Goša – čovek koji je posao u javnom sektoru zamenio selom

- -
2

gosa

Na ljude koji su se odrekli života u gradu, da bi započeli posao na selu, a ne samo fizički sklonili od gradske „vreve“ retko možemo da naiđemo. Goran Milojević – Goša posle mnogo godina u naselju Aerodrom i raznih poslova, odlučio je da mir pronađe u selu Pajsićević, kod Gruže nadomak Kragujevca, i sebi obezbedi sredstva za život od rada na sopstvenog imanju.

  • Moja majka je poreklom odavde, ali ja sam retko dolazio u Pajsijević, pre nego što sam se doselio pre pet godina, započinje razgovor za naš portal, Goša.

Smatrao je, do svoje četrdesete godine, da je selo nemoguće za život nekome ko je odrastao i radio u gradu, pogotovo posle toliko dugo vremena, međutim, prevario se.

  • Da sam znao da je ovakav život na selu, doselio bih se pre 20 godina. Za mene više nema nervoze, svakodnevne jurnjave za novcem, nedostatka vremena za završetak posla, a mogu da me iznerviraju samo neke vremenske nepogode, na primer kad nema kiše da padne dva meseca.

dvoriste gosa

Selo je postalo pusto, kaže Goša, ali smatra da je to i zbog toga što vreme stoji, nema inovacija u izvršenju poslova, kao i novih ideja, a kod nas, na selu, jednostavno sve može da uspe.

Radio je dugo u javnom sektoru, preko „Zastave“, „Šumadija sajma“, Sportskog centra „Park“, do Pajsijevića i lepšeg i mirnijeg života. Vidi ogromnu razliku između života u gradu i na selu.

  • Svašta sam otkrio ovde, mnogo sam zanimljivosti čuo, živim bez televizora, internet mi daje komšija, jer smatram da može da bude veoma koristan svuda, pa i na selu. Pre pet godina sam se doselio, a prošle godine u oktobru sam napustio posao u SC „Park“ i posvetio se poslovima na selu.

gosa 2

On je sada jedini uzgajivač paulovnije u regionu, poznatog i kao Pavlovo drvo, carsko drvo.

  • Pre tri godine kupio sam dvadeset semenki, da vidim da li je istina sve što pričaju za to drvo, i posadio sam po dvorištu. Tada nisam uspevao da pronađem podatke kako treba uzgajati paulovniju, pa sam istražio sam. Kada sam došao do zaključka da posle nekoliko godina neću morati da kupujem drva za ogrev, u dogovoru sa ženom, kupio sam još 500.

Početak prodaje desio se slučajno, kada su ljudi iz stručnog štaba Vaterpolo kluba Radnički čuli da on uzgaja paulovniju, posle čega je ozbiljno počeo da istražuje kako pravilno treba uzgajati ovo drvo, a na Sajmu hortikulture prodao je sve što je doneo.

  • Seme se sadi pod specijalnim uslovima u kontejnerima i klija za dve nedelje, a za mesec dana treba sve da se presadi u saksije. Posle četiri godine biljka može da se seče za ogrev, a posle sedme za građu. Na primer Mercedes i Porše kupuju drvo za enterijer u kolima, koristi se i za krovnu konstrukciju.

paulovnija kragujevac

U Kini se sadi veoma dugo, ali i kod naših komšija Rumuna, Mađara, Bugara, dok na primer, koji su mu naveli prijatelji iz VK Radnički, u Italiji, uz autoput, posađena je samo paulovnija.

Goša nam je detaljno objasnio značaj uzgajanja paulovnije, a za sebe kaže da je vratio dug prirodi, i da je zaslužio vazduh koji diše do kraja života, koliko je posadio drveća.

Otac je četvoro dece, i svi vole da dođu u Pajsijević, deo koji zovu Ćukovac, a i meštani ga vole, jer im popravlja računare i televizore, pa čak drži i TV servis u Gruži.

  • Nisu mogli da se načude kada sam došao iz grada u selo, jer obično je suportno. Opušteni život, bez presije, nešto što mogu da uradim danas, mogu da pomerim i za sutra, ako nisam stigao. Nema ograničenja vremena, ali definitivno to nije za svakoga. Svako treba da odluči kojim životom želi da živi.

Paulovnija je ostavila najjači utisak iz ove priče o Goši, pa svi zainteresovani čitaoci od njega mogu da dobiju sve informacije, koje ih zanimaju i da kupe sadnice. Kontakt telefon je 0692340736.

paulovnija kragujevac 2

Ne treba samo nedostatak posla, ili odlazak „po kazni“ zbog neuspelog pokušaja u gradu, da bude razlog dolaska ili povratka na selo, već realna mogućnost da se živi opuštenijim i mirnijim životom, Gošina je poruka našim čitaocima.

Autor: Đorđe Antonijević

2 Komentara

  1. Svaka čast čoveku i njegovom povratku u selo. Ipak, daleko od toga da je on jedini proizvođač paulovnie u regionu. Osim ako ne mislite na region Pajsijevića.

  2. Poznajem ove divne i vredne ljude, veliku tragediju su doziveli. Toliko ljubavi i entuzijazma su imali za zivot na selu. Kao da su tu i rodjeni. Sve najbolje im zelim.

Odgovorite