Dogodilo se 8. maja

- -
0

dragomir_cumicZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1828.) Anri Dinan, osnivač Crvenog krsta i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir, (1916.) Žoao Avelanž, svestrani brazilski sportista, takmičar na Olimpijskim igrama u dva sporta, predstavnik Brazila u MOK-u i dugogodišnji predsednik FIFA, (1937.) Dragomir Čumić, srpski glumac, (1946.) Boro Stjepanović, srpski glumac, (1975.) Enrike Iglesijas, španski pop pevač i tekstopisac, dok su (1880.) Gistav Flober, francuski pisac, (1903.) Pol Gogen, francuski postimpresionistički slikar, (1952.) Vilijem Foks, američki filmski producent, (1999.) Dirk Bogard, britanski filmski glumac, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 8. maj, kroz istoriju:

1429. — Pobedom francuske vojske nad Englezima završena je opsada Orleana u Stogodišnjem ratu.

1783. — Zaharije Stefanović Orfelin izdao je u Beču knjigu “Iskusni podrumar”, prvu knjigu o proizvodnji vina na srpskom jeziku.

1794. — U Parizu je, po nalogu Revolucionarnog suda, giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazje, osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.

1815. — Na brdu Ljubić, kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku potukli trostruko jaču tursku vojsku.

1852. — Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.

1894. — Mihajlo Pupin je u Americi patentirao aparate za telegrafski i telefonski prenos.

1900. — Srpski fizičar Mihajlo Pupin patentirao je u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.

1902. — Od erupcije vulkana Mon Pele na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.

1921. — U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.

1949. — Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.

 

1970. — Bitlsi izdali svoj poslednji album, „Let It Be“.

1973. — U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.

1980. — U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Direktan prenos sahrane preuzele su televizijske stanice iz više od 40 zemalja.

1984. — Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.

1992. — U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, među kojima i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GŠ postao je general-pukovnik Života Panić.

1994. — Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pobedili su socijalisti Đule Horna.

1999. —

U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro kineskih državljana, a najmanje 10 ranjeno. Incident je ozbiljno poljuljao odnose SAD i Kine i usledili su masovni protesti u Kini.

Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove. Njegovo telo pronađeno je kod Lipljana na Kosovu.

2001. —

SR Jugoslavija je primljena kao punopravni član u Svetsku banku.

Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Tu zemlju je napustio molitvom za mir između Jevreja i Arapa.

2003. —

U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o proširenju NATO-a za sedam bivših istočno-evropskih komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).

Marokanski kralj Muhamed je povodom rođenja svog sina, naslednika, oslobodio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji ove zemlje.

2007. — Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, izabran za predsednika Skupštine Srbije uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije.

Nema komentara

Odgovorite