SSP: Kultura ispod kriznog radara

- -
0

Povodom situacije u kojoj se od početka pandemije nalaze samostalni umetnici i stručnjaci u kulturi oglasio se Inicijativni odbor Stranke slobode i pravde u Kragujevcu.

Umesto klasičnog saopštenja ovim povodom, SSP Kragujevac se javnosti obraća autorskim tekstom članice Inicijativnog odbora Marije Ilić Paunović, koji prenosimo u celosti.

“Situacija sa COVID-19 na scenu je izbacila spisak manjkavosti srpskog društva i institucija. Od neopremljenosti bolnica, preko nefunkcionisanja školstva u vanrednim okolnistima, pa do ekonomski razarajućih efekata po stanovništvo. Problem nije zaobišao ni kulturu, u ovom slučaju samostalne umetnike i stručnjake u kulturi, kojih u Srbiji ima oko 2.500, a u Kragujevcu oko 20. Pored standardnog uskraćivanja slobode govora, usled pandemije uskraćena nam je i sloboda kretanja, ali i pravo na kulturu u njenom prirodnom okruženju. Koje je kulturnim radnicima, onima koji su van javnog sektora, u ovdašnjim prilikama generator partokratije, donelo i uskraćivanje – prava na rad.

Samostalni umetnici i stručnjaci u kulturi se u ovoj “kvazi neo-liberalnoj” sredini, tretiraju samo kao poreski obveznici i država ih redovno tereti za socijalno – zdravstvene doprinose, bez obzira da li su tog meseca ostvarili ili ne prihod. U vreme vanrednog stanja, samostalni umetnici i stručnjaci u kulturi uz daleko veći broj ostalih “nevidljivih” kulturnih delatnika (nezavisna kulturna scena i sektor, individualci), bili su prinuđeni da ne rade, što je u ovom slučaju dovelo do kolapsa kulturne scene, umetnika na rubu egzistencije, lokalnih muzičara posebno, producenata u ogromnim dugovima, za razliku od budžetskog sektora koji je primao plate za nerad. I sve to, zato što država i lokalne samouprave okreću glavu i imaju “maćehinski” odnos ka kulturi, varvarski je shvatajući kao trošak i partijsku sinekuru. Mada po Zakonu o kulturi lokalne samouprave mogu, a i ne moraju da pokrivaju pomenute doprinose “samostalaca”, obično se odluče za ovu manjkavost u zakonu “ne moraju”, a i kada to čine, ne shvataju da nije dovoljno dati minimalnih oko 9.000 dinara doprinosa, jer su ti ljudi od početka godine uskraćeni za normalan rad, samim tim i normalna primanja. Sem što je država, samo u jednom turnusu dala kratkoročnu pomoć samostalnim umetnicima (za tri meseca po tridesetak hiljada), ništa se više nije uradilo. A ako uzmemo u obzir da ogroman postotak lokalnog bužeta za kulturu ide na plate zaposlenih u javnom sektoru koji su minimalno radili programski i da se “budžetskom kreativnom sektoru” za virtuelne događaje daju milionski iznosi, sigurno je moglo doći do pravednijeg rebalansa sredstava u krizi.

Ako uz navedeno dodamo i aktuelne krizne preporuke producentima kulturnih dešavanja (skupi beskontaktni toplomeri, četiri prostorna kvadrata po osobi u zatvorenom prostoru, somnabule poput “dezo barijera”…???), dok gosti bez ikakve zaštite sede jedni tik uz druge u krcatim baštama, guraju se ispred Hitne pomoći, u bankama ili prodavnicama, a oni mobilni obilaze okolinu Kragujevca u kojoj je dozvoljeno sve – od proslava do bazena, trebamo se zapitati – da li je Kragujevac za republiku “vanredni grad” ne nekoliko meseci, nego nekoliko godina?

I zato se stiče utisak da samostalni umetnici, stručnjaci u kulturi i muzičari ne postoje . Danas su oni bespomoćni i namerno ili slučajno ( jer kultura je za državu a i grad poslednja rupa na svirali ) debelo obespravljeni . Njih 20 tak samostalnih I muzičari, traže samo da normalno prežive ovu godinu . Ništa više od toga.

Zašto nam je kultura poslednja na spisku, zašto je sve drugo važnije a ona uvek stavljana na poslednje mesto? Zato što oni koji vode državu i grad imaju strah od kulture i njenih činioca. Upravo su kulturnjaci ti koji su kroz istoriju svojim rečima, slikama, delima, muzikom iskazivali pobunu, pozivali na pravdu, na slobodu , pomagali da se podižu bune i revolucije…. Bili su tu kada je trebalo. Danas kada je njima potrebna pomoć, države nema a gradovi su slepi, nemi, ne zanima ih.

Nedavno mi je jako drag prijatelj rekao da se zanosim kulturom i da je kultura elitističko pitanje a da je pravda ono što zaista zanima narod. Nisam se složila sa tim, duboko i subjektivno, ali sam predložila, daj da spojimo ta dva. Kulturu i Pravdu. Da samostalni umetnici, stručnjaci u kulturi, muzičari osete pravdu koja im je sada potrebna, možda onda kultura ne bude više samo elitističko pitanje već i pitanje socijalne pravde za obespravljene kulturnjake. Da i oni budu pravedno tretirani. Kako ovih 2/500 hiljade u Srbiji tako i naših dvadesetak i više u Kragujevcu.

Jer kultura je jedan od temelja svake države i društva, a pravda njen krov. I Pravda će progledati za sve jednako. Ubrzo”, piše Marija Ilić Paunović,članica Inicijativnog odbora SSP Kragujevac.

Nema komentara

Odgovorite