Kako nastaje srpski „fića“: od šrafa i lima do „fijata 500L“

- -
1

Kragujevac. Tamo gde počinje da se rađa jedan od najmodernijih svetskih automobila, u fabrici „Fijat automobili Srbija“ stoje ogromni koturovi lima… To je temelj. Ostalo je najmodernija tehnologija, koja pravi proizvod najkomplikovaniji posle aviona. Treba bez greške sastaviti 3.000 delova da se dobije „fijat 500L“. A 67 odsto delova pravi se u Srbiji.

BLIC 1_resize

Vodi nas, kao prvu novinarsku ekipu koja je prošla ceo proces od temelja do krova u novoj „Fijatovoj“ fabrici, lično direktor proizvodnje Nuncio Dibartolo.

– Lim se nabavlja iz Italije, Nemačke, Mađarske, Azije, i ostalih zemalja Evrope. Mašine ga seku u parčiće, a onda sve ide na prese – priča direktor.

1) Kostur automobila – Prese su neverovatna mašinerija. Japanska tehnologija, sve je zaštićeno debelim zidovima. S tri linije, preko kompjutera, upravlja šest radnika. Prese prave 16 udara u minutu. Od običnog lima prave delove. Tu se pravi kostur automobila, vrata, sve ono što je od lima.

BLIC 2_resize

Ukupno ih ima 80. A da se s jednog pređe na drugi deo treba pet minuta. A nekada je trebalo tri sata da se zamene alati. U jednoj smeni izađe 10.000 delova.

2) Metrološka sala – Kada se od lima napravi deo, on odlazi u Metrološku salu. To je ogromna prostorija odvojena debelim staklom od ostatka fabrike. Unutra je sve čisto. Ni trunka prašine ne sme da dospe.

BLIC 3_resize

Ko mora da kroči, pre ulaska stavlja noge u uređaj koji mu automatski navlači kese oko cipela. Tu se mere delovi, prvo pipcima, geometrijski. A onda idu na optičko skeniranje. Fotografišu se, pa se upoređuju s matematičkim proračunima. Uglavnom, greška mora da bude nulta. To znači najviše 0,5 milimetara.

BLIC 4_resize

3) Karoserija – Sve to, kada se proveri, ide u sledeći pogon, Karoseriju… Na putu od 500 metara, Dibartolo priča da je fabrika u Kragujevcu najmodernija na svetu, da je bliznakinja one u Pomiljanu u Italiji, gde se pravi nova „panda“. Karoserija je organizovana po sistemu „leptir“. Svi delovi se sklapaju na bočnim linijama, i u isto vreme se sastavljaju na centraloj liniji. Tu nastaje školjka, ugrađuju se vrata, poklopci motora, peta vrata (gepek). Tu je 330 robota. Oni zavaruju sve te delove. Prvo u osam tačaka, a onda školjka ide na mašinu koja je uvodi u pravu geometriju s najvećom greškom od 0,2 milimetra. Tu se uteže, i robot kao pauk kreće da zavaruje još 110 tačaka. To je, kako kaže Dibartolo, blokirana školjka. Onda se na nju stavljaju svi ostali limeni delovi.

BLIC 5_resize

4) Lakirnica i montaža – Sledeća faza je Lakirnica, gde se to što je napravljeno boji. Pocinkovani lim, sa dodatnom zaštitom, i bojenjem može da traje 20 godina, a da ne zarđa. To je nemačka tehnologija.

Sledeća faza je Montaža. Tu je najviše radnika. Oni stavljaju delove na auto, a linije su čudesno napravljene. Dok se školjke, ofarbane, kreću u nizu, radnici na njih montiraju delove.

Pod na celoj traci je pokretan. To znači da radnik ne treba da juri za automobilom, već zajedno s njim putuje kroz svoj deo fabrike i mirno radi. Ako neki deo treba da se postavi nisko, tada se ceo automobil podiže, automatski, tako da to radniku bude nadohvat ruke, da se ne saginje. Ako nešto treba da se postavi i ugradi na pod, nema potrebe da se radnik pruža uvis, podiže na prste…

BLIC 6_resize

Ceo automobil se okreće oko svoje ose, i radniku dolazi tačno pod ruku. A i delovi koje treba da ugradi stižu, za svaki automobil, na posebnim kolicima, jasno postavljeni, sortirani, opet nadohvat ruke. Nema trčanja, prebiranja, mučenja. Sve je čisto, hala je topla, pod blista, i nema muke.

5) Brak na kraju – Onda sledi „brak“, kako kažu italijanski inženjeri, a to je momenat kada se školjka spaja s motorom, menjačem, vešanjem. Tada se rađa automobil. I to sve rade roboti. Ako jedan šraf pokaže manu, odmah se menja. Ugrađuje se dalje instrument-tabla, koju postavljaju roboti i radnici…

BLIC 7_resize

A stakla, vetrobransko i zadnje, takođe ugrađuje čudesna mašinerija. Laseri procenjuju položaj, robot nanosi lepak, i onda se tačno sve postavlja bez greške.

Na kraju, gotova vozila silaze na pod. Kontroliše se elektroinstalacija, a onda za svaki kreće probna vožnja. Posle toga, na kraju, ide u prodaju. A do sada su svi ovi automobili razgrabljeni.

Izvor: blic.rs (Nebojša Radišić),
Foto: blic.rs

1 komentar

  1. mrzim robote.. zato nema posla… i zasto su uopste deca isla u skolu u VIS.. neka idu roboti i izbacite profesore da ne prave ekskurzije za soping ture po pancevu i subotici.. neka idu roboti.. a ova nova fijatova g.. kola neka im voze roboti.. ljudi neka ne postoje.. gde ode ovaj svet…

Odgovorite