Dogodilo se 4. novembra

- -
0

Na današnji dan, 1307. godine, Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1618.) Aurangzeb, Veliki mogul Indije; smatra se poslednjim od velikih mogulskih vladara i kontroverznom ličnošću indijske istorije, (1861.) Đorđe Genčić, industrijalac, vlasnik rudnika, ministar unutrašnjih poslova u vreme kralja Aleksandra Obrenovića, politički „vođa“ zavere protiv kralja Aleksandra i gradonačelnik Niša, (1929.) Mira Banjac, srpska glumica, dok su (1847.) Feliks Mendelson, nemački kompozitor i dirigent, (1918.) Vilfred Oven, engleski pisac, (1932.) Marko T. Leko, srpski hemičar, rektor Velike škole, akademik i predsednik Crvenog krsta, (1956.) Miloje Vasić, srpski arheolog, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 4. novembar, kroz istoriju:

1307. — Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1814. — Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1890. — U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.

1922. — U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter je otkrio grob faraona Tutankamona.

1931. — Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939. — Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942. — Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946. — Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1956. — Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1956. — Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1966. — Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.

1976. — Velika Britanija je predložila nezavisnost Južne Rodezije pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978.

1979. — Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980. — Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1983. — U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica.

1991. — Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuje Gari Kasparov.

1995. — U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.

1998. — Nakon kraćeg primirja, na Kosmetu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

1998. — Završen šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobedio je Višvanatan Anand.

2000. — U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002. — Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004. — Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

2008. — Na izborima za predsednika SAD, ubedljivom većinom izabran je Barak Obama, prvi Afroamerikanac koji će obavljati tu funkciju.

Nema komentara

Odgovorite