Kako do podrške u lokalnom razvoju i zelenoj tranzicije bila je tema trećeg dana EU nedelje mogućnosti, koji je održan u Kragujevcu.
Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, koji je poručio je da je odnos između EU i Srbije neraskidiv, podsetivši da je EU daleko najveći donator, najvažniji trgovinski partner koji čini gotovo 60% ukupne srpske spoljnotrgovinske razmene, kao i vodeći izvor stranih direktnih investicija.
– To znači da su sredstva EU pomogla u izgradnji puteva, renoviranju škola i podršci bolnicama širom Srbije. To znači da srpski izvoznici šalju većinu svojih proizvoda na tržišta EU. To znači da su investitori iz EU stvorili hiljade radnih mesta u ovoj zemlji. Sve je ovo moguće jer EU vidi Srbiju kao buduću državu članicu. Uspeh Srbije je uspeh EU, rekao je ambasador fon Bekerat.
Kako je naglasio, evropski put Srbije zavisi od jasne političke volje i posvećenosti demokratskim vrednostima i vladavini prava, ocenjujući da trenutni momenat u Srbiji zahteva tu posvećenost hitnije nego ikad
– EU je spremna da podrži Srbiju na ovom putu. Ali pravac mora biti izabran ovde, od strane srpskih građana i njihovih predstavnika. Taj izbor je vaš. Verujemo da ćete ga doneti. I taj izbor, da ostanete na evropskom putu je isti duh koji vas danas ovde dovodi, vera da se prilike mogu iskoristiti i da je bolja budućnost na dohvat ruke, poručio je ambasador EU u Srbiji.
Pietro Elisei, urbanista i regionalni planer sa više od 25 godina međunarodnog iskustva, u okviru uvodnog predavanja – osvrnuo se na to kako se strateški prioriteti Evropske unije mogu pretočiti u konkretne aktivnosti na lokalnom nivou.
– Danas građanima Srbije predstavljamo kako da koriste okvir politike Evropske unije za unapređenje lokalnih strategija. Šta to znači? Danas razgovaramo o tome kako različiti akteri koji oblikuju grad mogu da sarađuju, koriste alate i definišu konkretne i delotvorne načine razvoja savremenih srpskih gradova, naglasio je Elisei.
Lokalni razvoj i zelena tranzicija nisu samo politički slogani već konkretni alati koji već menjaju srpske gradove, kompanije i domove.
Jedan od ključnih izazova s kojima se srpske opštine suočavaju jeste kako da buduća sredstva iz fondova kohezijske politike EU budu zaista iskorišćena. Odgovor leži u integrisanom teritorijalnom planiranju pristupu kroz EU Integra projekat, u saradnji sa 41 lokalnom samoupravom. Radi se o izradi strategija koje integrišu različite sektore i nivoe upravljanja, uz široku participaciju od regionalnih razvojnih agencija i organizacija civilnog društva, do privrednika i građana.
Kako taj proces izgleda izbliza, objasnila je Dragana Stojanović iz RRA Jug, koja je ovaj model već primenila na jugu Srbije.
– Počinjemo radom na terenu istraživanjem i utvrđivanjem kapaciteta lokalne samouprave. Uključuju se brojni partneri kroz radionice i fokus grupe kako bismo dobili relevantne podatke. Rad na lokalu zahteva da se podstakne zajednički rad stejkholdera i da planiraju unapred.
Ovakvim pristupom, RRA Jug sprovela je integrisane strategije razvoja za Niš, Svrljig, Merošinu i Gadžin Han, kao i za Pirot, Babušnicu, Dimitrovrgrad i Belu Palanku.
Ovakve priče možemo pronaći u celoj Srbiji.
– Podizanje turističke ponude i kapaciteta jedan je od najjačih modela diverzifikacije ruralne ekonomije, istakla je Marica Gajić, programski menadžer Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, koja kao primere navodi projekte u opštini Despotovac.
– Tu se posebno izdvaja rekonstrukcija objekta restorana Toplica u blizini Resavske pećine ili Sokolskog doma u Senjskom rudniku. Ovi objekti se mogu staviti i u funkciju podizanja turističke ponude i kapaciteta, što je jedan od najaćih modela diverzifikacije ruralne ekonomije. Ovde ključan značaj ima povezivanje, jer je to jedini način da se postigne sinergija i kapitalizacija rezultata više različnih transnacionalnih projekata, istakla je ona.
Program koji je privukao veliku pažnju je GEFF na Zapadnom Balkanu. Aktivan od 2017. godine u šest zemalja regiona, a u Srbiji od 2018, GEFF je do sada pomogao više od 4.000 domaćinstava da unaprede energetsku efikasnost uz podršku partnerskih banaka.
Suština programa je relativno jednostavna, građani mogu da dobiju kredit za ugradnju energetski efikasnih tehnologija, od izolacije i prozora, do solarnih panela, toplotnih pumpi i punjača za električna vozila, a nakon verifikacije ulaganja, ostvaruju pravo na bespovratna sredstva u iznosu od 15 do 20 odsto vrednosti investicije.
Pet godina i 94 finansijski podržane kompanije, to je dosadašnji bilans programa EU za zelenu agendu u Srbiji, koji je na skupu predstavila Anđela Vila iz UNDP-a. Program pokriva pet stubova zelene agende, dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, zaštitu životne sredine, biodiverzitet i održivu poljoprivredu, a tehničku podršku do sada je dobilo čak 220 kompanija.
Jedan od proizvoda koji su dostupni krajnjim korisnicima posredstvom programa su i energetski efikasni prozori. Učesni su upoznaju sa koeficijentom povodljivosti toplote kroz konkretnu demonstraciju.
– Iz tog razloga smo ovde doneli reprezentativni primer tipova stakala koja se uglavnom ugrađuju u stolariju, da se vidi koliko se koje staklo zagreva i, naravno, da se pogledaju preseci profila sa kojima bi se zamenila stara drvena stolarija, pojašnjava Branka Milić iz kompanije „Sunce Marinković“.
„EU nedelja mogućnosti“ završava se sutra u Novom Pazaru, danom koji je posvećen sektorima Mladi, obrazovanje i sport.
