Dogodilo se 6. juna

- -
0

Bjorn Borg''s returnZnačajne ličnosti, rođenje, na današnji dan su (1599.) Dijego Rodriges de Silva Velaskes, španski slikar, (1606.) Pjer Kornej, francuski dramski pisac, (1799.) Aleksandar Sergejevič Puškin, ruski pisac, (1875.) Tomas Man, nemački pisac, (1903.) Aram Iljič Hačaturijan, jermenski kompozitor, (1956.) Bjern Borg, švedski teniser, dok su (1956.) Hajram Bingam, američki arheolog, (1961.) Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar, (1962.) Iv Klajn, francuski umetnik, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 6. jun, kroz istoriju:

    1508. — Maksimilijan I, car Svetog rimskog carstva poražen od strane Mlečana u Furlaniji. Zauzvrat potpisuje trogodišnje primirje i prepušta nekoliko teritorija Veneciji.

    1513. — Italijanski ratovi: bitka kod Novare – Masimilijano Sforca uz pomoć švajcarskih najamnika nanosi poraz Francuzima i ponovo preuzima vlast u Milanu.

    1654. — Abdicirala švedska kraljica Kristina pod optužbama za rasipništvo i razuzdanost, a na presto je došao Karl X Gustav. Kraljica je ostatak života provela po kulturnim centrima Evrope, a sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

    1683. — U Oksfordu, u Engleskoj otvoren prvi javni muzej u svetu “Ešmolien”.

    1801. — Mirovnim sporazumom u Badahozu završen šestogodišnji rat između Španije i Portugala. Portugal je izgubila deo teritorieje istočno od reke Gvadijane.

    1871. — Nemačka je anektirala Alzas, nakon poraza Francuske u francusko-pruskom ratu.

    1933. — U Nju Džersiju je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.

    1941. — Adolf Hitler izdao Komesarsko naređenje tj. Smernice za tretman političkih komesara (Richtlinien für die Behandlung politischer Kommissare). Naređenje je zahtevalo da svaki sovjetski politički komesar otkriven među zarobljenim vojnicima bude odmah streljan

    1944. — Savezničke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale se u Normandiji u najvećem desantu u istoriji, nazvanom “D-Day”.

    1949. — Objavljena knjiga Džordža Orvela “1984”, vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.

    1954. — Prenosom manifestacije „Festival cveća“ iz Švajcarske počela je s radom Evrovizija, televizijska mreža evropskih zemalja.

    1967. — Egipat zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja izraelsko-arapskog rata.

    1972. — U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji je poginuo 431 rudar.

    1981. — U najtežoj nesreći u istoriji železnice poginulo najmanje 800 ljudi kad je sedam vagona pretrpanog putničkog voza iskliznulo iz šina i palo u reku Kosi u državi Bihar u Indiji.

    1982. — Izrael počeo invaziju Libana u nastojanju da istera pripadnike Palestinske oslobodilačke organizacije.

    1984. — Tetris, jedna od najpoznatijih video igara, je ugledala svetlost dana

    1984. — U sukobu vojske i ekstremističkih Sika koji su se zabarikadirali u kompleks „Zlatnog hrama“ u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji su objavili da je poginulo oko hiljadu ljudi.

    1985. — Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao veći deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.

    1994. — Srušio se kineski avion koji je leteo na unutrašnjoj liniji iz turističkog centra Sijan. Poginulo je svih 160 putnika i članova posade.

    1995. — U Južnoafričkoj Republici ukinuta smrtna kazna.

    2000. — Ferenc Madl postao novi predsednik Mađarske.

    2001. —

        Poslanik Liberalnog saveza Vesna Perović postala je predsednica Skupštine Crne Gore, kao prva žena u istoriji Crne Gore izabrana na tu funkciju.

        Francuskinja Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115-oj godini života.

    2002. — Indijske snage bezbednosti ubile su Mohameda Rafika Lonea, vođu islamske pobunjeničke grupe Harkat-ul-Džehadi, koja se bori za pripajanje indijske provincije Kašmir Pakistanu.

    2003. — Žena, bombaš samoubica, usmrtila je sebe i još najmanje 17 ljudi, ulazeći u autobus u severnoj ruskoj republici Osetija, koja se graniči sa Čečenijom.

Nema komentara

Odgovorite