IZ UGLA PROFESORA! Predrag Ivković: Ljubav prema predmetu mnogo zavisi od profesora

- -
0

Profesor pravne grupe predmeta, Predrag Ivković kojeg učenici Ekonomske škole u Kragujevcu obožavaju je za portal Ritam Grada odlučio da podeli nekoliko stavova o temama o kojima bi svako prosvetno lice trebalo da razmišlja. Ivković je treća generacija u porodici koja se bavi prosvetom pa mu početak i nije bio toliko težak jer je od malih nogu znao kako stvari funkcionišu. S obzirom na to da se pre šest meseci ostvario u ulozi roditelja, svoje učenike sada gleda malo drugačijim očima. Njegovo šestogodišnje iskustvo je sasvim dovoljno da nam pruži kvalitetne odgovore, na ne tako lagana pitanja.

Da li uklapanje deteta u neku školu zavisi samo od društva ili i od nastavnika?

Upis učenika u srednju školu je zaista velika prekretnica u njihovim životima. Zapravo nimalo nije jednostavno kada se promeni društvo i sredina. Iz tih razloga jako je bitno kako se nastvnici ophode prema učenicima naročito u tim prvim trenucima spoznavanja rada jedne nove ustanove i novog okruženja. Dakle, nastavnici imaju zaista veliku ulogu u uklapanju deteta i iznad svega je bitno da njihovo ophođenje bude prijateljsko i puno razumevanja.

Da li možete da ispričate našim čitaocima neku anegdotu s predavanja?

Ah anegdote, ima ih puno i to je nešto što meni i mojim kolegama uvek ulepša dan. Školski dani uvek su puni anegdota koje se posle najslađe prepričavaju. Evo ja ću se osvrnuti na jednu koja je se desila na Republičkom takmičenju „Simulacija sudskog procesa“. Dakle, ekipa naše škole je nastupala, svih šest takmičara bilo je uveliko u svojim ulogama sudije, branioca, tužioca…kada su se kroz otvoren prozor čula zvona sa obližnje crkve. S obzirom da je tog dana bio veliki verski praznik, koleginica i ja smo se prekrstili, a učenik koji je bio u ulozi sudije nas je upitno pogledao potpuno zbunjen jer je bio ubeđen da se krstimo jer je neko iz ekipe nešto strašno pogrešio. Čim se nastup ekipe završio objasnili smo mu da je sve u najboljem redu, što je kasnije potvrdio i žiri i to sa 6 pojedinačnih nagrada i osvojenim drugim mestom ekipno.

Šta biste poručili učenicima koji tek kreću u Ekonomsku školu?

Najvažnije je da shvate da je svaki početak težak. Susrešće se sa mnoštvom novih predmeta iz oblasti ekonomije i prava. S obzirom da se prvi put susreću sa tim predmetima moraju biti vredni i uporni u nastojanju da savladaju terminologiju, a kada savladaju terminologiju uvideće svu lepotu ovih predmeta.

Da li sa osmehom opisujete prve dane vašeg rada kao profesor? Kakvi su oni bili?

Sa ponosom mogu reći da sam treća generacija prosvetnih radnika u mojoj porodici. Dakle, kada se rodite u takvoj porodici i kada posmatrate svoje najbliže od malih nogu sa kolikim poštovanjem se ophode prema školi kao ustanovi, školskom času, a najviše prema učeniku. Kada od malih nogu srećete ljude za koje najbliži sa ponosom kažu „to je bio moj učenik, a vidiš sad je postao čovek“, onda nimalo nije jednostavno kada dođe vreme da se načine ti prvi koraci u učionici u ulozi profesora. No onog momenta kada sam upisao prvi čas i obratio se učenicima shvatio sam kolika je pametnih mladih glava ispred mene i to onih „mladih glava“ kojima ja mogu pomoći da sutra dan postanu školovaniji, a samim time i bolji ljudi. Od tog trenutka shvatio sam koliko je važna moja nova uloga i zato se trudim da uvek sa istim žarom uđem na svaki naredni čas.

Na koji način pristupate nestašnim đacima?

Za mene postoje učenici koji su zainteresovani na času i oni učenici koje moram zainteresovati na času. Dakle, smatram da je rad sa svakim učenikom izazov za sebe i zato treba uvek ulagati napore jer taj mladi čovek možda samo zahteva nešto drugačiji pristup.

Kako budite zainteresovanost učenika kojeg vaš predmet ne zanima?

Mislim da je spontanost i jedna malo ležernija ali opet radna atmosfera ključ mog uspešnog rada sa učenicima. Smatram da je izuzetno bitno da se našalimo na času. Zainteresovanost se budi kroz primere i zadatke koje oni jednostavno mogu da reše ali kroz promišnjalje i promatranje. Samim tim lagano ih uvodim u jedan vid polemike, dijaloga i debate jer rešenja tih zadataka mogu biti različita. Na taj način oni prosto počinju da razmišljaju o materiji, a kasnije i da je istražuju tj. uče.

Da li ljubav prema materiji predmeta nekad zavisi od profesora?

Ljubav prema predmetnoj materiji zaista mnogo zavisi od profesora. Postoje najzanimljivije materije na svetu koje vam neko može doneti na najdosadniji način na svetu i obrnuto. Ja sam tokom svog školovanja imao primere i jedne i druge vrste profesora. Zato se ja danas zaista trudim da na što jednostavniji i prijemčiviji način donosim materiju svojim učenicima.

Koji je vaš recept za izvanrednu disciplinu učenika na času?

Po meni je „izvanredna disciplina“ onda kada vlada jedna pozitivna atmosfera od strane mladih ljudi na času, gde svako može izneti svoje mišljenje, gde se možemo dogovoriti o terminu obnavljanja gradiva bez nepotrebne presije, a sve u cilju da učenik nauči da je jako važno da poštuje dogovor i svoju „reč“. Takva disciplina postiže se kada vas učenici poštuju zbog toga što u vama vide prvenstveno čoveka, a onda i učenog čoveka koji je tu zbog njih.

Šta biste promenili u Ekonomskoj školi?

Nažalost ovo pitanje je slično onome „Šta biste promenili da ste selktor reprezentacije?“. Često se dešava da su nam selektori ljudi bez ikakvog prethodnog iskustva, pa nam i uspesi neretko izostanu. Dakle ja „selektor“ još uvek nisam, tako da ćemo konkretan odgovor na ovo pitanje ostaviti za neki sledeći razgovor.

 Zamerate li nešto Ministarstvu prosvete?

Prvenstveno, moje zamerke se odnose na smanjivanje broja odeljenja kada je o srednjim stručnim školama reč. Bojim se da samim tim dolazimo u situaciju da učenici ne mogu da upišu željeni smer, a to se može negativno odraziti na njihovu buduću karijeru i život uopšte. Mislim da Ministarstvo previđa, da je ipak izuzetno potrbno da prilikom određivanja plana upisa, tj. broja odeljenja određenih smerova treba da sprovede nešto nalik anketi. Jer prosveta postoji samo i isključivo zbog učenika. Takođe, prosveta je jedan ogroman sistem koji je izuzetno osetljiv i od čijeg postojanja zavisi budućnost jednog naroda. To je sistem koji se gradi dugi niz godina i koji stalno treba usavršavati kroz reforme. Naravno reforme moraju imati smisla i kontinuitet, a ne da „menadžerski vrše rezove“ na štetu svih koji su za prosvetu vezani bilo da su to učenici, roditelji učenika ili zaposleni. Takođe, strašno mi je kad čujem da smo mi do sada imali loš sistem obrazovanja, jer ako je taj sistem bio loš odakle toliko naših učenih ljudi koji su cenjeni u svetu na radnim mestima za koja su se školovali u našoj Srbiji.

Kako (biste) rešavate slučajeve nasilja u školi? Da li primećujete psihički oblik nasilja?

Na svu sreću ja se u svom dosadašnjem radu nisam sretao sa slučajevima nasilja u školi. Nažalost puno je negativnih primera u okolini učenika. Loši uzori, sve češće imaju svoj prostor u medijima kroz razne vidove „zabavno-humorističkih programa“. Zato ja uvek skrećem pažnju učenicima da ne zatvaraju svoje mlade umove u izmišljene svetove „rijalitija“, već da imaju slobodan otvoreni um za ceo svet i sve njegove lepote.

Nema komentara

Odgovorite