Dogodlilo se 17. marta

- -
0

kurt raselZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1894.) Slavko Vorkapić, srpsko-američki režiser, (1897.) Milan Ajvaz, srpski glumac, (1904.) Pavle Marganović, jedan od sedam sekretara SKOJ-a, (1938.) Rudolf Nurejev, ruski baletski igrač, (1951.) Kurt Rasel, američki glumac, dok su (1758.) Stanislav Vukolajev Radonjić, crnogorski guvernadur, (1890.) Mita Rakić, srpski književnik, (1906.) Avram Đukić, srpski istoričar, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 17. mart, kroz istoriju:

45. p. n. e. – Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30.000 vojnika.

642. — Bitka kod Badra: Ključna Muhamedova pobeda nad opozicijom u Meki.

1190. — U Jorku u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja.

1526. — Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525. kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija, predvođena markizom od Peskare, pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.

1649 – Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela, pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.

1861. — Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II kraljem Italije.

1921. — U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina.

1944. — Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu.

1948. — Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.

1958. — Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje „Vangard I“, drugi američki satelit.

1963. — U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11.000 ljudi.

1968. — Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukog između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno.

1969. — Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena-premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.

1973. — Kambodžanski vazduhoplovni oficir je ukradenim avionom bombardovao predsedničku palatu u Pnom Penu. Predsednik Lon Nol je ostao živ, ali je poginulo najmanje 20 ljudi.

1991. — Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih Država.

1992. —

Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.

Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.

1995. — Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.

1996. — Talas pljački i paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH.

1998. — Džu Rongđi, vrhunski kineski ekonomista i reformator, postao je premijer Kine.

1999. — Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002.

2000. — U Ugandi 530 ljudi, članova sekte „Deset božijih zapovesti“, izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi.

2002. — Petoro ljudi je ubijeno, a 45 ranjeno kada su dvojica napadača ubacila bombe u protestantsku crkvu u diplomatskom naselju u Islamabadu, u Pakistanu. Većina ubijenih i ranjenih bili su stranci.

2003. — U 13-minutnom govoru iz Bele kuće predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima ili će se suočiti sa ratom.

2004. — Na Kosovu izbile masovne demonstracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 29 crkava i manastira, a više stotina Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.

Nema komentara

Odgovorite