Dogodilo se 4. februara

- -
0

pedja milosavljevicNa današnji dan, 1908. godine, u  selu Lužnice, u blizini našeg grada, rođen je Predrag Milosavljević, koji je bio srpski slikar, diplomirani pravnik, diplomata, dramski pisac, dramaturg i član SANU. Peđa je preminuo 25. januara 1987. godine u Beogradu.

Značajne ličnosti, rođenje, na današnji dan su (1900.) Žak Prever, francuski pisac, (1922.) Jakob Savinšek, jugoslovenski i slovenački vajar i pesnik, (1930.) Borislav Pekić, srpski književnik, romanopisac i intelektualac, (1963.) Pirmin Curbrigen, bivši švajcarski alpski skijaš, osvajač je Svetskog kupa u ukupnom poretku četiri puta, zlatne medalja na Olimpijskim igrama i višestruki je svetski prvak, dok su (869.) Ćirilo, vizantijski misionar i hrišćanski svetac, (1901.) Svetozar Miletić, srpski političar, (1980.) Stojan Aralica, srpski slikar, (2001.) Dragan Maksimović, srpski glumac, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su, kroz istoriju, obeležili 4. februar:

1536. — Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habzburgovcima.

1783. — Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. — Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775.-1783.) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1804. — Seča knezova, pogubljenje srpskih narodnih glavara od strane dahija. Ona je bila neposredni povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1904. — Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938. — Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa.

1945. — U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil, predsednik SAD Ruzvelt i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela “sfera uticaja” tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946. — Bivši predsednik srpske vlade, general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961. — U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974., a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966. — Prilikom pada japanskog putničkog aviona Boing 727 u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972. — Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš –

1974. — Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. —

U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1989. — U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner, koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges.

1990. — U terorističkom napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima u Egiptu poginulo je devet turista i dva egipatska policajca, a 20 osoba je ranjeno.

1994. — Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997. — U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa “CH-53 Sikorski” koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998. — U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000. — Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003. — Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004 – Nastao je Fejsbuk

2006. —

Nekoliko hiljada ljudi, ogorčeni zbog objavljivanja karikatura Muhameda u danskim novinama, spalili su ambasade Danske i Norveške u Damasku u Siriji.

Danski premijer Anders Fog Rasmusen obratio se putem arapske televizijske stanice Al-Arabija stanovnicima islamskih zemalja povodom spornih karikatura poslanika Muhameda koje su objavljene u jednim danskim novinama.

Međunarodna atomska organizacija (IAA) odlučila da prijavi Iran Veću sigurnosti zbog navodne namere proizvodnje nuklearnog oružja.

Otvorene 20. Zimske olimpijske igre u italijanskom gradu Torinu. Trajale su do 26. februara, a takmičilo se oko dve i po hiljade sportista iz 80 zemalja.

Nema komentara

Odgovorite