Zašto Šumadinci ne proizvode više vina?

- -
0

vinogradŠumadija ima veliki potencijal za proizvodnju vina, grožđa i drugog voća, ali usitnjeni posedi i nedostatak savremene opreme, ključne su prepreke za konkurentnost na svetskom tržištu. Šansa je u udruživanju u klastere ili zadruge, ali je potrebna i veća pomoć države, ocenjuju šumadijski poljoprivrednici.

Prošlonedeljnom sajmu vinogradarstva, vina i opreme u Kragujevcu prisustvovao je veliki broj proizvođača iz inostranstva. Prikazana je i najsavremenija oprema u ovoj oblasti, koja je za većinu naših voćara, bar u ovim uslovima, nedostižna.

Srbija je u uzlaznoj putanji kada je reč o proizvodnji vina. Izvozimo širom sveta, ali u malim količinama, pa je potrebno uložiti u promociju zemlje kao vinskog regiona i predstavljanju novih aroma i ukusa – izjavio je Đorđe Milivojević, direktor firme “Enovitis” iz Topole.

Savremena oprema za jednu ozbiljniju vinaruju košta više od 200.000 evra. Samo presa za ceđenje grožđa košta oko 40.000 evra. Te sume su za većinu odavno osiromašenih poljoprivrednika sa ovog područja nedostižne. Takođe, ni sadnja nije jeftina. Hektar vinograda (sadnice, stubovi, žica…) košta oko 10.000 evra, plus priprema zemljišta, odnosno duboko oranje na dubini od 60 do 70 centimetara, koje košta oko 1.000 evra.

– Selo je ekonomski oslabilo, pa je potrebna pomoć države, ali i sami proizvođači mogu znatno da zarade kroz udruživanje. Zadruge su velika šansa da bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Sem kvaliteta, strani partneri hoće i veće količine vina ili voća. Ukoliko nismo u stanju da to ispoštujemo, pokazaćemo da smo nepouzdan partner – kaže Čedomir Stevanović, vlasnik Vinarije “Stevanović” i jedan od najvećih proizvođača vina i voća u okolini Kragujevca.

Ova porodica u selu Žirovnica, desetak kilometara od Kragujevca, ima više od 30 hektara pod voćem, a polovina su vinogradi. Iako su zasadi mladi i proizvodnja tek u začetku, njihova vina su već postala poznata na domaćem i svetskom tržištu, a zbog toga je u rejonizaciji koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede, Kragujevac prvi put ucrtan na vinsku mapu Srbije. Stevanovići su i inicijatori da se ovdašnji poljoprivrednici udruže i osnuju zadruge.

– Klima je kod nas slična onoj u Bordou, ali u svemu drugom nismo za poređenje sa Francuzima. Nadostaju nam i sloga i bogatstvo. Tamo postoje zadruge, pa, recimo, imaju (zajedničku) presu i opremu za ceđenje vina ugrađenu na kamion koji ide od poseda do poseda i brzo i jeftino obave te poslove – priča Stevanović.

Autor/Izvor: M. Luković/Novosti

Nema komentara

Odgovorite