Kragujevčanin Stojan Đorđević u filmu „Inkarnacija“

- -
0

received_1586902124669824

Nakon svetske premijere na novosadskom Cinema City-ju i uspešnih prikazivanja na festivalima u Londonu ekipe filma „Inkarnacija“ nakon premijere u Beogradu, dolazi na kragujevačku koja je danas u 18.25h u bioskopu Cinepleksa PLAZA Šoping Centra. Razlog zbog kojeg je Kragujevac izabran da bude sledeća destinacija premijere je taj što je Stojan Đorđević, inače glavna uloga, Kragujevčanin. Film je sniman više od 5 godina, ispratio je studiranje ovog mladog glumca čiji smo talenat zapazili kroz uloge u serijama „ Ravna Gora ”, „Miris kiše na Balkanu” i „Ubice mog oca” kao i u filmu „Za kralja i otadzbinu”. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Dragana Petrovića Peleta zajedno sa Milošem Bikovićem i Ninom Janković.

Koja uloga je tvoj najveći izazov?

Zasigurno je bilo najteže raditi na ulozi za ‘Inkarnaciju’. Razlog za to je bilo trajanje samog snimanja, jer jako je teško za glumca da prati kontinuitet scena i dešavanja kada se snimanje razvuče na bezmalo pet godina, naravno treba održati istu težinu, istu frizuru, ten…

Kakvi se filmovi u Srbiji ne snimaju?

U Srbiji se u suštini snimaju filmovi širokog žanrovskog spektra, tako da tu ima svega po malo, problem nastaje zbog toga što šira publika ima pristup samo filmovima sa većom-jačom distribucijom, a to su uglavnom ratne drame i lake komedije. Nismo imali prilike da vidimo srpski akcijaš, si-fi, triler, psiho-triler, dugo nismo imali horore.

Kakve su reakcije publike nakon premijere „Inkarnacije”?

Reakcije su do sada i za sada sve pozitivne, bilo je par tehničkih zamerki ali to sve čini jedan film tako da sam ja jako zadovoljan. Ipak vreme će pokazati, jer premijerna publika neretko bude pristrasna.

null

Nakon mnogobrojnih domaćih i svetskih pozitivnih kritika, “Inkarnacija” budi velika interesovanja. Akcioni triler, obojen mistikom, impresivnom fotografijom i izuzetnim saundtrekom, debitantsko je ostvarenje reditelja Filipa Kovačevića.

Da li je Srbija spremna na filmove poput „Inkarnacije” ?

Mislim da je srpska publika i te kako spremna, pitanje je da li filmske ekipe imaju zelju, hrabrost, a pre svega dovoljno novca da se upuste u jedan od najskupljih žanrova za snimanje. Neka svako pođe od sebe i svoje bliske okoline i napravi kratku anketu kako bi trebalo da izgleda nov srpski film, većina odgovora će imati veze sa dobrom triler prčom, specijalnim efektima, dobro osmišljenim i brzim scenam ‘jurnjave’. Zašto bismo takve serije i filmove gledali samo sa titlom.

Stojan je išao u Prvu Kragujevačku gimnaziju, ali se glumom bavi od svoje 7. godine počevši u dečijoj radionici u Domu Omladine. Veliku ulogu u njegovim glumačkim počecima imala je Slavica Urošević Slaja.

null

Koji se problemi današnjice moraju manifestovati kroz film i predstavu?

Pozorište se uvek trudilo da bude ogledalo ili slika prirode i života tako da su svi problemi koji su postojali i postoje uvek obrađivani na filmu, televiziji i porozištu. Jedino je bitno izabrati koji je problem u tom trenutku najaktuelniji u društvu koji je ujedno i publika.

Šta remeti vrednosti današnjice?

Najveći problem današnjice jeste izdvajanje vrlo malo sredstava za kulturu i umetnost generalno, dok je sa druge strane problem i plasiranje kojekakvog đubra u pogledu rijaliti programa koji nam se plasira i koji naša deca gledaju. Isto tako ne treba zaboraviti da naša deca odrastaju prilepljeni uz telefone i kompijutere i da su više informisana nego mi.

U braku je sa Andrijanom Đorđević, takođe glumicom. Ponosan je otac sina Andreja. Jednom je izjavio: „ Ja imam za koga da odem od kuće i kome da se vratim” , što je ujedno i pokazatelj koliko uživa u ulogama supruga i oca.

Koja je uloga promenila tvoj način razmišljanja o određenoj temi, okolnosti i problemu?

Uloga koja me nije toliko promenila, ali je mnogo uticala na moj stav i zanimanje za tu temu je uloga dečaka Koste u predstavi „Dar”. To je predstava o dečaku sa autizmom, tako da me je rad na toj ulozi usmerio ka tom problemu i svim izazovima koje nosi sa sobom, kako osobama sa autizmom tako i njihovim porodicama.

Počinješ sa dečijim predstavama…gde ih možemo gledati? Da li su deca zahtevnija publika?

Imam tu sreću što sa svojom klasom radim na dečijim predstavama punih 5 godina, imamo već oformljen dečiji repertoar. Rad u dečijim predstavama je naporan, ali veoma lep. Trudim da budem glavni scenograf i rekviziter jer je deci bitna scena. Kao publika deca su najstroža i najzahvalnija publika. Daju aplauz samo ako im se nešto sviđa u suprotnom daće vam do znanja da im se ne dopada. Predstave možete gledati u Dečijem kulturnom centru i Akademiji 28.

Tvoja životna deviza?

Živi i pusti druge da žive i voli što je najbitnije od svega.


Čovek se budi na trgu nepoznatog grada, iznova i iznova. Svaki pokušaj da pobegne četvorici maskiranih ubica završava se njegovom smrću. Kroz neprekidnu poteru pokušava da otkrije svoj identitet i sazna ko mu je smestio ubistvo.

null

Nema komentara

Odgovorite