Plate u Srbiji i dalje najniže u Evropi

- -
0

Vlada Srbije najavom o povećanju plata u sledećoj godinise oglušila o preporuke Fiskalnog saveta da ne bi smeli ići iznad pet odsto koliko je planiran nominalni rast BDP-a, piše “Danas”.

Premijerka Ana Brnabić najavila je u subotu da će plate u javnom sektoru od 1. januara 2018. biti povećane za 10 odsto zaposlenima u školstvu, zdravstvu, vojsci, policiji, zaposlenima u sudovima i tužilaštvima, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama kulture i Poreskoj upravi, a za pet odsto zaposlenima u administraciji, ministarstvima i Skupštini.

U Fiskalnom savetu nisu hteli da komentarišu najave dok precizno ne izračunaju koliko će to koštati budžet, ali je pre manje od mesec dana predsednik Saveta Pavle Petrović ocenio da bi povećanje plata svima u javnom sektoru za 10 odsto bilo neodrživo.

Ne samo da bi udeo rashoda za plate u BDP-u skočio preko osam odsto koliko je zakonski ograničeno, već bi se ovim faktički odustalo od smanjenja razlika u zaradama između privatnog i javnog sektora. On je tada ocenio da u budžetu ima prostora od 25 milijardi dinara za povećanje plata dok bi najavljeno povećanje plata koštalo budžet znatno više od toga.

Brnabić je najavila i povećanja penzija za pet odsto, nakon čega “samo primanja penzionera sa najvišim penzijama nisu vraćena na raniji iznos”, dodajući da će penzionerima u novembru biti isplaćeno jednokratno 5.000 dinara.

Inače u ovoj godini očekuje se suficit budžeta od oko 20 milijardi dinara (0,5 odsto BDP-a), što je daleko bolje od planiranog deficita od 1,7 odsto BDP-a.

Profesor Ljubomir Madžar ističe da je trebalo povoljne javne finansije iskoristiti za povećanje otpornosti sistema i pravljenje rezervi, a ne za povećanje rashoda.

“Iza ovogodišnjeg budžetskog suficita, što je neočekivano dobar rezultat, stoje jednokratni činioci za koje nema nade da će se ponoviti i sledeće godine. Prosto oni ne održavaju strukturni karakter naših javnih finansija. Osim toga, naš javni dug prema BDP-u je i dalje visok i iznosi 65 odsto BDP-a. To je mnogo, a posebno za našu rovitu privredu koju bilo kakav spoljni udar može ugroziti, a samim tim i naše javne finansije. Nerazumno je već posle prvog uspešnog koraka ići na povećanje javnih rashoda”, napominje Madžar za “Danas” uz komentar da je i Fiskalni savet trebalo da bude čvršći u svojoj proceni.

Iz ugla sindikata povećanje plata od 10 odsto je očekivano s obzirom da je nedavno i minimalna zarada za toliko povećana, ali prema rečima predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića, to nas i dalje drži na evropskom dnu po visini plata.

“Poenta je da će i oni koji su dobili povećanje od 10 odsto imati isto ili manje nego što su imali pre smanjenja plata. Praktično se vraća ono što je uzeto. Takođe, primetno je da je povećanje plata manje tamo gde politika jače kontroliše zaposlene, a to su ministarstva i Skupština“, ocenjuje Stojiljković za “Danas” uz napomenu da je to ipak dobra vest za zaposlene u javnom sektoru nakon decenije realnog smanjenja plata.

Plate u javnom sektoru veće od 25.000 dinara smanjene su od novembra 2014. godine linearno za 10 odsto. Istovremeno smanjene su i penzije veće od 25.000 dinara, ali progresivno. Penzije u rasponu od 25.000 do 40.000 dinara umanjene su za 22 odsto, a primanja veća od 40.000 dinara za 25 odsto. Od tada su penzije povećane dva puta, u januaru 2016. za 1,25 odsto i u januaru 2017. za 1,5 odsto.

Plate zaposlenih u javnom sektoru takođe su povećane u januaru 2016. i to zaposlenima u osnovnim i srednjim školama za četiri odsto, univerzitetskim profesorima, zaposlenima u vojsci i policiji dva odsto, a zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite za tri odsto.

U januaru ove godine povišice od pet odsto dobili su zaposleni u policiji, vojsci, pravosuđu, naučnoistraživačkim delatnostima, ustanovama kulture i socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Zaposleni u predškolskim ustanovama, kao i u osnovnim i srednjim školama dobili su povišicu od šest odsto. Zaposleni na fakultetima dobili su povećanje za tri odsto.

Nema komentara

Odgovorite