Međunarodni dan žena

- -
0

ružeMeđunarodni dan žena, 8. mart, podseća nas na dug put osvajanja ženskih ljudskih prava, od prava glasa i slobode govora, preko prava na rad i obrazovanje, do prava na razvoj.

Švajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama.

Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u Sjedinjenim Američkim Državama. Inspirisana američkim delanjem, Nemica Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žene. Kako ona nije bila u stanju da svoje ideje sprovede u delo, inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin (1857—1933). Cetkinova se borila za prava žena od 1889. godine.

Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope.

Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem.

Ove godine Komisija Ujedinjenih nacija za status žena posvećuje 57. zasedanje suzbijanju i sprečavanju svih oblika nasilja nad ženama i devojkama, s ciljem ukazivanja na globalnu dimenziju nasilja nad ženama. U svetu, sedam od deset žena je tokom svog života doživelo fizičko ili seksualno nasilje, u najvećem broju slučajeva od osobe iz najbližeg, porodičnog, okruženja. Rodno zasnovano nasilje ubije godišnje isti broj žena kao i kancer u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. U svetu, od posledica nasilja premine više žena nego od saobraćajnih udesa i malarije zajedno.

U Srbiji svaka druga žena je tokom svog života bila izložena nekom obliku nasilja u porodici: psihološkom, ekonomskom, fizičkom ili seksualnom nasilju. U osnovi svakog oblika nasilja nad ženama nalaze se rodno zasnovane nejednakosti, diskriminacija i društvena isključenost. Postojanje nasilja nad ženama u privatnom i javnom životu predstavlja prepreku održivom razvoju, te se prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja mora prići kao najozbiljnijem pitanju ugrožavanja ljudskih prava. Ova borba zahteva jasno liderstvo i političku volju državnih organa iskazanu kroz konkretne akcije i alocirane resurse.

Nasilje nad ženama je jedini oblik kršenja ljudskih prava koji je prisutan u svim zemljama na svetu i koji je neraskidivo povezan sa duboko ukorenjenim rodnim nejednakostima. Stoga, odgovor mora biti jedinstven i sa jasnom porukom da nasilje i nasilnici ne smiju proći nekažnjeno, a da žrtve nasilja moraju dobiti adekvatne usluge podrške u zajednici, održive i sa obezbeđenim dovoljnim sredstvima za rad.

Sve žene i devojčice imaju pravo da žive oslobođeno od nasilja!

Deo teksta preuzet sa: B92

Nema komentara

Odgovorite