Univerzitet u Kragujevcu slavi 42 godine rada

- -
1

Univerzitet u Kragujevcu u ponedeljak 21. maja obeležava svoj dan ali i slavu – Svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova.

Kako je najavljeno centralna proslava biće održana u 16 časova u Rektoratu Univerzita, kada će biti presečen slavski kolač i izveden prigodan program povodom 42. godine od osnivanja.

Davne 1838. godine u Kragujevcu, u Šumadiji, posejana je klica visokog obrazovanja. Ukazom kneza Miloša Obrenovića od 1. jula 1838. godine osnovan je Licej Knjaževstva Serbskog – prva visokoškolska institucija u modernoj Srbiji. Za rektora Liceja u Kragujevcu postavljen je Atanasije Nikolić, školovani inženjer, profesor matematike, zemljomerija i načertanija.

Rođenjem visokog obrazovanja u Kragujevcu i Srbija se ustrojila kao moderna evropska država jer, da bi jedan grad postao grad, a država – država, ona se morala utemeljiti na znanju, savremenom obrazovanju, na svesti o sebi, na akademskom umu koji čuva baštinu i, sa istorijskom vizijom onoga što dolazi, gradi svoju budućnost.

1839. godine, Licej je odvojen od Gimnazije, a osim Uputstva ministarstva iz 1838. godine da se gimnazijama da humanistički karakter, u Srbiji tada nisu postojali zakoni o obrazovanju. Šta će se i kako predavati zavisilo je od ministarstva prosvete i samih nastavnika. Izučavali su se filosofija, opšta istorija, matematika, geometrija, fizika, prirodno pravo, statistika Evrope, nemački jezik, francuski jezik, tolkovanje jevanđelja, crtanje, a od 1841. godine na Liceju se za potrebe državne službe otvara prva godina prava, kao začetak pravnog fakulteta.

A koliko je dalekosežan bio ovaj osnivački događaj potvrdila je savremenost, koju možemo razumeti samo u duhu ove tradicije. 138 godina kasnije, na temeljima Liceja Knjaževstva Serbskog i u težnji za očuvanjem svog duhovnog, akademskog i kulturnog nasleđa, 21. maja 1976. godine Univerzitet u Kragujevcu nije „iznova“ osnovan, već mu je tada vraćen oreol najvažnije novovekovne srpske akademske dragocenosti.

Osnivanju Univerziteta u Kragujevcu, kao ustanovi sa misijom i spremnošću na izazove budućnosti, kao instituciji koja čuva i gradi nacionalne i evropske, intelektualne i kulturne vrednosti, prethodilo je otvaranje dva odeljenja fakulteta Univerzitet u Beogradu: Mašinskog i Ekonomskog, koja su počela sa radom krajem 1960. godine. U sastav Univerziteta kasnije ulaze 5 fakulteta: Ekonomski, Mašinski, Pravni, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu i Pedagoško-tehnički fakultet u Čačku, kao i dva naučnoistraživačka instituta: Institut za strna žita u Kragujevcu i Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku.

Danas Univerzitet u Kragujevcu u svom sastavu ima 12 akreditovanih fakulteta sa statusom pravnog lica koji se nalaze u 6 gradova centralne Srbije: Kragujevcu, Čačku, Jagodini, Kraljevu, Užicu i Vrnjačkoj Banji.

Trinaesta članica Univerziteta je Univerzitetska biblioteka kao biblioteka opšte naučnog karaktera, čija je delatnost u funkciji nastavno-naučnih i istraživačkih procesa na Univerzitetu.

Na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu danas studira preko 20.000 studenata na ukupno 127 studijskih programa, na svim nivoima studija, u svih pet naučnih polja. Studijske programe realizuje više od 1.100 nastavnika i saradnika i preko 600 istraživača.

1 komentar

  1. Univerzitet bez Arhitektonskog fakulteta ne postoji nigde na svetu, al postoji u Kragujevcu. Sramota je da NS, Bgd i NIš odavno imaju te fakultete, i da će i Novi Pazar i Kruševac pre dobiti taj Fakultet nego Kragujevac. Rektor izgleda samo razmišlja o Medicinskom Fakultetu i zapošljavanju svoje rodbine i prijatelja, pa i 42 godinu dočekuje bez Tehničkog Faklulteta i Arhitekture a ja svoje dete moram da šaljem za Beograd i plaćam daleko više nego da taj Fakultet imamo u Kragujevcu !

Odgovorite