Dogodilo se 6. februara

- -
0

BobMarleyZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1564.) Kristofer Marlou, engleski pisac, (1859.) Dimitrije Putniković, osnivač Pedagoškog muzeja u Beogradu, (1932.) Fransoa Trifo, francuski filmski režiser, (1945.) Bob Marli, rege-muzičar, dok su (1793.) Karlo Goldoni, italijanski pisac, reformator italijanskog pozorišta, (1864.) Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa, (1993.) Artur Eš, američki teniser, (2011.) Geri Mur, gitarista i pevač iz Severne Irske, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su, kroz istoriju, obeležili 6. februar:

1701. Počeo rat za špansko nasleđe, posle kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat vođen na evropskom tlu i u kolonijama završen Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1830. U Srbiji objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1876. U Srbiji osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika izabran mitropolit Mihajlo.

1958. U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba „Mančester junajted“. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s “Crvenom zvezdom”.

1993. Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni i Hercegovini odbili, na pregovorima u Njujorku, mirovni plan kopredsednika Konferencije o SFRJ. Kopredsednici Sajrus Vens i Dejvid Oven zatražili od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio alternativan plan za rešenje bosanske krize.

1994. Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari pobedio na prvim direktnim predsedničkim izborima u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1999. U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000. Finska dobila prvu ženu-predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.

2000. Rusija objavila završetak vojnih operacija u Groznom, glavnom gradu Čečenije.

2001. Na izborima u Izraelu pobedila desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001. Posle 50 godina, kineski brod prvi put legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Čuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002. Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004. U eksploziji voza moskovskog metroa na stanici Avtozavodskaja poginulo 40 i teže povređeno 250 ljudi. Čečenski separatisti optuženi.

2006. Isabel Dinoir 38-godišnja Francuskinja kojoj je izvršena transplatacija lica u novembru 2005. godine, obratila se javnosti po prvi put od operacije.

Nema komentara

Odgovorite