Najbolji studenti u Kragujevcu dve i po godine bez nagrade „Akademik Dragoslav Srejović“

- -
0

pravni i ekonomski fakultet

Najbolji kragujevački akademci i srednjoškolci već dve godine i pet meseci su bez prava da za svoj rad i znanje, koje će služiti ovom društvu u vremenima koja su pred nama, budu adekvatno nagrađeni. Iako je skoro opšte poznata stvar da pravo na jednoj strani gotovo uvek izaziva obavezu na drugoj, od ovog principa se odstupa, tako da se konkurs za nagradu „Akademik Dragoslav Srejović“, jednostavno ne raspisuje godinama.

Da li su razlog tome mere štednje u godini u kojoj se troškovi predizborne kampanje mere milijardama, osveta loših đaka ili tek jedan od koraka kojima se nastoji obezvrediti sve ono što jesmo i ono u šta verujemo, sa krajnjim ciljem u odlivu kadrova i konačnoj promeni strukture biračkog tela, široj javnosti nije poznato. Bez želje da se bavimo nagađanjima, ali sa obavezom da u danima opšte tabloidizacije srpskog društva, pružimo priliku akademskoj javnosti da ukaže na probleme sa kojima se suočava, izražavamo nadu i veru da će ova naša aktivnost za rezultat imati konačno dodeljivanje priznaja najboljima, koji će to, sugurni smo, u budućnosti višestruko vratiti, kako državi, tako i nama samima koji državu činimo i koji, shodno tome, osećamo veliku odgovornost prema mladim i obrazovanim ljudima, ali i veliku sramotu zbog odnosa nadležnih prema problemima u odnosu na koje ne postoji ni privid proaktivnosti.

Kada se pred Vama pojavi budući lekar sa visokim prosekom koji tek treba da stupi na scenu i izgradi svoju karijeru na borbi za zdravlje svih nas, ne možemo a da se ne setimo čoveka koji je sredinom pedesetih, zbog sličnih nepravdi, beli mantil zamenio puškom. On je verovao da je drugačiji svet moguć i govorio da borba za bolje sutra počinje borbom za bolje danas. U toj borbi, dao je i svoj život. Danas, sedam decenija kasnije, mnoge njegove buduće kolege u gradu na Lepenici razmišljaju da na neko vreme odlože mantile i borbu za svoja prava povedu drugim sredstvima. Da li će to biti stranputica u koju će sa puta ka surčinskom aerodrumu skrenuti neki od onih koji danas govore za Ritam grada, ostaje da se vidi. Svakako, nije reč o mogućnosti koju treba isključiti, ali reakcija jeste isprovocirana i nalazi se u direktnoj proporciji sa potrebama najboljih studenata, njihovim pravima koja se kriše i sasvim prorodnim pojačanim osećajem mladih za socijalnu pravdu, tako da je, gledano iz ovog ugla, još uvek sve ono loše što nas čeka, bar delom moguće izbeći. S toga, breme odgovornosti je veliko, a pleća koja ga nose, iako preslaba, jednostavno moraju izdržati.

Naime, poslednjih dana našoj redakciji javljaju se studenti osnovnih akademskih studija sa visokim prosekom koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, kojima se duguje i koji su primorani da svoja prava ostvaruju sudskim putem, tako da možemo ustvrditi da je konačno, na žalost ili na sreću, došlo do povezivanja obrazovanih u jedan kolektiv, kroz koji će se boriti za ostvarenje svojih prava. Prvi korak u tome, jeste informisanje javnosti o potpunom ignorisanju njihovog prava, ustanovljenog u nagradi „Akademik Dragoslav Srejović“ za koju konkurs skoro dve i po godine jednostavno nije rasprisan.

Da stvar bude još gora, Dragoslav Srejović rođen je u Kragujevcu, 8. oktobra 1931. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Objavio je preko 200 naučnih radova, rukovodio je arheološkim iskopavanjima na 67 praistorijskih i antičkih lokaliteta u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Izabran je za dopisnog člana SANU 1974. godine, a 1983. i za redovnog. Od 1989. do 1994. godine obavljao je fukciju direktora Galerije SANU. Umro je 29. novembra 1996. godine u Beogradu, a sahranjen je u Kragujevcu 3. decembra iste godine. Njegovo ime danas nose ulice u brojnim gradovima Srbije, među kojima je i Kragujevac, a osim toga imenom Akademika Dragoslava Srejovića nazvana je i Fondacija za kapitalne naučne i umetničke projekte Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i Novčana nagrada „Akademik Dragoslav Srejović“ najuspešnijim učenicima i studentima sa teritorije grada Kragujevca. Ova poslednja, prema mišljenju onih koji je zaslužuju bolje na nikada nije ustanovljena, jer umesto poštovanja onoga čime nas je ovaj čovek zadužio i prigodne svečanosti u njegovu čast, pretvorila se u sopstvenu suprotnost, tako da je danas predmet sudskih sporova i sredstvo demotivacije najboljih studenata.

– Konkurs za novčanu nagradu „Akademik Dragoslav Srejović“ najuspešnijim učenicima i studentima sa teritorije grada Kragujevca poslednji put je raspisan 20. decembra 2013. godine. Od tada je prošlo dve godine i pet meseci, a novom konkursu ni traga, ni glasa. Promenila se i gradska vlast, prošlo je i vreme izbora, ali izgleda na nema ni volje, ni želje da se nagrade oni koji to najviše zaslužuju, gotovo u jednom dahu govori studentkinja medicine koja insistira na anonimnosti.

Ona kaže da nije mali broj onih koji su svoju nagradu po konkursu iz 2013. godine morali da naplaćuju sudskim putem, tako da neki od njih i dan danas plaćaju sudske takse, iako su nezaposleni i nemaju izvore prihoda, ako zanemarimo tih 30.000 dinara koje su tada dobili kao jednokratnu nagradu od grada Kragujevca.

– Da li je to način da pokažemo našoj deci i omladini da obrazovanje i uspeh u školovanju nisu važni, pita se naša mlada i uspešna sugrađanka koja podseća javnost na to da je Kragujevac jedan od retkih gradova u Srbiji koji ne nagrađuje svoje studente dok, primera radi, studenti iz Užica dobijaju 110.000 dinara, Kruševljani 70.000 dinara, studenti iz Svilajnca, Zaječara i Požarevca po 100.000 dinara…

Pred Kragujevčanima, samim tim i studentima kragujevačkog Univerziteta, je konstituisanje novog saziva Skupštine grada, a potom i izbor nove lokalne vlasti koja će, nadamo se, imati više sluha za prava i potrebe najboljih studenata i srednjoškolaca, te koja će, verujemo, pronaći način da načinjenu nepravdu i sramotu u potpunosti ili bar dobrim delom ispravi, tako da vrati kragujevačkim studentima pozitivnu sliku o Akademiku Srejoviću, postavljajući pritom nove standarde u odnosu grada prema najboljima među nama.

Nema komentara

Odgovorite