Kragujevčanin na naslovnoj strani decembarskog „Ekonometra“

- -
0

Časopis “Ekonometar” više od decenije predstavlja važan izvor infomracija za poslovne ljude, ali i za sve druge koji su zainteresovani za ekonomske teme i preduzetništvo. “Ekonometar” se, osim u Srbiji, distribuira i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, te se na medijskoj sceni Srbije i regiona potvrdio kao savremni vodič kroz svet biznisa, ekonomije i preduzetništva. U decembarskom broju na naslovnoj strani pojavio se naš sugrađanin Nikola Vrućinić koji detaljno opisuje njegov put do sad već par uspešnih kompanija i najavljuje nove investicije.

Nikola Vrućinić je počeo kao frizer, uvozio je kosu za nadogradnju i za dve godine obučio je zaposlene u 1.000 salona širom Balkana da rade taj posao. Danas je suvlasnik solarne elektrane “Solaris”, izgradio je treći po veličini tržni centar u Kragujevcu – “Sava” i najveći privatni vrtić u Srbiji sa 300 dece u jednom objektu – “Aviončić”.

“U svaki biznis, kojim sam želeo da se bavim, „ušao“ sam dobro pripremljen. Doživljavao sam ga kao igru i osnovni izazov mi je bio da budem najbolji u onome što radim”, kaže Nikola Vrućinić. Sve što je do sada postigao uspeo je sa samo 34 godine.

“Za biznis je najvažnije da se dobro prouče pravila igre. Ljudi potroše mnogo energije jer krenu da rade neki posao, a nisu upoznati sa svim stvarima koje su važne za taj biznis. To je isto kao kada bi neko krenuo da igra šah, a ne zna pravila igre. Umesto da se koncentriše na posao, veliku energiju potroši da bi menjao pravila. Zapravo nije se dobro pripremio”, kaže Vrućinić.

Prvi posao – frizerski salon

Njegov put je, kako i sam kaže, bio nespecifičan. Početkom dvehiljaditih, u želji da zaradi novac za svakodnevni život, otvorio je frizerski salon. Iako je išao u ekonomsku školu, imao je veštinu u rukama i vrlo brzo frizerski salon “Skandal”, osnovan 2002. postao je prepoznatljiv u Kragujevcu po Nikolinim veštinama.

“Potekao sam iz radničke porodice. Roditelji su radili u “Zastavi”, a ja sam uvek hteo „više od života“. Sam salon nije u potpunosti zadovoljavao moje ciljeve, pa sam posle dve godine registrovao firmu “Skandal Grup” koja je bila uvoznik kosa za nadogradnju. Kosu sam uvozio iz Indije i Kine, ali sam ubrzo shvatio da za taj proizvod nemam tržište budući da ljudi nisu znali da rade nadogradnje. Morao sam da započnem obuke nadogradnje. Na jednom sajmu sam „krajičkom oka“ posmatrao kako se to radi, ali mogao bih da kažem da je sama nadogradnja kako sam je ja radio, budući da nije bilo ljudi spremnih da otkriju veštine u to vreme, moja tehnologija i izum. Najveća ekspanzija tog posla je bila tokom 2007. i 2008. godine. Cene proizvoda su bile visoke, pa je i zarada bila dobra. Obuke sam održao u više od hiljadu salona na Balkanu tokom dve godine”, kaže Nikola Vrućinić.

On međutim, i dalje nije bio zadovoljan i novi posao ga je, kako je sazrevao, sve manje ispunjavao .

“Još kao mali sam shvatio da se novac ne zarađuje rukama već „mozgom“. I da čovek ne treba da radi za novac nego novac za njega. Imao sam dobar biznis u tom trenutku, ali me više nije privlačio. To je bio dobar posao za dvadesetogodišnjaka, ali sam znao da nema perspektivu jer ja više nisam imao energiju za taj posao niti sam uživao radeći ga. Dolazile su mlade snage pune entuzijazma i bio sam svesan da će me kad tad prevazići”, objašnjava Vrućinić.

Rušenje svih „mostova“

Te 2011. je rešio da „sruši sve mostove za sobom“ i upusti se u potpuno novu poslovnu avanturu. Sve se odigralo i pomalo sudbinski. Nikolin prijatelj Saša Nenadović, takođe preduzetnik iz Kragujevca, već neko vreme je sa svojim poslovnim partnerom Milošem Kostićem iz Beograda bio u potrazi za adekvatnom lokacijom na kojoj bi izgradili hidroelektranu. Na jednom od tih putovanja pridružio im se i Nikola. Slušajući njihov razgovor o novom projektu, zapitao ih je zašto su se skoncentrisali samo na hidroelektranu, a ne recimo na solarnu.

“Kada sam se, sasvim slučajno, uključio u priču proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, partneri su već bili na polovini projekta izgradnje hidroelektrane. Kada sam ih na tom putovanju na kom sam im se pridružio zapitao zašto baš hidroelektrana, a ne, na primer, solarna gledali su me pomalo sa nevericom. Ubrzo smo, međutim, napravili biznis plan i pokazalo se da izgradnja solarne elektrane jeste dobra investicija”, priča Vrućinić.

On je postao treći partner u kompaniji “Solaris” koja je osnovana krajem 2011. godine sa idejom da prva investicija bude upravo izgradnja solarne elektrane.

“Zarad uslaska u posao izgradnje solarne elektrane stavio sam sve „na kocku“ što će se ispostaviti da je bila dobra odluka iako nimalo laka budući da sam odlučio da prodam i ličnu imovinu”, kaže Vrućinić.

Porodica i prijatelji su ga osuđivali što napušta biznis koji mu donosi solidnu zaradu zarad neizvesnog projekta. Slušao je i komentare da „želi hleba preko pogače“. Ali on nije odustajao.

“Bili smo neverovatan tim na tom projektu, mnogo dobro smo proučili pravila igre i prvi smo dobili status povlašćenog proizvođača električne energije dok je regulativa još uvek bila nedovoljno jasna. Solarna elektrana “Solaris” je dobila pola državne kvote u to vreme i ozbiljni igrači su se uključili kada smo mi već dobili status povlašćenog proizvođača”, kaže Nikola.

Solarna elektrana od 2 megavata izgrađena je u Kladovu. Investicija je bila vredna tri miliona evra, a partneri su je finansirali ličnim kapitalom, pozajmicama preduzeća i kreditom banke. Prvi megavat Solarisa je počeo sa radom krajem 2013., a drugi krajem 2014. Celokupan posao se, kako kaže Vrućinić, pokazao veoma isplativo. Elektrana do danas nije imala većih problema u radu, proizvodnja je stabilna, a prihodi sigurni. Danas polovina onoga što elektrana zaradi odlazi na operativne troškove i otplatu kredita, a polovina je zarada. Budući da je vrlo brzo povratio novac koji je kao početni kapital uložio u solarnu elektranu razmišljao je o sledećem poslovnom izazovu.

Izgradio najskuplji kvadrat u Kragujevcu

“Pre dve godine sam uvideo da jedno od najvećih naselja u Kragujevcu, Aerodrom, koje ima 23.000 stanovnika nema dovoljno sadržaja. Specifično za to naselje je to što je većina ljudi usmerena na lokal i ne kreću se mnogo van svog „kruga“. Pronašao sam atraktivnu lokaciju od 15 ari sa idejom da sagradim manji tržni centar sa lokalima poput mini tržnice u koju će se smestiti radnje sa sadržajem koji su potrebni tim ljudima. Dugo sam, kroz metod mistery shopper, pratio sociološke i kulturološke navike ljudi u tom naselju, zatim promete u postojećim radnjama, vrednost kupovine po kupcu, kako bih napravio dobru procenu potencijalnih prometa u svom tržnom centru. Opet sam naišao na negodovanje okoline koja je govorila da je tržište prezasićeno i da lokali neće moći da se prodaju. Međutim, na prodaju nisam gledao kao na obično prodavanje kvadrata već na prodaju koncepta i celokupne ideje“, objašnjava Vrućinić kako je 2015. osnovao građevinsku kompaniju “Sava Bilding” sa ciljem da sagradi tržni centar “Sava”.

Na osnovu istraživanja tržišta koje je mesecima sprovodio, jasno je definisao koja vrsta delatnosti bi bila poželjna u tržnom centru. Svoju ideju predstavio je privrednicima u Kragujevcu čije je biznise želeo da „vidi“ u svom tržnom centru.

“Moja ideja je bila da lokale ponudim ljudima koji imaju najrazvijenije biznise u Kragujevcu, a prilikom širenja poslovanja uglavnom kupuju lokale. U početku su imali odbrambeni stav i naša cena od 3.240 evra sa porezom na dodatu vrednost po kvadratu im je bila previsoka. Komentarisali su da smo formirali cene kao da gradimo tržni centar u Knez Mihailovoj. Međutim, oni su pričali o ceni, a ja sam im pričao o vrednosti. Predstavio sam im ceo koncept i šta će konkretno dobiti, koje frenkvencije ljudi mogu da očekuju, kolike promete i ponudio im ili da plate tu cenu kvadrata ili da budemo partneri i da mi daju određeni procenat prometa određeni broj godina, a da zauzvrat dobiju lokal. Dakle, ja sam bio siguran u ono što im govorim i bio sam spreman da sa njima delim rizik. Shvativši šta mogu da dobiju, pristali su na naše cene. Najviše sam ponosan na to što su naše projekcije njihovog poslovanja bile potpuno realne i odstupanja su u svega deset odsto u smislu većih ili manjih prometa”, objašnjava Vrućinić.

Iako mu je za izgradnju tržnog centra bio odobren bankarski kredit, on nije morao da povlači ta sredstva jer je imao dovoljno avansnih uplata kupaca lokala da bi isfinansirao projekat vredan dva miliona evra.

“U manjim sredinama se svi znamo, pa su veliku ulogu svakako odigrali poverenje i kredibilitet”, kaže Nikola.

Sagradio je tržni centar od 2.400 kvadrata korisne površine od čega je 40 odsto prodao, a 60 odsto se još uvek nalazi u vlasništvu kompanije “Sava Building”. Opet je razuverio „neverne Tome“ i ispostaviće se da je kvadrat tom tržnom centru bio najskuplje prodavani kvadrat u Kragujevcu ikada, a trenutno je i najveća cena zakupa u Kragujevcu upravo u tom tržnom centru. U prizemlju tržnog centra se nalazi 12 lokala i svi su različite delatnosti: drogerija, pekara, prodavnica bele tehnike, kladionica, menjačnica, dečija konfencija, apoteka, market, poslastičarnica “Srce” i drugi.

Otvorio najveći privatni vrtić u Srbiji

Gradeći tržni centar, Nikola je paralelno razmišljao o još jednoj dobroj poslovnoj prilici. Naime, uočio je da u Kragujevcu, kao i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, postoji potreba za privatnim vrtićima. Ujedno, grad je počeo da subvencioniše 80 odsto ekonomske cene vrtića, što mnogim roditeljima olakšava finansiranje boravka deteta u privatnim vrtićima.

Veliki deo prostora u tržnom centru, 1.200 kvadratnih metara, Nikola je predvideo za svoj privatni vrtić koji je nazvao “Aviončić”. No, i tu je želeo da pomeri granice, pa je dobro proučio pravila koja treba da zadovolji jedan vrtić.

“Standardi za vrtiće su jako strogi i prostor bi trebalo da bude namenski pravljen. Zbog velike tražnje i nemogućnosti države da obezbedi deci boravak u državnim vrtićima, nadležni gledaju „kroz prste“. U Kragujevcu su privatni vrtići uglavnom modifikovane privatne kuće koje ne zadovoljavaju uslove postavljene pravilnikom. Da ilustrujem koliko su ti standardi visoki navešću samo nekoliko primera: jedna osmina površine poda mora da bude staklena, podloga po kojoj se deca kreću mora da bude antibakterijska, u prostorijama mora da bude 10 kubika vazduha po detetu, treba da postoji osam promena vazduha na sat, detekcija CO2, adekvatni protivpožarni sistemi i instalacije. U Srbiji, pored našeg, možda postoje jedan ili dva privatna vrtića koji zadovoljavaju te standarde. Međutim, mi smo se odlučili da idemo korak napred u odnosu na situaciju na tržištu jer smo svesni da će, kada ljudi počnu da investiraju ozbiljan novac u ovaj biznis, i država odlučiti da dozvolu za rad dobiju samo oni vrtići koji ispunjavaju pomenute standarde”, objašnjava Vrućinić.

Vrtić “Aviončić”, koji prima decu od jaslenog do predškolskog uzrasta, počeo je sa radom u septembru ove godine. U njemu radi 30 ljudi. U Aviončić je upisano 300 dece što ga čini, kako on kaže, najvećim privatnim vrtićem u Srbiji.

“Možda postoje lanci vrtića koji upisuju više dece, ali Aviončić je najveći privatni vrtić u smislu da je u jednom objektu upisano 300 dece”, kaže on.

U vrtiću je napravljena i kuhinja u kojoj može da se pripremi 2.500 obroka. Samo u kuhinju i opremanje vrtića uloženo je 300.000 evra. I tu su razmišljali o svakom detalju, pa osim onoga što i zakon nalaže a to je posedovanje HASAP sertifikata, u kuhinji su ugrađene herbicidne lampe koje se pale tokom noći i uništavaju sve potencijne bakterije.

“Nismo želeli da uzimamo hranu od nekog keteringa jer u tom slučaju ne bismo mogli da upravljamo kvalitetom hrane, a želeli smo da deci ponudimo kvalitetne obroke”, kaže Nikola.

Nikola Vrućinić, sasvim sigurno, poseduje „preduzetnički nerv“ i sposobnost da dobro proceni u koje biznise i na koji način uložiti novac. On kaže da je važno disperzovati rizike, ali i da svaki projekat treba da bude potpuno nezavisan jedan od drugog.

“Ljudi ostavljaju repove, ne završe posao do kraja. Potrebno je imati dobru ideju, fokus i usmereiti se na realizaciju ideje. Kada neko razmišlja ispravno, novac nije najveći problem jer trenutno na tržištu postoji višak likvidnosti, posebno u bankarskom sektoru i svi nude novac”, kaže on, ali i dodaje da se banke ne ponašaju baš uvek partnerski te da imaju prevelike zahteve.

“Nama se desilo da nam banka dan pre potpisivanja ugovora o kreditu za solarnu elektranu, pored svih ranijih obezbeđenja i uslova, zatraži dodatno obezbeđenje. Tada je sve već bilo izvesno da će se realizovati, ali to nije partnerski odnos”, kaže Vrućinić.

Voleo bi da on bude u prilici da bude investitor koji će pomagati mladim i preduzetnim ljudima i ulagati u dobre ideje. Prvi korak je već napravljen. Nikola trenutno radi na promeni planske dokumentacije koja bi mu omogućila da proširi tržni centar “Sava”, a u deo novog prostora bi se smestila nova firma.

“Mi poslovanje solarne elektrane pratimo uglavnom preko aplikacije na mobilnom telefonu. Napravili smo i aplikaciju za vrtić preko koje pratimo broj dolazaka dece i celokupan finansijski rezultat. Radeći na tim aplikacijama, privukao me je IT sektor i izvesno je da ću sa jednim partnerom osnovati malu IT firmu”, kaže Vrućinić.

Međutim, to nije sve. Budući da su se, kako je rekao, Miloš Kostić, Saša Nenadović i on pokazali kao sjajan tim na svom prvom zajedničkom poslovnom poduhvatu odlučili su da se zajedno upuste u još jedan. Namera im je da investiraju u poljoprivredu.

“Zemlja je jedini resurs koji se ne obnavlja i treba ulagati u zemlju. Intenzivno tražimo komad zemlje od 50 hektara na kojoj bismo sadili neku kulturu. Suzili smo izbor na tri kulture pa ćemo se na kraju opredeliti za jednu”, kaže on.

Od ljudi koji su napravili uspešne poslove naučio je, kako kaže, da što više imaju biznisa i novaca to više imaju vremena za sebe.

“Ja sam produktivan samo kada imam vremena da mislim. Svaki operativni rad uguši čoveka. Ljudi uvek prodaju svoje vreme za biznis, a ja sam gledao da uđem u one poslove koji me operativno ne traže. Ukoliko čovek prihoduje i 100 eura mesečno, ali mu to ne iscrpi mnogo energije više vredi nego da zarađuje mnogo više, ali da je non stop okupiran poslom”, kaže Nikola Vrućinić za magazin “Ekonometar”.

Izlet u ugostiteljstvo

Nikola Vrućinić je imao i kratak „izlet“ u ugostiteljstvo jer je pre ulaska u posao izgradnje solarne elektrane otvorio kafić u Kragujevcu i imao ideju da pod istim brendom otvori još dva. Pronašao je i lokacije za još dva lokala, ali je ipak odustao od te ideje.

“Pošto sam mnogo putovao u to vreme u potrazi za adekvatnom lokacijom za solarnu elektranu nisam mogao da budem prisutan i brzo se ispostavilo da, kada uradimo popis, postoje veliki manjkovi. Ugostiteljstvo traži da ste uvek prisutni. Međutim, te lokacije koje sam izabrao za otvaranje drugog i trećeg kafića danas su kafići koji nabolje rade u gradu što mi je bio još jedan pokazatelj da mogu dobro da procenim dobre poslovne prilike“, kaže Nikola Vrućinić.

Izvor: Ekonometar
Autor: Vesna Lapčić

Nema komentara

Odgovorite