Održan javni forum o diskriminaciji Roma

- -
0

Da li znate da je prosečni život Romkinja 48 godina? Da li znate da samo jedan od 100 Roma doživi 60. godinu? Znate li da 6.500 Roma i Romkinja u Srbiji ne poseduje lična dokumenta koji su osnovni preduslov za ostvarivanje prava od socijalne i zdravstvene zaštite do školovanja. Znate li da sakupljači sekundarnih sirovina su uglavnom Romi i Romkinje, njihov radni dan tokom koga prepešače u proseku 20 kilometara, traje 11 sati i za taj posao zarade 400-500 dinara – neka su od pitanja koja su na javnom forumu „Diskriminacija Roma u Srbiji“, u zgradi Grada, postavili predstavnici romskih organizacija.

Organizaciju javnog foruma u Kragujevcu podržali su Nacionalna zadužbina za demokratiju SAD-a , Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Asocijacija lokalnih nezavisnih medija „Lokal pres“ i „Civil Rights Defenders“. Razglednice koje prikazuju prizore iѕ romskog života sa pitanjima odštampanim na poleđini biće podeljeni Kragujevčanima u Pešačkoj zoni.

– Mi smo za ovu akciju koju održavamo danas u Kragujevcu pripremili razglednice, a na poleđini svake ispisane su poruke koje su zasnovane na činjenicama i one su namenjene građanima, nekome ko će, nakon što to pročita, osetiti neki vid empatije – kaže Sumeja Tulić, programski koordinator projekta.

Jedan od uvodničara odvog skupa, Slavoljub Đorđević iz NVO „Romski informativni centar“ smatra da se stanje, kada je reč o poštovanju ljudskih prava romske populacije dosta promenilo u poslednjih 20 godina.

– Imamo zakone, imamo osobe koje se bave institucionalno zaštitom ljudskih prava, ali ono što treba menjati je pojedinačan odnos jednih prema drugima. U ovom trenutku smatram da su najugroženija socijalna prava, jer jedno od najvećih kršenja ljudskih prava jeste siromaštvo. Na ovom sastanku razgovaraćemo o uspehu u oblasti zaštite ljudskih prava, ali i o konkretnim primerima kršenja ljudskih prava. Što se Kragujevca tiče, mogu da kažem da u ovoj sredini nemamo jake ekstemističke grupe, desničare ili profašističke organizacije, pa time ni drastične oblike diskriminacije – kaže Đorđević.

Zoran Pavlović, koordinator gradske Kancelarije za romska pitanja koja radi već šest godina, takođe smatra da ima dosta pomaka u ovoj oblasti, kada je reč o Kragujevcu.

– Dva prioritetna problema koja smo identifikovali su stambeno zbrinjavanje i zapošljavanje, odnosno ekonomsko osnaživanje. U Kragujevcu imamo vrlo malo prijavljenih slučajeva diskriminacije. U toku ove godine, od 377 zahteva koliko je primila kancelarija, samo dva su se odnosila na problem diskriminacije. Što se tiče institucionalne diskriminacije, mislim da u Kragujevcu nije izražena, ili bar nije poznata Kancelariji za romska pitanja, a što se tiče prikrivene diskriminacije, naravno da je poznata i to je stvar pojedinaca, koji možda iz onog kulturnog miljea iz koga dolaze, vođeni svojim predrasudama i stereotipima, nisu u stanju da se ozbiljnije time pozabave. U svakom slučaju, diskriminacija je zlo koje treba u svakom smislu osuditi i eliminisati iz našeg ponašanja, iz kulture, jer nam narušava međuljudske odnose koji su preduslov za boljitak zajednice – kaže Pavlović.

Nema komentara

Odgovorite