Majka napustila četiri sina i ćerku

- -
3

majka ostavila decuKragujevački Centar za socijalni rad oduzeo je petoro mališana Jeli I. iz Grošnice kod Kragujevca i smestio ih u starateljsku porodicu. Usred zime, majka je otišla i nije je bilo danima. Deca su ostala prepuštena sama sebi. Tek kada se malena Marijana u platnenim baletankama i garavih ruku do lakata, pojavila u školi, nastavnici su shvatili da nešto nije u redu.

– Mama nam nije kod kuće. Ložila sam vatru. Da mom malenom bratu Igoru ne bude hladno. On ima samo dve godine i ne zna ništa, ni da se obuče ni pokrije. Strah me da se ne razboli – tako je govorila Marijana nastavnicima škole u Grošnici.

Pred kućom u Velikom polju pojavila su se kola Hitne pomoći, lekari i dva automobila. Sa njima ljudi iz Centra za socijalni rad. Aleksandar ima 15, Stefan 14, Nemanja 12 godina, a najmlađi Igor dve. Kćerka Marijana ima osam godina.

– Videli smo odvode decu, sve ih smeštaju u kola i odlaze. Gde – ne znamo. I Jela je bila sutradan tu, dolazila je nakratko. Nismo smeli ništa da je pitamo. Kuća je sad zaključana. Nema nikog. Odavno je nesreća zakucala na njihova vrata. Otac im umro, evo godina je. Jela ostala sama sa petoro mališana. Nije lako ni njoj. Sve je bilo drugačije dok joj je muž Radivoje bio živ – kaže komšija Petar R.

Pusta kuća. Samo razbijeno staklo na ulazu. I komšinica Ivana ne zna gde je Jela i zašto su decu odveli.

– Možda je kod roditelja otišla, ne znam. Sumnjam da ih je ostavila. Uvek je bila sa decom. Deca su zlatna i dobra. Jesu siromašni, ali su nas sve u komšiluku poštovali, javljali se lepo i pozdravljali – kaže Ivana.

Šta se slomilo u srcu majke Jele niko ne zna. Pre samo dva meseca ekipa „Blica“ bila je u ovom domu. Deca jedno drugom do uva, savila se oko majke. Slavili slavu.

– Dobri su i vredni moji sinovi. Aleksandar ima 15, Stefan 14, Nemanja 12 godina. Stefan jeste mlađi, ali mi najviše pomaže. I u kući i oko Igora. Oni su snaga moja – govorila je tada Jela.

Trojica braće iz ruke u ruku nosili su najmanjeg Igora i uspavljivali ga. Njihov mezimac je. Videlo se to i bez reči.

I hvalila se tada Jela da su dečaci dobri učenici. Oni stariji igrali su šah, karate, osvajali pehare. I skromni. A u kući sve pod konac. Nigde prašine, razbacanih igračaka. Nisu ih ni imali mnogo: jednu loptu, korpa sa sitnicama i stari kompjuter u uglu sobe ispod očeve slike. Kupio im otac Radivoje kad se rodila Marijana. Da deca imaju kao i sva ostala i da se ne razliku od drugih. Odavno kompjuter ne radi, nema novca za popravku. A i da im neko pokloni novi, taj ne bi bacili jer im je uspomena na oca.

Otac Radivoje radio je kao čuvar u Muzeju. Razboleo se teško, bolovao, a sav novac na lečenje otišao. Radivoje umro, Jela ostala sama sa petoro mališana.

Kuća nedovršena. Velika porodica živela je samo od 12.000 penzije i šest sedam hiljada dečjeg dodatka. Premalo čak i da se kupi ono najosnovnije. Crveni krst im pomagao i donosio i odeću i obuću i hranu.

– Ja sam išao u Češku sa Crvenim krstom. Lepo mi je bilo – rekao nam je Stefan.

Kad smo pitali da li su ikada videli more u glas su rekli:

– Ne. To je daleko!

Svih petoro Jelinih mališana smešteno je u istu hraniteljsku porodicu. Da bi im bilo lakše i da se ne razdvajaju. Tu će biti najmanje šest meseci i Centar će učiniti sve što može da majka preuzme brigu o deci.

Autor/Izvor: Branka Kuljanin/zena.blic.rs
FOTO: N. Raus

Slične vesti

3 Komentara

  1. gdr su sad nasi humani gradski celnici da se pokazu na delu i da zaposle sirodu zenu da bi bila ponovo sa svojom decom

Odgovorite