Udruženje “Res Publica” uradilo film o crnim danima kragujevačkih medija (VIDEO)

- -
0

“Tiho nestajanje kragujevačkih medija”, film u produkciji Šumadijskog centra za građanski aktivizam “Res Publica”, dokumentuje propast medija u našem gradu poslednjih nekoliko godina. Jedan od glavnih uzroka sunovrata gradske medijske scene je nedostatak finansijske podrške lokalne samouprave, odnosno kršenje zakona o projektnom finansiranju medija.

Autorka filma, Bojana Vlajović Savić, u razgovoru za Ritam grada ističe da je ideja da se kroz primer televizije “Kanal 9” i “Kragujevačkih novina”, nekada uticajnih i uspešnih medijskih kuća, koje su danas ugašene, odnosno tavore na ivici opstanka, i svedočenje uglednih urednika, novinara i stručnjaka, ukazuje na stanje u sistemu javnog informisanja u gradu Kragujevcu, u kom su 1834. godine objavljene prve novine u Srbiji.

RG: Film je, nesumnjivo, svojevrsna hronika propasti medija u Kragujevcu. Koliko je bilo teško dokumentovati tu tragičnu priču?

Bojana VS: U Kragujevcu je novinarima poslednjih godina vrlo teško da se na valjan način bave svojim poslom, iz razloga što su najviši gradski funkcioneri, koji su ujedno i najodgovorniji za odluke koje se u gradu donose, potpuno nedostupni za većinu novinara. Pored toga što ne pristaju na izjave za medije, oni ne drže ni konferencije za novinare, niti se pojavljuju na događajima, na kojima bi novinari bili u prilici da im postave neko pitanje. To je bio otežavajući faktor i ovog puta. Što se ostalog tiče, nije bilo naročito teško, jer sa dobrim sagovornicima i dovoljno materijala, priču nije teško ispričati. Činjenice navedene u filmu su manje-više poznate, a ideja je bilo da ostavimo neku vrstu svedočanstva o godinama tokom kojih je medijska scena u gradu nepovratno izmenjena.

RG: Neki od glavnih aktera, predstavnici vlasti, ali i Radio televizije Kragujevac, odbili su da govore i u filmu. Pokazuje li i to njihov ignorantski odnos preme kritičkom mišljenju i medijskoj raznovrsnosti uopšte?

Bojana VS: Sa istim problemom susreće se većina novinara u Kragujevcu, ali i kolege iz drugih gradova koje žele da izvešatavaju o važnim temama iz našeg grada. Taj problem je pomenut i u filmu, pošto je, ponavljam, nepristajanjem najodgovornijih ljudi da odgovaraju na novinarska pitanja, novinarima onemogućeno da na pravi način izveštavaju, odnosno da obejktivno i istinito informišu javnost. Gradonačelnik Kragujevca se uz to stavlja u ulogu nekog ko procenjuje uspešnost medija, što ne samo da je skandalozno, nego nije ni u skladu sa zakonom koji javnim funkcionerima zabranjuje diksriminaciju medija po bilo kom osnovu.

RG: Bili ste godinama autorka društveno političkih emisija u formi debate na obe kragujevačke televizije. Nedostaju li takvi sadržaji danas?

Bojana VS: Možda bi zvučalo pretenciozno da ja o tome govorim, kao nekadašnja voditeljka emisija tog formata. Podsetiću samo da je aktuelni gradonačelinik Kragujevca, Radomir Nikolić, svoj prvi medijski nastup imao upravo u emisiji Stanje stvari, koja je skinuta sa programa RTK čim je izabran za gradonačelnika. Radila sam intervjue i sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, kao i sa raznim drugim predstavnicima nekadašnjih opozicionih stranaka. Neka se gledaoci prisete kada su na programu RTK poslednji put videli nekog predstavnika opozicije i dobiće sami odgovor na pitanje koje ste postavili.

RG: Planira li Res Publika još sličnih sadržaja, poput filma “Tiho nestajanje kragujevačkih medija”?

Bojana VS: Udruženje građana Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika osnovano je sa ciljem da se zalaže za slobodu govora, medijski pluralizam i ostavarivanje javnog interesa u informisanju. Zato ćemo i ubuduće nastaviti sa svim aktivnostima koje mogu doprineti ostvarenju tih ciljeva.

Film “Tiho nestajanje kragujevačkih medija” je nastao u okviru projekta „Informisanje po meri građana“, koji se realizuje u okviru programa podrške „Kaži/traži šta te zanima“, koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Balkanska istraživačka mreža i Slavko Ćuruvija fondacija, u okviru projekta „Javni novac za javni interes“ koji finansira Evropska unija.

Nema komentara

Odgovorite