Dogodilo se 4. juna

- -
0

angelina-jolieDanas se obeležava Međunarodni dan dece žrtava nasilja.

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1859.) Paja Jovanović, srpski slikar, (1911.) Milovan Đilas, srpski političar, (1975.) Andželina Džoli, američka glumica, (1976.) Nenad Zimonjić, srpski teniser, (1996.) Ivana Blagojević, srpska gitaristkinja, (1985.) Lukas Podolski, nemački fudbaler, dok su (1798.) Đovani Kazanova de Saingalt, italijanski avanturista, (1951.) Sergej Kuševicki, ruski dirigent, (2004.) Nino Manfredi, italijanski komičar, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 4. jun, kroz istoriju:

1133. — Nemački kralj Lotar II krunisan je za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. — Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

1831. — Belgijski Kongres proglasio je princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

1916. — Kod Ljvova u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom front i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. — U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor sa Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austrougarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo je izvan matične zemlje, najviše u Rumuniji.

 

1942. — Počela je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. — Vojnim pučem zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944. — Savezničke trupe ušle su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. — General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pučem 1955, nakon čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.

1970. — Britanski protektorat Tonga stekao je nezavisnost u okviru Komonvelta.

1989. —

Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo je više hiljada ljudi.

Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret „Solidarnost“ nadmoćno su pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa „Solidarnosti“ Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poljske.

1991. — Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela je ostavku nakon 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. — Savet bezbednosti UN odobrio je slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest “zona bezbednosti” (Sarajevo, Tuzla, Žepa, Srebrenica, Goražde i Bihać) sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. — Evropska raketa „Arijana 5“ eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.

2003. —

U Obiliću na Kosovu u svojoj kući ubijena su tri člana porodice Stolić, supružnici Slobodan i Radmila i njihov sin Ljubinko. UNMIK ponudio 50.000 dolara nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja vinovnika tog zločina.

Hrvatska vlada je na šest meseci suspendovala vizni režim za građane Srbije i Crne Gore, koji je bio na snazi oko 12 godina.

Na izborima u Togou predsednik Gnasingbe Ejadema, osvojio je novi petogodišnji mandat. Na čelo države došao je vojnim udarom 1967. i važi za afričkog lidera koji najduže vlada.

Nema komentara

Odgovorite