegovi pajtosi se samo u lopovluk razumeju.koliko je dobar od trznice,trga,ove fasade,od ovih zgradurina po centu,sve on to lepo zna,belezi,nista njega drugo ne zanima.Koje selo,koje ulice,vodaju se i slikaju,pa posle beze da ih neko od gradjana ne pita za stvarne probleme,jer on ne zna odgovor,nije upucen,nije obavesten da problemi postoje.on je kvazi svinjar ,glavnog kmeta tiranina.
Slinavko SNS-a,sto ide po selima,sto ne resi deponiju u mom dvoristu,koju nezakonito i neivlasceno neko koristi i naplacuje,u ime investitora,koji je na kriminalan nacin otudjio moju imovinu i mojih rodjaka,bez nase saglasnosti i ovlascenja,i to u centru grada ul.Crveno Barjace5,,,sram te bilo slinavko slinavi i nadobudni,kao gradonacelnik,trebao si da reagujes,ali nema trznice,pa dozvoli neovlascenu pijacu,i nesnosan smrad na Milosevom vencu,i jos uze 9m,kako kaze investitor: „KORUPCIJA,morao sam da im dam“,naravno bez saglasnosti nas suvlasnika,sram te bilooooo,otimacina na delu,i to nase dedovine,a ti setas po selu,i glumatas se,ne bili dobio od seljaka neki glas,boli te uvo za neuke i nemocne,sugradjanine,koji su tu rasli,prohodali i sada cekaju tebe i ostale lopove,da im otimas posteno zaradjenu dedovinu,srami se
Brisete komentare,stami te se