Dogodilo se 6. decembra

- -
0

Danas se obeležava Dan nezavisnosti u Finskoj.

Značane ličnosti, rođene na današnji dan su (1841.) Frederik Bazij, francuski slikar, (1890.) Aleksandar M. Leko, srpski hemičar, (1923.) Savka Dabčević-Kučar, hrvatska političarka, (1978.) Petar Božić, kapiten KK Partizan, (1982.) Alberto Kontador, španski profesionalni biciklista, (1985.) Dulse Marija, meksička glumica i pevačica, dok je (1988.) Roj Orbison, zvezda američke pop i kantri muzike, na ovaj dan preminuo.

Događaji, koji su obeležili 6. decembar, kroz istoriju:

1492. — Kristifor Kolumbo otkrio ostrvo Hispanjola, sada podeljeno između Haitija i Dominikanske Republike.

1507. — Nemački kartograf Martin Valdzemiler objavio prvu geografsku kartu novog kontinenta, kojem je dao naziv Amerika, prema imenu italijanskog moreplovca Ameriga Vespučija.

1768. — Izašlo je prvo izdanje enciklopedije „Britanika“.

1774. — U Austriji na snagu stupio Edukativni statut Johana fon Felbigera, prvi državni obrazovni sistem u svetu.

1792. — Vođe žirondinaca u Francuskoj revoluciji donele odluku da izvedu na sud kralja Luja XVI. Revolucionarni sud ga potom osudio na smrt i kralj 1793. pogubljen na giljotini.

1877. — Američki pronalazač Tomas Edison u Vest Orindžu u Nju Džersiju demonstrirao prvi zvučni snimak, pesmu „Mary Had a Little Lamb“.

1907. — U jednoj od najtežih nesreća u rudnicima SAD poginuo 361 rudar u rudniku uglja „Monona“ u Virdžiniji.

1916. — Nemačke trupe u Prvom svetskom ratu ušle u rumunsku prestonicu Bukurešt.

1917. —

Finski parlament u Helsinkiju proglasio nezavisnost Finske, koju je priznala sovjetska Rusija. Finska je od vremena ruskog cara Aleksandra I gubila teritorije, a posle Napoleonovih ratova 1809. postala rusko veliko vojvodstvo.

U sudaru francuskog broda „Mon Blan“ natovarenog eksplozivom, uključujući 5.000 tona trinitrotoluola, s belgijskim brodom „Imo“, u luci grada Halifaks u Kanadi, poginulo više od 1.500 ljudi, oko 8.000 povređeno i veliki deo grada razoren.

1921. — Velika Britanija potpisala mirovni sporazum sa Irskom, prema kojem je uspostavljena Irska Slobodna Država kao članica Britanskog komonvelta.

1938. — Francuska i Nemačka potpisale sporazum o nepovredivosti međusobnih granica, koji su Nemci poništili u Drugom svetskom ratu.

1941. — II svetski rat: U Bici za Moskvu počela protivofanziva Crvene armije protiv Nemaca, koji su stigli na 25 kilometara od Moskve. Do kraja februara 1942. nemačke trupe pomerene na 200 kilometara od Moskve.

1961. — U kongoanskoj provinciji Katanga izbile teške borbe snaga Ujedinjenih nacija i Katange.

1970. — Poljski lider Vladislav Gomulka i nemački kancelar Vili Brant u Varšavi potpisali sporazum o normalizaciji poljsko-nemačkih odnosa. Brant tom prilikom na kolenima pred spomenikom poginulim herojima ustanka u Varšavskom getu odao poštu žrtvama nemačkog nacizma.

1971. — Indija priznala Bangladeš, bivši Istočni Pakistan, a Pakistan uzvratio prekidom diplomatskih odnosa sa Indijom.

1978. — Španci na referendumu izglasali nov Ustav, prema kojem je Španija definisana kao ustavna monarhija s parlamentarnom demokratijom.

1989. –

Slobodan Milošević na sednici Skupštine Srbije proglašen za predsednika Predsedništva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio 86 odsto glasova.

U najgorem masovnom ubistvu u istoriji Kanade ubica usmrtio 14 studentkinja i ranio još 13 osoba na Univerzitetu u Montrealu i potom se ubio.

1992. — Hindu ekstremisti uništili džamiju u Ajođi na severu Indije, koju su, kako se veruje, muslimanski osvajači izgradili u srednjem veku na zgarištu velikog hindu hrama. U jednomesečnim sukobima hindusa i muslimana poginulo oko 2.000 ljudi.

1997. — Ruski transportni avion „Antonov An-124“ koji je nosio dva borbena aviona, srušio se na stambeno naselje blizu Irkutska. Poginulo je 85 ljudi.

1999. — Sud Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Ruandi osudio na doživotni zatvor Džordža Rutagandu, lidera naoružanih grupa Huta, za genocid počinjen 1994. u Ruandi.

2000. — Beogradski centar Instituta društvenih nauka za ekonomska istraživanja objavio analizu prema kojoj 60 odsto stanovnika u Srbiji spada u kategoriju siromašnih, dok je bogatih pet odsto.

2001. — Usled raskola u tadašnjoj vladajućoj koaliciji DOS, predsednik Skupštine Srbije i funkcioner DSS-a Dragan Maršićanin podneo ostavku, a za novog predsednika izabrana Nataša Mićić, poslanik tada vladajućeg DOS-a.

Nema komentara

Odgovorite