„Make It Possible“ – novi projekat organizacije „AIESEC“

- -
0

make it possibleLokalna kancelarija organizacije „AIESEC“, u Kragujevcu, organizuje novi projekat pod nazivom „Make It Possible“.

Na Milenijumskom samitu u septembru 2000. godine, zajedno sa 189 zemalja, Srbija je usvojila Milenijumsku deklaraciju koja se sastoji od osam ciljeva: Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi, Postizanje univerzalnosti osnovnog obrazovanja, Promovisanje jednakosti polova i osnaživanje žena, Smanjivanje smrtnosti dece, Poboljšanje zdravlja majki, Borba protiv HIV/AIDS-a, malarije i drugih bolesti, Osiguranje održivosti životne sredine i Razvoj globalnog partnerstva za razvoj. Svaka zemlja koja je potpisala izjavu trebalo bi da sprovede nacionalnu strategiju, koja će doprineti u rešavanju navedenih problema do 2015. godine.

Projekat „Make It Possible“ se zasniva na Milenijumskim ciljevima i aktiviranju učenika iz osnovnih i srednjih škola, kao i podizanju svesti o postojećim problemima. Kroz niz razlićitih, specijalnih događaja, namenjenih pomoći ugroženim grupama, prikupljanjem materijala, odeće, hrane za beskućnike i siromašne porodice, „AIESEC“ će pokušati da uključi i nevladine organizacije, kompanije, pojedince, ministarstva, kako bi se na taj način stvorila dugoročna praksa u obavljanju ovakvih inicijativa. Studenti će proći kroz trodnevni seminar, čija je svrha da im se predstavi situacija u našoj zemlji, kao i planovi realizacije projekta. Pripremni seminar je nacionalnog karaktera. Prvi deo projekta zasniva se na predavanju u osnovnim i srednjim školama, dok drugi obuhvata prikupljanje i deljenje hrane i stvari ugroženim grupama grada Kragujevca.

Nešto više o ovom projektu rekla nam je Ivana Glišić, PR „AIESEC-a“.  

– Projekat je konkretno prilagođen najbitnijem problemu u Kragujevcu. Tim „Make It Possible“ je identifikovao siromaštvo i fokus usmerio ka tom problemu. Ove godine, tokom drugog dela projekta, ugroženim licima će se deliti prikupljene stvari i hrana. Pomoč je najpotrebnija raseljenim i targetiranim licima koja žive na području Korman polja i Korićana. Neophodno je da stanovništvo Kragujevca bude svesno da ovi ljudi postoje i da postoje veći problemi od toga šta će obući večeras za izlazak i imaju li dovoljno novca za zimovanje. Osobe koje žive u Korman polju nemaju osnovna sredstva i uslove za život, stoga je svaki vid pomoći i donacije od krucijalnog značaja. Skupljanje stvari će se održati na Pravnom fakultetu u četvrtak, 7. februara, sa početkom u 12 časova i trajaće do 20 časova. Svi zainteresovani mogu svakoga dana ostaviti stvari kao i donaciju za projekat u Kancelariji za mlade, od 9 do 15 časova.

Kako ocenjujete dosadašnju informisanost Kragujevčana o problemima koje ćete razrađivati tokom projekta?

– Ljudi su generalno ili neinformisani ili nezainteresovani. Jednostavno, ne žele da vide loše stvari oko sebe, jer misle da su nemoćni da nešto promene i lakše je uvek okretati glavu od problema. Projekat „Make It Possible“ je tu kako bi pomogao ljudima, ali i ukazao na trenutne probleme. Inostrani studenti koji će doći u Kragujevac držaće predavanja u srednjim i osnovnim školama o milenimjumskim ciljevima, družiće se sa učenicima, govoriće o svojoj kulturi i demonstrirati šta je tolerantnost i važnost „AIESEC-a“ kao organizacije. Predavanja će se održavati u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, Ekonomskoj školi, osnovnim školama: „Radoje Domanović“, „Moma Stanojlović“ i „Svetozar Marković“.

Već Vam je stigla jedna praktikantkinja iz Turske, da li očekujete još praktikanata?

– Stigla nam je draga Gozde Šahin iz Turske i srećni smo što je sa nama. Za par dana stiže i naš prijatelj Ahmed iz Egipta. Slobodno možemo reći prijatelj, jer je Ahmed već živeo dva meseca u Kragujevcu prošlog leta, kada se zaljubio u naš grad. Sada ima želju da se nakon fakulteta i preseli u Srbiju i nauči srpski jezik. Nakon povratka iz Srbije, Ahmed se učlanio u našu organizaciju AIESEC, kad je shvatio koliko može i on da utiče na tuđe živote i učestvuje u promenama u svojoj zemlji.

Zašto su razmene ovakve vrste pogodne?

– Razmene preko AIESEC-a su jedinstvene. Birate između dve vrste praksi, stučne ili volonterske. Volonterska praksa je poput ove na koju su se prijavili Gozde i Ahmed. Traje minimum šest nedelja, tokom prakse obezbeđen Vam je smeštaj, učestvujete na humanitarnim projektima, držite predavanja, obilazite decu i nevladine organizacije ili kako je već koncipiran projekat na koji ste odabrali da se prijavite. Nije neophodno dobro znanje englskog jezika, jer na samoj praksi Vi svoj engleski jezik usavršavate. Stučna praksa zahteva visok nivo znanja engleskog jezika. Firma koja Vas primi na praksu u drugoj zemlji Vas i plaća, a kancelarija „AIESEC-a“ sa kojom ste ostvarili ugovor Vam pomaže tokom boravka. Naravno, kako bi saznali nešto više, ljudi nas slobodno mogu kontaktirati putem mejla office@kg.aiesec.org.rs. Svima bih preporučila da ne oklevaju, već da se prijave. Na sajtu AIESEC-a može se popuniti aplikacija.

gozdePraktikantkinja iz Turske, Gozde Šahin, otkrila nam je kako se odlučila da dođe u Kragujevac i kakvo je njeno dosadašnje iskustvo sa našim gradom.

– Prvi put sam u Srbiji i prvi put sam u gradu kao što je Kragujevac. Ovaj grad je mali, ali lep i sad mi je jasno zašto su svi  bili oduševljeni njime u proteklom periodu. Pre nego što sam došla ovde moji prijatelji Iz Ankare, koji su dolazili u Kragujevac, pričali su mi o ovom gradu, tako da sam već tada znala mnogo toga o Srbiji. Ljudi su zaista srdačni, plemeniti i spremni da pomognu u svakoj situaciji. Ovo je tek prva nedelja tokom koje sam odsela u jednoj porodici, tako da se zaista osećam kao kod kuće.  Ono što je bio moj plan i cilj, jeste da nađem odgovarajući projekat u vezi sa edukacijom mladih, a upravo takav je „MIP“, projekat organizacije „AIESEC“.

Da li se i Turska susreće sa problemima koje ćete razrađivati tokom projekta?

– I u Turskoj postoje ovakvi projekti, kako bismo probudili svest ljudi. To su globalni problemi i moramo učiniti nešto povodom njihovog rešavanja.

Koja je tvoja uloga na projektu i šta misliš o projektima ovakve vrste?

– Moja uloga je da posećujem osnove i srednje škole u Kragujevcu. Tokom tih poseta držaću predavanja na kojima ću im pričati o milenijumskim ciljevima. Mislim da ovakva vrsta projekta treba biti podržana da bi se na taj način širila svest novih, mladih generacija, jer samo jedan mali korak čoveka prouzrokuje veliki pomak.

Nema komentara

Odgovorite